Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKISlučajno ili ne, druga poseta Iljira Mete, ovoga puta kao predsednika Republike Albanije jugu Srbije, poklopila sa sedamnaestom godišnjicom od početka etničkih sukoba u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđe između pripadnika OVPMB sa policijom i vojskom.
Kurtuaznost gosta, koji se našao u „nezvaničnoj i privatnoj poseti“ Medveđi, uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije, i razgovor sa predsednikom Koordinacionog tela Zoranom Stankovićem, bili su relaksirajući. Meta je govorio o unapređenju dobrosusedskih odnosa, dok je Stanković pomenuo probleme vezane za udžbenike na albanskom jeziku, što je segment u priči o integraciji Albanaca u državne institucije Srbije. Sagovornici, potpuno različitog ranga, složili su se „da treba nastaviti sa unapređenjem mera za zajednički suživot Srba i Albanaca u ovom regionu“.
Da sve ne bude po protokolu pobrinuli su se najpre lokalni portali na albanskom prenoseći izjavu Mete „da je na Beogradu da u što skorije vreme donese odluku o priznanju Kosova“. Dve posete albanskog premijera Edija Rame, te jedna bivšeg predsednika Bujara Nišanija, kao i poslednja nezvanična Iljira Mete pokazuju zainteresovanost Tirane za jug Srbije. Konstantna komunikacija lokalnih političara sa predstavnicima vlasti u Prištini ukazuje na kontinuitet, u kome je „Preševska dolina“ štih u špilu pomešanih karata za diplomatskim stolom.
Refleksije iz Makedonije, kao i sve angažovaniji pristup Tirane, opštine juga Srbije stavlja u ravan „interesantne teritorije“ za moguće raznorazne političke trgovine. Projekat formiranja Zajednice srpskih opština na KiM, o čemu je postignut dogovor u Briselu, ali ne i praktično rešenje uz opstrukciju Prištine, kod Albanaca na jugu je fokusirao ideju o „istočnom Kosovu“ koja se naslanja na rezultate ilegalnog referenduma iz 1992. godine. Te teze se najčešće plasiraju kroz stavove Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) i u istupima predsednika ovog tela i lidera Pokreta za demokratski progres (PDP) Jonuza Muslijua.
Postaje jasno da koliko je sever Kosova jak adut u rukama Beograda za pregovaračkim stolom u Briselu, a u buduće možda i za stolom u ambasadi SAD u Skoplju, toliko će Priština i Tirana u tom okviru recipročno potezati uvek „Preševsku dolinu“. Zato je i „nezvanična i privatna poseta“ predsednika Albanije ipak poseta zvaničnika države direktno zainteresovane za učešće u velikom poslu vezanom za kosovski čvor.
Pacoli: Srbija ne mora da kaže da priznaje Kosovo
Srbija ne mora da kaže da priznaje Kosovo, već samo da „postupi tako“, izjavio je Bedžet Pacoli, ministar spoljnih poslova Kosova, u intervjuu na srpskom jeziku za Dojče vele. On je izneo tvrdnju da je „realnost da Srbija može da utiče na region“, da Kosovo ima „dugu granicu sa Srbijom“ i da u Prištini žele da imaju „dobre odnose sa Srbijom“. Pacoli je, na direktno pitanje da li zaista očekuje da će Srbija „jednog dana“ priznati nezavisnost Kosova, odgovorio: „Uvek sam govorio da oni ne moraju to reći, ali neka postupe tako“. Kako prenose mediji, Pacoli je istakao da „jako puno veruje“ u mogućnost normalizacije odnosa, tvrdeći da kosovska strana već nekoliko meseci ne reaguje na „takozvane provokacije“ i da je srpskim političarima dozvoljen neometan dolazak na Kosovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
