Bez napretka ka EU

Ukoliko se ne ubrza tempo u sprovođenju akcionih planova, a fokus ostane na formi, umesto na suštini, malo je verovatno da će Srbija ispuniti sve obaveze i postati članica Evropske unije do 2025. Ovo je zaključak izveštaja o napretku Srbije u pomenutom periodu koji je predstavila koalicija prEUgovor.

Jedna od ključnih novina u strategiji proširenja, kako je istakla Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jeste jasna namera EU za proširenjem, s obzirom da je Evropska komisija početkom februara ove godine objavila dokument o perspektivi proširenja za Zapadni Balkan, u kome je upravo 2025. označena kao datum pristupanja Srbije članstvu. Međutim, još je važnije što se u ovom dokumentu prvi put identifikuje element „zarobljene države“, na šta organizacije civilnog društva već godinama upozoravaju.

– Još jedna ključna novina je ta što se prvi put pravilno dijagnostikuje problem „zarobljene države“, u kojoj određene neformalne grupe zloupotrebom izvlače javne resurse – rekla je Stojanović Gajić i dodala da ta dijagnoza nije ispraćena rešenjima kojima bi se ona predupredila.

Fenomen „zarobljene države“ Branko Čečen iz CINS-a ilustrovao je na primeru prekomernih kontrola medijskih kuća, među kojima su trenutno na udaru Južne vesti, a o ovim inspekcijama se konkretno govori i u izveštaju Evropske komisije. Međutim, uprkos tom izveštaju, naglasio je Čečen, i dalje dramatično slabi finansiranje medija, dok „od istraživačkog novinarstva neće ostati ništa“.

– Srbija može do 2025. da uđe u EU samo u radikalnoj suprotnosti. Ja ne vidim u strvari kako će ona ući – zaključio je Čečen.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra naglasila je da je sve što se tiče rodne ravnopravnosti u zastoju i skrenula pažnju najpre na protivustavne izjave predsednika države dok je govorio o natalitetskim merama.

– Posebno zabrinjavaju obavezne procedure u vezi sa abortusom, koje će podrazumevati savetovanje sa sveštenicima, psiholozima, koje će za posledicu imati i lekarske „prigovore savesti“, a potom smanjenje broja sigurnih mesta za obavljanje abortusa, što će direktno ugroziti zdravlje žena – navela je Ignjatović. Na primeru nacionalnog SOS telefona, za koji je licencu jedino dobila predstavnica Sigurne kuće koja je u poslednjim izborime bila na listi vladajuće stranke, istakla je kao veliki problem što u socijalnoj zaštiti „ne možemo da kontrolišemo na koji način i kome se dodeljuju sredstva“.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija ukazao je na primere iz oblasti pravosuđa, gde se o ustavnim amandmanima raspravlja u atmosferi u kojoj predstavnici vlasti vređaju profesionalna udruženja i odbacuju njihove kritike, dok je Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 govorila o migracionoj politici i zakonima o azilu i strancima.