Videli smo nedavno da je dominantna politička partija legalno upotrebila raspoložive procedure i instrumente da raspiše vanredne izbore. Može se pak postaviti pitanje legitimnosti tih akata koji vode ka izborima preduzetim, po tvrdnjama naprednjaka, radi provere legitimnosti naprednjačke vladavine. Faktički, naprednjaci u zenitu svoje moći prilaze izborima kako bi učvrstili i produžili vlast, što bi im omogućilo da komotnije pristupe realizaciji interesa vladajuće klase.
Na primer, komotnije usvajanje novog Zakona o radu kojim će se sankcionisati ekstremna fleksibilizacija radnika i rada. Takav koncept zakona o radu nužno vodi u sukob sa zaposlenim i nezaposlenim radnicima, odnosno sa sindikatima. Ovaj vrlo verovatni sukob, kao i niz drugih latentnih sukoba, doveo bi u pitanje ishod redovnih izbora. Redovni izbori bi „pali“ 2016. godine da nije ovih vanrednih, a ovako dolaze tek 2018. Dve godine vlasti, zar je malo?
Kampanja gotovo da nije ni krenula, a najjača stranka je počela da je uređuje po svojoj meri i u svom interesu. Da se razumemo, nema te partije koja to ne bi učinila da je na mestu sada najjače partije. Dakle, naprednjaci kukaju na medije (iz predostrožnosti) iako su ovi ili u njihovim rukama ili su u velikom strahu od njihovih ruku. Posebno se ističu u uređivanju tabloida i u osobenom organizovanju internet-javnosti. Ne omanjuju ni kada je reč o slikovnim medijima. – Ukupno uzev, njihova medijska moć (kapacitet za usmeravanje medija) veća je nego što je bila medijska moć Demokratske stranke na prošlim izborima. Ako se vladajuća stranka ovako ponaša u pretkampanji, kako li će se ponašati kada započnu kampanju.
Gledaćemo ih na delu sledećih mesec dana.
Kada ovome dodamo korišćenje državnih resursa u partijske svrhe, koje je vidljivo na svakom mestu, a pogotovo u Beogradu (sada je tek jasna funkcija privremenog organa). Ta pretkampanjska agilnost u Beogradu ide dotle da verujem da kada bi bili prinuđeni da biraju između izborne pobede u Beogradu i izborne pobede u Srbiji, naprednjaci bi se opredelili za Beograd. Ne znam zašto!
Ukupno uzev, na samom početku kampanje, a ona za naprednjake danas zvanično počinje, imamo dve činjenice koje predstojeće izbore udaljavaju od ocene „fer i pošteni izbori“: (zlo)upotreba medijskih kapaciteta i (zlo)upotreba državnih resursa u partijske svrhe. Ništa novo, ni u nas ni u svetu; doduše imamo priliku da vidimo neke inovacije koje pojačavaju upotrebnu vrednost medija i države. Ali, kao što je davno utvrđeno, broj glasova koje vladajuća partija može da osvoji zahvaljujući svom hegemonijskom položaju ne prelazi pet postotaka.
Vrhunac naprednjačke pretkampanjske igre nalazim u njihovoj karakterizaciji predstojeće kampanje. – Pošto nemaju stvarnih konkurenata (opozicija je u rasulu), naprednjaci izmišljaju protivnike. Tako se, prema njihovoj interpretaciji, 16. marta bira između vlasti naroda i vlasti tajkuna. Da se prekrstimo i levom i desnom pred ovim oksimoronom – Srbija je kapitalistička država, naprednjaci su dominantna partija kapitalističke Srbije, a tajkuni su sigurno najkapitalističkiji kapitalisti – pa kako onda da biramo između kapitalista i onih koji vladaju u ime kapitalista! Ma ono nije da kapitalizam nije kanibalizam, ali ipak…
Autor je sociolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
