Prevrat u Crnoj Gori

Kakav god da rezultat napravi njegova Demokratska partija socijalista, čak iako ne bude u prilici da formira vladu, Đukanović ostaje predsednik, budući da je u aprilu 2018. izabran na petogodišnji mandat. To jest ostaće još neko vreme, čak i u najgorem scenariju po njegovu vlast – da se razvije teška postizborna kriza nalik onoj koja u Belorusiji drma Aleksandra Lukašenka. Nalik, ali ne i ista, jer Đukanović je kao saveznik Zapada, koji je uveo svoju državu u NATO, u većoj prilici da utiče na uslove svog silaska sa trona.

Ali i Đukanovićeva najslabija tačka jeste mogućnost da ga zapadni partneri prepuste njegovoj sudbini i to iznenadno i ubojito kako samo umeju. Recimo, da čestitaju opoziciji pobedu još dok i sama opozicija ne zna da je pobedila. Na primer kao što je američki predsednik Džordž Buš 2001. čestitao Vojislavu Koštunici sedam dana ranije Dan državnosti SR Jugoslavije 27. april, baš uoči tadašnjih crnogorskih izbora.

Kao i tada i sada se na izborima odmeravaju u suštini dva bloka, procnogorski i prosrpski, dok su ostale liste i koalicije, fragmenti političkih polja ta dva bloka. Smatra se da je odlučujući „zlatni glas“ koji donosi sigurnu prevagu Đukanoviću, iz treće grupe koju čine nacionalne manjine Albanaca i Bošnjaka. Ovi se izbori, međutim, održavaju pod nizom novih okolnosti, zbog čega bi i ta ključna podrška mogla da izostane.

Kada je reč o Bošnjacima, oni su uglavnom vernici, vera je i osnova njihove političke posebnosti. Događanja od decembra 2019. kada je crnogorski parlament usvojio kontraverzni verski zakon, zbog čega su vernici Srpske pravoslavne crkve u stalnom protestu, nisu nešto što bi ih činilo spokojnim. Naprotiv, ako se to može dogoditi pravoslavcima, moglo bi i njima uprkos tome što su oni postigli sporazum sa vlastima o svojim verskim objektima. Upamćen je i govor bošnjačkog poslanika u Skupštini Crne Gore, protiv spornog zakona.

Sa Albancima koji su i brojniji, je još veći problem. Taj neko čija je ideja bila da se albanski premijer Edi Rama obrati preko društvene mreže Fejsbuk porukom podrške Đukanoviću, učinio je veliku uslugu prosrpskoj opoziciji u Crnoj Gori. I to ne zato što su Ramine reči na srpskom jeziku „odlučno za Crnu Goru“, kako glasi i naziv Đukanovićeve liste uz poklič „Hvala ti Milo što postojiš“ izazvale ljutite i zapenušane odgovore iz Beograda. Nego zato što su iznervirale same Albance, koji očekuju da albanski glasovi idu uvek i neizostavno albanskim listama. Uz to, Ramino obraćanje kao da potvrđuje navode opozicije, da po biračkom spisku Crna Gora ima 70.000 stanovnika više nego što ih stvarno ima, jer se kao glasači upisuju hiljade Albanaca koji ne žive u CG.

Takva priča sa Albancima kao uvezenim glasačima na crnogorskim izborima može da ka prosrpskom bloku i opoziciji snažno pokrene i one neopredeljene i koji dosad nisu izlazili na izbore. Računa se da bi uz izlaznost od 70 odsto, što je samo šest odsto više nego na prethodnim izborima, Đukanovićeva DPS izgubila većinu u parlamentu. Radi podizanja izlaznosti je i mitropolit SPC Amfilohije (Radović) objavio da će prvi put u svojoj dubokoj starosti izaći na državne izbore.

Kao vođa otpora protiv Đukanovićeve vlasti, mitropolit Amfilohije je ovim pozivim stavio na izbornu kocku i svoj lični, ali i ugled SPC, u slučaju da izlaznost omane, i da DPS osvoji većinu. Procenjuje se, prema nalazima anketa, da će opozicija svakako u zbiru imati više glasova nego vladajuća koalicija, što ne znači da će moći i da sastavi vladu. Ukoliko joj to pak pođe za rukom, može se zamisliti i da će to biti neka kratkotrajna „neDPS“ vlada koja će povući sporni zakon o veroispovesti, biti u kohabitaciji sa Đukanovićem, i opstati do novih vanrednih izbora, recimo u aprilu 2021. I SPC i Đukanović će na neki način, izaći kao pobednici. U tom slučaju bi se pokazalo tačnim da je Đukanović nadrastao DPS i da mu moć ne proističe više iz partije.

Previše je ipak, prepreka da bi se stvari odvijale u tom pravcu. Ukoliko osvoji više glasova, opozicija bi morala da ide na svrgavanje Đukanovića, jer je to postavila kao osnovni politički cilj kod svojih pristalica.

Dalje, Đukanović je pod unakrsnom vatrom dve krupne unutrašnje afere. Prva je vezana za odbeglog Duška Kneževića, vlasnika Atlas grupe i otkriva sukob unutar najužeg Đukanovićevog kruga. Knežević je isposlovao i prvo javno pojavljvanje Svetozara Marovića, nekadašnjeg najvišeg zvaničnika, osuđenog za korupciju, koji se nalazi u političkom i zdravstvenom azilu u Beogradu. Marovićevo pojavljivanje u završnici kampanje na društvenoj mreži Instagram, koja važi za mnogo iskreniju i namenjenu mlađim korisnicima, nego što je recimo politizovani Tviter, veći je efekat, od Kneževićevih objava o poslovnim dilovima vrha DPS-a. Marović se pojavljuje i govori kao uništen čovek, on koji je omogućio Đukanoviću da preuzme partiju, time što se stavio na njegovu stranu, a protiv pokojnog Momira Bulatovića.

Druga jaka afera, ne toliko vidljiva, ali prisutna, jesu „malteški papiri“, odnosno dovođenje u vezu ubistva malteške novinarke sa pričom o upletenosti bivšeg premijera Malte u tajne poslove povezane sa crnogorskom vlašću.
Uz sve to slaganje nepovoljnih okolnosti po Đukanovića, važan okvir je i korona zaraza, zbog koje su izostali prihodi od turizma i povišena društvena napetost.

Najzad, opoziciji u Crnoj Gori ide u prilog i naglašena uzdržanost zvaničnog Beograda, tako što izostaju povodi za jačanje kampanje vladajućeg bloka na večitu temu uplitanja Srbije. U Beogradu su kroz sastanak predsednika Aleksandra Vučića sa Miloradom Dodikom iz Republike Srpske, rečito stavili do znanja redosled srpske politike. Na prvom mestu je Kosovo, i pregovori koje Vučić vodi, a čiji se ishod očekuje 4. septembra u Beloj kući. Na drugom mestu je Republika Srpska, a rasprave na liniji Beograd-Sarajevo, se uvek smire time da je Beograd priznao i priznaje Bosnu i Hercegovinu kao zasebnu državu. Crna Gora je daleko na trećem mestu i to kao pitanje zaštite srpske manjine.

Ipak, to što vlada Srbije posle junskih izbora neće biti formirana dok ne prođu avgustovski crnogorski, sve govori o toj prividnoj ravnodušnosti.