Prevremeni izbori usporavaju reforme

Redovni izbori u Srbiji bili bi održani 2016, a investitori pozdravljaju započinjanje pristupnih pregovora, baš kao što očekuju jasan zamah u pravcu sprovođenja reformi iz ekonomije i pravosuđa. Stoga, prevremeni izbori svakako bi uticali na pridruživanje EU, ocenjuje za Danas Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu i uticajna ekspertkinja za Zapadni Balkan, govoreći o mogućnosti raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Koje su glavne posledice ostvarenja takvog scenarija?

– Usporavanje reformske agende, koje bi bilo izazvano prevremenim izborima, nije poželjno u ranoj fazi pregovora sa EU. Timovi treba odmah da počnu da intenzivno rade, a ne da budu sputani izbornom kampanjom i da se nađu u opasnosti da će iz političkih razloga biti sklonjeni nakon prevremenih izbora. Treba imati na umu da će 2014. biti ključna godina za EU i njene institucije, jer se u maju održavaju izbori za Evropski parlament i ankete pokazuju da će se porast evroskepticizma odraziti na njegov naredni saziv, a biće i promena u sastavu Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove. Dakle, što se Srbija ozbiljnije usredsredi na EU agendu i iskoristi pozitivan zamajac koji sada postoji u dvadesetosmorci, umesto da se zaglavi u unutrašnjopolitičke poslove, tim bolje.

Šta bi, prema vašem mišljenju, motivisalo prvog vicepremijera Aleksandra Vučića da zahteva prevremene izbore?

– Glavni motiv Aleksandra Vučića odnosio bi se na konsolidaciju njegove lične moći, kao i moći SNS, te kapitalizaciju trenutno visokog rejtinga i popularnosti. On već pokazuje poziciju svoje stranke sazivanjem izborne skupštine SNS 25. januara. Stoga, može da dođe u iskušenje da traži raspuštanje parlamenta, što je preduslov za prevremene izbore, i bilo bi zanimljivo videti koji bi razlog Vučić našao za tako ozbiljan korak. Ipak, ako jedna stranka osvoji apsolutnu većinu ili stupi u koaliciju sa manjim partnerom, to može da bude korak unazad za demokratiju, kao što vidimo u Mađarskoj. Nisam sigurna da li zapadni partneri Srbije zaista podržavaju ideju o prevremenim izborima i da li će podržati Vučića u navedenom pravcu.

Koji će biti glavni zadaci Srbije u prvoj fazi pregovora sa EU kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja i unutrašnjim reformama?

– I dalje ima otvorenih pitanja u vezi s primenom Briselskog sporazuma, bilo da je reč o raspuštanju paralelnih struktura, pravosuđu, zajednici srpskih opština. Poznato je da 15 tačaka navedenog sporazuma ostavlja prostor za različite interpretacije svih učesnika, ali dosadašnja dostignuća predstavljala su ključni faktor da se Srbiji omogući da uskoro počne pregovore sa EU i dogovori moraju biti primenjeni. Što se tiče sprovođenja unutrašnjih reformi, poboljšanje očajne ekonomske situacije mora da predstavlja glavni prioritet. Za sada, kao što nagoveštavaju pojedini analitičari, spor napredak u ekonomskim reformama pokazuje da je Srbija na nivou 1993, kada je reč o ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena o postojanju funkcionalne tržišne ekonomije. Imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti, naročito među mladima, reforma sistema obrazovanja takođe mora da bude prioritet. Nisko rangiranje studenata u Srbiji i rezultati PISA testiranja moraju da posluže kao alarm. Takođe, reforma javne administracije i nezavisnost ključnih institucija veoma su važni za naredni period.

Pravosuđe najkomplikovanije pitanje

Šta bi trebalo da budu teme naredne faze briselskih pregovora Beograda i Prištine? Očekujete li da će uskoro biti pronađeno rešenje za pravosuđe?

– Prema mom mišljenju, formiranje zajednice srpskih opština i definisanje njene nadležnosti u skladu sa Briselskim sporazumom i Ahtisarijevim planom treba da budu glavne teme. Zajednica srpskih opština mora da bude u skladu sa kosovskim poretkom i zakonima i da sarađuje s Prištinom. Drugo, integracija pripadnika MUP u sistem Kosova i raspuštanje paralelnih struktura se moraju nastaviti. Biće potrebno vreme da se formira sud na severu Kosova, budući da je to jedan od najspornijih domena otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. Pravosuđe je najkomplikovanije pitanje.