Prestanite da pucate u SPO i Preokret

Trebalo bi da s Demokratskom strankom budemo strateški na istoj, evropskoj obali budućnosti Srbije, i ne bi trebalo da u SPO, LDP i Preokret pucaju iz sramnih bunkera iz kojih je svojevremeno i Milošević pucao, kaže u intervjuu za Danas Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove.

Praktično je početak izborne kampanje, čemu se građani mogu nadati?

– Većina ljudi u Srbiji je bez posla, polugladna ili gladna, u očajanju lišenog i nade. Ubrzano nestaje naroda, jer je broj umirućih mnogo veći od broja rođenih. Prazne se čitavi predeli. U većini sela, koja još nisu zakorovljena, ostali su uglavnom starci. Odlaze strani investitori, a novih nema. Ova drama naroda i države ne dotiče se, međutim, političke elite, koja je euforično krenula u izbornu kampanju sa programima neizbežnog sloma Srbije. Jedni govore da nećemo antisrpsku Evropu, nego da hoćemo srpsko Kosovo. Drugi uzvraćaju da hoće oboje, i Evropu i Kosovo. Treći kliču ‘’majci Rusiji’’, četvrti izlažu projekte o zaštiti srpstva u susednim državama. Sve to prati medijsko fabrikovanje mržnje, laži i gluposti iz radionica tragičnih devedesetih godina.

Gde je, po vama, izlaz?

– Samo jedna strategija zahteva koreniti preokret politike poraza, mitomanije i samouništenja. I ta strategija – Srbija u Evropi, a Evropa u Srbiji – na meti je strategija nacionalnog i državnog propadanja. Što je najtragičnije, ankete pokazuju da građani, čak masovnije nego devedesetih, podržavaju svoju nesreću. Pa, ima li nade? Ako je ima, ona je samo u nadi da Preokret dobije veliku podršku na izborima i da svojom snagom iznudi preokret gubitničke državne politike ili da, kao snažna opozicija, tu politiku poraza barem zakoči i koriguje.

Kakva će biti izborna kampanja Preokreta?

– Preokret će voditi veoma rizičnu izbornu kampanju: govoriće istinu i pokazivati jedino mogući izlaz. Zbog toga će magovi laži i mržnje da nas najžešće kamenuju, što već i čine.

Kakvi su vaši trenutni odnosi sa DS?

– Odnosi sa DS zavise od DS. Trebalo bi da budemo strateški na istoj, evropskoj, obali budućnosti Srbije. I ne bi trebalo da na SPO, LDP i Preokret pucaju iz sramnih bunkera iz kojih je deceniju celu Milošević pucao i na SPO i na DS.

Kako se predsednik Tadić i DS odnose prema zahtevima Preokreta za promenu kosovske politike?

– Podsećam predsednika Srbije i DS na izbornu kampanju naše zajedničke liste „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“ 2008. godine. Sa radošću i verom u evropski preokret državne politike, proslavljali smo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije jedinstvenom tržištu EU, s lakoćom objašnjavajući građanima da se taj sporazum ne odnosi i na Kosovo i zašto je to tako. Tri godine kasnije, usledio je neshvatljivi zaokret sa zahtevom: i EU i Kosovo. Zašto? Kosovo je bilo izvan državne vlasti Srbije, kao i 2008. Jedino je, u međuvremenu, nezavisnost Kosova priznalo još tridesetak država u svetu. Zašto je poručeno Briselu: Budemo li morali da biramo između EU i Kosova, izabraćemo Kosovo, iako niko iz Brisela nije tražio niti će tražiti da Srbija formalno prizna kosovsku nezavisnost? Zašto su podignute barikade na severu, osim sa ciljem da to budu barikade na evropskom putu Srbije? Ne krivimo ni Berlin, ni Vašington, ni Pariz za antievropske prepreke koje su postavljene u Beogradu.

Zašto se protivite insistiranju Srbije na Rezoluciji 1244 u razgovorima Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova?

– Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost po scenariju propisanom Rezolucijom 1244 SB UN. Ta rezolucija liči na sporazum Tito-Šubašić iz 1944. Sporazum je priznao kraljevsko namesništvo, kraljevsku vladu u Londonu i Šubašića, kraljevog premijera, da bude premijer prelazne vlade u kojoj će biti i Titovi ljudi. Reklo bi se da je Tito potpisao svoju predaju. Bilo je obrnuto, jer je dogovoreno da će namesništvo, Šubašić i kraljevski ministri to biti privremeno, a da će konačna odluka o svemu biti doneta posle rata, na izborima, koje su organizovali komunisti i brojali glasove. Tako se i Rezolucija 1244 pozvala na suverenitet Srbije nad Kosovom, a konačnu odluku o suverenitetu nad Kosovom prepustila velikim silama i narodu Kosova.

Odnos prema Ahtisarijevom planu doveo je do razlaza sa DS. Zašto ste za prihvatanje tog plana?

