Premijerka Srbije o zaštiti novinara, vladavini prava, ekonomiji i zaštiti okoline

Brnabić je na onlajn plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU podsetila da Radna grupa ima devet mesta za medijska i novinarska udruženja, jedno mesto više nego što imaju predstavnici Vlade.

Vlada Srbije je početkom decembra formirala novu Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara i radne grupe za praćenje sprovođenja Akcionog plana za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja 2020-2025. godine.

Iz Vlade je tada saopšteno da je rad prethodne Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja je pratila postupanje tužilaštva u slučajevima krivičnih dela protiv novinara, ukazao na potrebu da se rad na tom problemu institucionalizuje da bi se efikasnije reagovalo u slučaju napada na novinare i pratile sve radnje preduzete u cilju zaštite njihove bezbednosti.

Brnabić je na onlajn sednici rekla da je bilo kritika na račun formiranja Radne grupe za bezbednost novinara, jer već postoji Stalna radna grupa.

„Ta stalna grupa je bila postignuta dogovorom, ja sam pitala i predstavnike te grupe i predstavnike medijskih i novinarskih udruženja da li misle da je Vladi potrebna takva radna grupa. Odgovorili su potvrdno jer je to institucionalna radna grupa u okviru Vlade i da je kao takva jača i može mnogo više da uradi“, navela je ona.

Govoreći o drugim segmentima na kojima Vlada radi u okviru vladavine prava, premijerka je rekla da je Vlada ponovo uputila Skupštini Srbije inicijativu za promenu Ustava u domenu pravosuđa.

Kako je kazala, Ustav Srbije je i ranije imao izmena, čak i u većem obimu od sada predložene, samo za pravosuđe, ali da do sada nije bilo javne debate na tu temu.

„Postojala je suštinska javna rasprava o tome šta i kako treba izmeniti u Ustavu koja je trajala nekih 18 meseci. Ona je uključivala i stalne razgovore i konsultacije s Venecijanskom komisijom“, rekla je Brnabić.

Ona je rekla da to treba da služi kao primer svakoj narednoj Vladi da se Ustav ne sme menjati bez temeljne javne rasprave.

Brnabić je navela da je najveći fokus Vlade na vladavini prava.

Govoreći o ekonomiji, ponovila je da će Srbija kraj 2020. godine dočekati kao „zemlja s najboljim ekonomskim rastom u Evropi“, odnosno s najmanjim padom, od jedan odsto.

„Međunarodni monetarni fond predviđa da do 2022. godine Srbija raste nekih 10 odsto, što je takođe najviše u Evropi. Na drugom i trećem mestu su Irska i Litvanija sa rastom oko šest odsto“, rekla je premijerka.

Kako je dodala, to govori o tome da je srpska ekonomija postala „otporna“.

Brnabić je navela da je njen fokus nastavak tranzicije u ekonomiji i poljoprivredi, „da imamo proizvode sa dodatnom vrednošću i mnogo dinamičniji rast“.

O zaštiti životne sredine predsednica Vlade je kazala da su tri prioriteta ključna: upravljanje čvrstim otpadom, unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji i prečišćavanje otpadnih voda.

„O ovoj temi nije bilo mnogo govora u prošlosti, jer su to investicije koje izuzetno mnogo koštaju i potrebna je jaka ekonomija i dobar budžet da bi se investiralo u to“, rekla je ona.

Ona je rekla da se u prvom kvartalu 2021. godine planira da se u Srbiji pokrene izgradnja 17 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„Do kraja ove ove godine završavamo probni rad i dobijamo upotrebu dodatnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu. Tokom sledeće treba da krenemo sa ostalim gradovima – Beograd, Niš Čačak i Kragujevac, a radimo na dokumentaciji za Kraljevo“, kazala je Brnabić.

Ona je rekla da o tome nije ranije bilo govora i zbog toga što iako takvi projekti direktno vode u kvalitetniju život, dovode do povećavanja nekih troškova života svih građana.

Premijerka je kazala da u Srbiji ima više od 3.000 divljih deponija i da to „treba da krene da se čisti“. Navela je da će se krenuti od deponije u Prijepolju koja je najveći problem.

Govoreći o poboljšanja kvaliteta vazduha, Brnabić je rekla da poslednjih godina ima sve više obnovljivih izvora energije i da će se to nastaviti, a da će Zakon o energetici „ići u poseban zakon o obnovljivim izvorima energije“.