Kakve društvene promene je „Pribeov izveštaj“ o stanju demokratije i vladavini prava doneo Severnoj Makedoniji?

Petrušev i Arsovski su u emisiji Novi dan na N1 govorili o tome šta je „Pribeov izveštaj“ doneo Severnoj Makedoniji, za koju je bio pisan i kako je uticao na povećanje transparentnosti i demokratičnosti u toj zemlji.

Arsovski je rekao da je izveštaj došao nakon nasovne afere prisluškivanja u Severnoj Makedoniji, kada je EU insistirala na nezavisnom izveštaju.

Pribe je napravio javan i transparentan izveštaj. Njegova glavna prednost je to što je bio eksplicitan i sa direktnim preporukama kako da se mere implementiraju. Služio je kao katalizator javnosti, kazao je sagovornik N1.

Izveštaj je, kako je naveo, bio veoma važna prekretnica jer je onemogućio tadašnjim vlastima da dominiraju gurajući probleme pod tepih, stvari nazvao pravim imenima i ukazao na probleme demokratskih kapaciteta zemlje.

Novinarka Ana Petrušev istakla je važnost „Pribeovog izveštaja“, navodeći da je dao potvrdu da je Severna Makedonija bila „zarobljena država“.

Kako je podsetila, tadašnja vlast VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog imala je kontrolu nad pravosuđem, medijima, nezavisnm telima, a bilo je i praćenja komunikacija.

„Izveštaj je potvrda koja je došla u vreme eskalacije protesta, kada je opozicija bila van parlamenta, a mi smo imali izveštaje EU koji to nisu beležili do tada“, istakla je Petrušev.

Najveći pomak i razlika, prema njenim rečima, bili su u delu medija, odnosno slobode medija, a veliki pomak je učinjen i u transparentnosti institucija.

Izveštaj je bio više dijagnoza sa preporukama za terapiju društva, kazala je Petrušev.