– U ime Generalnog sekretara UN, Marti Ahtisari vodio je pregovore o statusu Kosova s najvišim predstavnicima Beograda i Prištine, uz aktivno učešće predstavnika EU, NATO, SAD i Rusije. Pregovori nisu završeni kompromisom Srba i Albanaca, pa je, opet saglasno Rezoluciji 1244, Ahtisari predložio rešenje: nadgledana nezavisnost i svojevrsna podela suvereniteta između albanske većine i srpske manjine. Mi u Preokretu smatramo da je po Srbiju najbolje rešenje da, ne prihvatajući nezavisnost Kosova, prihvati onaj deo Ahtisarijevog rešenja kojim se štite prava Srba i naše nacionalne baštine na Kosovu kao osnovu za dijalog Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU. Razgovori o statusu Kosova su završeni i novih pregovora na tu temu neće biti.

Zašto ste tražili ostavke Srećkovića i Čekovićeve i zašto su isključeni iz stranke?

– Njihovu ostavku na funkcije u Vladi zatražili smo zbog toga što su mesecima, po medijima, iza leđa najviših organa SPO, vodili kampanju sa ciljem rušenja i sramoćenja stranke čiji su bili članovi i čelni ljudi. Upozoravani su da ne krše Statut, nego da sve što zameraju i što zahtevaju iznesu na Predsedništvu i na Glavnom odboru. Oni su to odbili, pa su po medijima sve sednice i odluke najviših organa SPO proglašavali ilegalnim. Ceo SPO našao se na jednoj strani, a oni na drugoj, kao batina u rukama svojih nalogodavaca, da kleveću SPO i ruše Preokret, ignorišući i činjenicu da su svi, bukvalno svi, strateški ciljevi Preokreta sadržani u Programu SPO, jednoglasno usvojenom 4. decembra 2010. na Šestom saboru stranke. Iz članstva SPO isključili su sami sebe. Nisu više članovi SPO, a čiji su pitajte njih. Neka vam oni kažu ko im nalaže da rade ovo što rade i sa kojim ciljem, koji su im mediji stavljeni na uslugu i po koju cenu.

Oni su objavili da su osnovali frakciju ISPO (Izvorni SPO)?

– Oni nisu članovi SPO, pa nemaju pravo ni da spominju SPO niti da formiraju ikakvu frakciju unutar stranke čiji nisu članovi.

Mnogi vas optužuju da ste napustili izvorni program Srpskog pokreta obnove time što ste pristupili „Preokretu“.

– SPO se ponosi svojim izvornim programom i ciljevima. Davne 1990. borili smo se protiv razbijanja Jugoslavije, za slom komunizma i za demokratsku državu u Evropi i na Zapadu. Hteli smo da to bude ustavna parlamentarna kraljevina. Kazali smo da general Mihailović nije bio srpski Pavelić, nego vođa prve gerile protiv nacizma i fašizma u tada porobljenoj Evropi, i da je ubijen samo zbog zločina što je bio za zapadnu demokratiju. Digli smo tri prsta, koja su pre nas digli Karađorđe i Miloš, prvi oživeli himnu „Bože pravde“. Hteli smo i asimetričnu federalnu Jugoslaviju kad je to Srbiji bilo ponuđeno, pa konfederaciju, pa carinsku uniju, samo da se izbegnu rat i tragedija svih. Prvi smo predložili formulu: 2K, spojene sudove za status Krajine u Hrvatskoj i Kosova u Srbiji. SPO je jedini bio za kantonalnu BiH i za plan „Z-4“ za Srbe u Hrvatskoj. SPO je jedini tražio kompromis o Kosovu u Rambujeu… Prvi smo razumeli da se ukazane prilike ne smeju propuštati i da će svaka sledeća ponuda biti nepovoljnija. Režim u Srbiji nije hteo ni da vidi ni da sluša. Svakoj ponudi odgovarali su sa „ne“ i evo nas u jadu u kome smo. I sad je SPO optužen da je bio „nedosledan“, a oni, koji su bili „dosledni“ u gluposti, pišu optužnice protiv SPO, a pre svega protiv mene, da sam se stalno „preokretao“.

Srbija na Zapadu – vrhovni cilj

Šta je ostvareno, a šta ne od izvornih ciljeva SPO?

– „Bože pravde“ državna je himna, doduše malo falsifikovana. Kraljevina Srbija i sada je u Programu SPO. Sa Ravne Gore skinuta je anatema. Sjajno, ali od ovoga svega se ne primaju ni pristojne plate, ni penzije, niti se zapošljavaju ljudi, niti se umnožava rađanje u Srbiji. Nedovršen je jedan cilj, onaj vrhovni, od koga zavisi opstanak Srbije i ljudi u njoj: Srbija u Evropi i Evropa u Srbiji! Srbija na Zapadu. Ako ovo ostvarimo, ostvarićemo sve. I obrnuto. Zbog toga se još borim i zbog toga je SPO u Preokretu.

„Isus plus ništa“

U vašim nastupima često polemišete i sa stavovima nekih čelnika SPC. Zašto?

– Hrišćanin sam isključivo zbog Hrista. Zbog njegovih zapovesti ljubavi, mira, pokajanja, žrtvovanja za slabe i uboge. Moje hrišćanstvo i pravoslavlje nisu u metanisanju ni patrijarhu ni vladici ni bilo kome iz srpske crkve, ako u njihovim rečima i delima nema Hrista. U Vašingtonu sam došao do jedne tek objavljene knjige čiji je naslov „Isus plus ništa“.