„Presudom Karadžiću potvrđena istina o genocidnom projektu, koji je imao za cilj podelu BiH“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Možda grešim ali, ovakva presuda Karadžiću je poslednji ekser u kovčegu, kojim će se definitivno sahraniti i poslednja nada da će se, medjunacionalni odnosi izmedju Srba, Hrvata i muslimana u BiH, bilo kada popraviti i ući u jednu sasvim novu fazu. Mislim da je to i projektovani cilj, onih mračnih sila koje su najvećem procentu imali uticaj na ovaj sud i, koje stoje iza ovog suda. Mislim da je Haški tribunal pocepao bosansko-hercegovački „panj“ , koji niko, i nikada, više neće sastaviti. Dok muslimani likuju i seire, uprkos tome što svi mi, pa i sami muslimani, znaju da su činjeni stravični ali neosudjeni zločini nad Srbima, predstavlja samo pravu sliku ludila u kome žive narodi na ovim prostorima. Zar već davno nije postalo jasno, čak i onim poslednji zaludjenicima koji polažu nadu u „pravdu“ da, što su presude Srbima drastičnije, to će i onaj ponor izmedju Srba i Bošnjaka biti i širi i dublji.

2. Nikad vise sa onima koji nisu hteli sa nama u velikoj drzavi a hoce u maloj bosni.dozvoliti hitno rusima baze u srbskoj a vucica upozoriti da ne resava kosovo bez resenja republike srpske,tj.pripajanja srbiji.vojni rok u srpskoj se mora sluziti a izdvajanja za standard i naoruzanje maksimalno povecati…svaki srbin je radovan

3. Srbi i međunarodno pravosuđe

   Pod pravdom se podrazumeva poštenje,
   gde su sudije njeno oličenje,
   samo za Srbe ima drugo značenje.

   Međunarodni sud osnovan je kao sud pravde
   da na osnovu činjenica ocenjuje ljude,
   ispada da je za Srbe sud krivde.

   Događaji iz devedesetih godina svima bolni
   trebali su na sudu dobiti mir trajni,
   međutim Srbi su prihvatanjem suda ispali naivni.

   Srbi koji su pred sudom optuženi
   za stigmatizaciju cele nacije su određeni,
   zato su uglavnom na višedecenijske kazne osuđeni.

   Tretirani neadekvatnim lečenjem Srbi su izloženi umiranju,
   a tokom sudskog procesa i pristrasnom suđenju,
   što pokazuje da je reč o mučenju.

   Iako su Srbi dobili par oslobađajućih presuda
   iza kojih stoji interes moćnika zapada,
   ipak za zločine ostaje prema njima osuda.

   Druge narode oslobađaju za zločine nad Srbima,
   jer zapadni političari diriguju sudijama,
   a porodice stradalih ostavljaju posve bespomoćnima.

   Podnesene dokaze o zločinima za izručenje Srbiji
   strani sudovi odbacuju po inerciji
   i time ponovo otvaraju rane srpskoj naciji.

   Braneći druge zapad svoje pomaganje zliočinima brani
   i time netrepeljivost na ovim prostorima hrani,
   ne govoreći ništa o srpskoj odbrani.

   Tako drugima zapad čini medveđu uslugu,
   jer bez suočavanja sa istinom napred nemogu,
   a Srbima donosi tugu.

   Ipak za Srbe nije sve izgubljeno,
   da prikažu istinu moraju nastupiti rečima borbeno,
   time menjanje slike o sebi biva omogućeno.

   Ostaje verovanje da će nove srpske generacije
   za osuđene Srbe pokrenuti sudske revizije
   i vratiti veru o dostojanstvu nacije.

   Na vojnom poligonu mogu događaje simulirati
   i tako verno istinu prikazati,
   te priču o srpskim zločinima poništiti.

   Iako umrle u život neće moći vratitii
   njihove porodice će zadovoljstvo pravednog suđenja dobiti,
   a Srbi će sa sebe krivicu skinuti.

   A Srbima koji po zatvorima kazne odslužuju
   biće nada za promenu statusa koji zaslužuju,
   pa da tako sebi patnju olakšaju.

   Tragičnim delovanjem ekstremista život zapadu vraća ružnim,
   da njegovi ljudi promene mišljenje postaje nužnim,
   da se ublaže osude Srba konačnim.

   Saša Ilić