Prelazni sporazum utešna nagrada

Kako je najavilo više zvaničnika zemalja članica EU s Holandijom na čelu, deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i nameravana kandidatura Beograda za članstvo u Uniji, zavise upravo od onoga što će Serž Bramerc danas oko 16 časova po ovdašnjem vremenu izgovoriti u sedištu UN.

Termin „puna saradnja“ neće biti upotrebljen u izveštaju haškog tužioca, niti se to od njega očekuje, jer je reč o političkoj interpretaciji tog dokumenta koja će uslediti pred zasedanje Saveta ministara spoljnih poslova EU, zakazano za 7. i 8. decembar u Briselu. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa iz više diplomatskih izvora u Beogradu i Briselu, Holandija se nalazi na korak do pristanka na „odmrzavanje“ Prelaznog sporazuma. Naime, očekuje se da će Serž Bramerc danas u Njujorku saopštiti da je zadovoljan saradnjom Srbije, koja je načinila napredak u toj saradnji i neće imati nijednu primedbu na ponašanje srpskih vlasti u proteklih pola godine.

S druge strane, s obzirom na činjenicu da se haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić nalaze na slobodi, Holandija nije spremna da pristane na početak pune primene SSP-a. Očekivana odluka EU o primeni Prelaznog sporazuma, ali ne i SSP-a, proizilazi stoga kao kompromisno rešenje za situaciju u kojoj bi Srbiju trebalo podržati u procesu integracija, ali i nastaviti pritisak za pronalaženje Mladića.

Kako je Danasu ranije izjavio slovenački predsednik Danilo Tirk, holandska vlada u ovome stavu nije usamljena unutar EU, zbog čega u pitanje dolazi uspešnost kandidature Srbije za članstvo u Uniji, čije su podnošenje ovdašnji zvaničnici najavili za kraj godine. Prema dosadašnjoj praksi Unije, isključivo puna primena SSP-a je uslov da država dobije status kandidata za članstvo. „Mnoge zemlje u EU dele taj stav. Deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma bila bi kompromisno rešenje, ali i to će zavisiti od predstojećeg izveštaja haškog tužioca Bramerca“, rekao nam je Tirk.

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner potvrdio je nedavno da sada nije dobar trenutak da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. „Znate vrlo dobro da mi Francuzi podržavamo Srbiju u njenim nastojanjima da postane član EU. Ali, treba poštovati pravila“, rekao je Kušner. Tim ocenama pridružio se i doskorašnji visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji je čestitajući građanima Srbije ukidanje viza istakao da bi kandidatura Srbije trebalo da usledi tek nakon početka pune primene SSP-a.

Čini se da i u ponašanju predstavnika državnog vrha u Beogradu ima promena. Predsednik Boris Tadić prvo je naložio funkcionerima zaduženim za evropske integracije i spoljne poslove da svojim suviše optimističnim izjavama i prognozama „ne iritiraju“ Holanđane, a potom je saopštio da će Srbija do kraja 2009. doneti „bilo pozitivnu, bilo negativnu“ odluku o podnošenju kandidature za članstvo. Tadić je u ponedeljak u Briselu, nakon ceremonije svečanog saopštavanja odluke o ukidanju viza, istakao za BBC da u procesu evropskih integracija treba ići „korak po korak“. „Ti koraci mogu biti smešteni i u narednih 15 do 20 dana, ili nekoliko nedelja“, rekao je on.

SSP, kao uslov za kandidaturu, nije samo čin institucionalnog napredovanja ka punopravnom članstvu već ima vrlo jasne konkretne posledice u smislu da zemlja potencijalni kandidat za razliku od zvaničnog kandidata za članstvo ima ograničeniji pristup IPA programu finansijske pomoći. Iako Prelazni trgovinski sporazum čini oko 80 odsto SSP-a (njegov „ekonomski deo“), pitanja političkog dijaloga, regionalne saradnje, pravde, slobode i bezbednosti ostaju van razmatranja, a predstavljaju veoma bitan elemenat evropskih integracija.