Premijerka Brnabić u autorskom tekstu vređa opozicionare: Savo „kreni-okreni jagnje ispred Predsedništva“, Ćuta, patke i roštiljdžije

Brnabić u tekstu Zeleno-levi front, nekadašnji pokret Ne davimo Beograd, naziva „patkarima“, ali glavna tema teksta je Manojlović.

Ona se osvrće na Manojlovićevu izjavu da “kopanje litijuma u naselju i vađenje nafte u moru nije isto”, te s tim uvezi poručuje da aktivista “Kreni-Promeni” ne zna, kako smatra, ništa o životnoj sredini, iako se za njenu zaštitu zalaže.

„Kopanje litijuma u naselju i vađenje nafte u moru nije isto“, kaže Savo „kreni-okreni“ Manojlović. Ne zna Savo, naš vrli stručnjak za životnu sredinu, baš ništa. Ne zna kako je Norveška iskoristila svoje crno zlato da napravi najjači penzioni fond na svetu, ne zna ni da poenta nije u rudnoj renti, već u tome da čitav lanac proizvodnje dovedete u zemlju na osnovu vredne sirovine koju imate. Ne zna, nažalost, ni da je vađenje nafte na otvorenom moru daleko najrizičniji poduhvat po životnu sredinu jer može da uništi ekosisteme na ogromnim skalama jer nema kontrole ako dođe do bilo kakve havarije”, piše premijerka.

Pored toga što ne zna šta je uradila Norveška, Manojlović je, smatra predsednica Vlade, “žaba koja se ugleda na konja Ćutu”.

“Pored toga što ne zna šta je, i kako, uradila Norveška i da je u redu biti žaba koja se na takvog konja ugleda (kao što je on žaba koja se ugledala na konja Ćutu, jer je baš Ćuta bio prvi koji je, kao propali investitor u male hidroelektrane, patentirao uzimanje novca od stranaca da zabrani male hidroelektrane u Srbiji, pa je onda to primenio i vrli Savo jer ni njemu nije mrzak hleb bez motike, a stranci zaista žele da plate razne „ekološke“ projekte u Srbiji, a posebno kada isti direktno usporavaju razvoj Srbije), ne zna, Savo, ni da, na primer, Severna Karolina, u SAD, počinje rudarenje litijuma na samo nekih 45km od grada Šarlot koji ima nekih milion stanovnika. Tako da – da, neke zemlje rudare litijum u neposrednoj blizini „naseljenog“ mesta od nekih milion ljudi, neke izvlače svoju naftu na otvorenom moru, i te zemlje koriste sve svoje resurse da napreduju i dalje se razvijaju iako su već među najrazvijenijim zemljama sveta. I – da, te zemlje vode računa o životnoj sredini, jer da ne vode (a Savo, nažalost, ni to ne zna) niko ne bi kupovao njihove proizvode iz tih materijala, jer svi danas teže održivosti, pa postoji i taj kontrolni mehanizam”, stoji na vladinom sajtu.

Premijerka se i pita zašto bi Manojlović to znao kada, kako kaže, ne dobija sredstva od Rokfelera i drugih zato što nešto zna ili da bi znanje po Srbiji širio, već, kako dodaje, kao i Ćuta dobija stedstva da bi Srbiji postala energetski rob i time izgubila samostalnost i suverenost -”jer energetska bezbednost je u današnjem svetu pitanje nacionalne bezbednosti”.

“A kada imate ljude poput Save i Ćute, finansirane iz inostranstva, da u Srbiji vode krstaški rat protiv hidroelektrana, termoelektrana, vetroparkova, solarnih parkova, litijuma (koji jedna Amerika rudari u neposrednoj blizini grada od milion stanovnika – i to kao otvoren rudnik, za razliku od Jadra koji je trebalo da bude „zatvoren“ rudnik, gde bi, dakle, poljoprivredna aktivnost mogla da se nastavi), onda vam je jasno da je jedina ideja da budemo energetski robovi, zavisni od drugih za struju, baterije, vozila, a samim tim i zemlja bez ikakve industrije.

Zato ponavljam, da su strani fondovi koji finansiraju Savu, „kreni-okreni“, Ćutu, patku i slične, želeli dobro Srbiji, ili da hoće zdravu životnu sredinu, oni bi svima njima prvo platili studijska putovanja u Norvešku i/ili SAD da nešto nauče, pa da nam kažu kako to ovde da primenimo. Umesto toga, oni su platili da Savo, Ćuta, patke i roštiljdžije (ispred Predsedništva) ostanu ignorantni, ali da budu što glasniji. Rokfeler (i drugi) su platili megafon koji bukom može da uzbuni i uspori Srbiju, a ne znanje ili brigu o životnoj sredini”, kaže on.

Premijerka Srbije poručuje da Savo “ne zna baš ništa, baš ni o čemu”, te da tako ne zna ni o tome da se, kako kaže, po podacima “Vienna Institute for International Economic Studies” u periodu 2015. do 2019. u Srbiji vratilo 90.000 više visokoobrazovanih nego što ju je napustilo.

“Ne zna, Savo, baš ništa, baš ni o čemu. Ponavlja da najobrazovaniji beže iz zemlje. Ne zna, Savo, da se u periodu 2015. do 2019. u Srbiju vratilo 90.000 više visokoobrazovanih nego što ju je napustilo (izvor: Vienna Institute for International Economic Studies). Ne zna, na primer, da se samo u naš Institut za razvoj veštačke inteligencije , koji smo formirali 2021. godine, vratilo 14 naših ljudi iz dijaspore, od kojih su neki i po više decenija živeli u inostranstvu i radili za kompanije kakva je NVIDIA, a da sada tamo rade i dvoje stranaca. Ne zna, Savo, a nije ni da ga zanima, da u Srbiji trenutno radi oko 80.000 stranaca i da se svakog meseca za radnu dozvolu u Srbiji prijavi između 3.000 i 4.000 ljudi, a za boravišnu između 6.000 i 7.000 ljudi.

Na kraju, jedini dokaz koji nam Savo pruža za tvrdnju da najobrazovaniji beže iz zemlje je, valjda, da je on ostao u zemlji…

Nema veze, Savo – dok stranci plaćaju za buku i neznanje, za tebe i pokret „kreni-okreni jagnje ispred Predsedništva“ zime nema“, navodi predsednica Vlade u autorskom tekstu.