Pribićević: Nemamo luksuz da ponovo promašimo kao što smo 90-tih

Kao naučni savetnik Instututa društvenih nauka, on je ocenio da mnogo ljudi u Evropi i u Srbiji ne shvataju da je ovo ratno vreme i da nedavni izveštaji Evropske komisije o državama kandidatima za članstvo u mnogo čemu više odražavaju stanje u samoj Uniji.

Ti izveštaji pripadaju prvim decenijama ovog veka, a od tada se svet dramatično promenio, ukazao je Pribićević u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.

Prema njegovom tumačenju, politika otvaranja poglavlja i vrednovanja je imala smisla u mirnom vremenu, kada se moglo ići po toj agendi šta si uradio kada je reč o pravosuđu, spoljnoj politici i ekonomiji.

On smatra da se EU nalazi u velikoj krizi, jer nije vodila računa o geografiji, niti je videla da je Balkan za nju životno važan.

Ostavila je prostor, a u politici, kao u životu, nema praznog prostora, ušli su Rusi, Kinezi, jer ih niko nije sprečavao, ocenio je Pribićević i naglasio da Srbija, uprkos tome, zbog geografije nema nijednu drugu mogućnost za razmišljanje osim EU.

Videli smo kako je to bilo devedesetih godina, kada je ceo svet išao na jednu, a mi na drugu stranu, podsetio je on i ukazao da je Srbija „tada sve promašila“.

Ovo je vreme ratova, upozorio je Pribićević, koji žali jer devedetih godina nije iskorišćena šansa da postanemo deo EU, što objašnjava pogrešnim odlukama jednog od najlošijih režima u istoriji.

Uoči decembarskih izbora, on se nada da će ljudi koji vode vlast i opoziciju, ali još važnije svi mi zajedno, kao narod, konačno shvatiti da smo svoju ključnu šansu propustili 90-ih godina.

Tu smo gde jesmo zahvaljujući svojim pogrešnim izborima, ali je i EU potom učinila grešku, jer nas nije uključila, predočio je Pribićević.

U ovoj fazi je sada važno da građani razumeju koliko je važna promena, ali se on boji da nema osećaja koliko je ovaj rat u Ukrajini strašna promena i da je mnogo lakše kada si u nekoj većoj kući.

To zbog geografije ne može biti Azija ili Afrika, već je naša kuća Evropa. Jeste verovatno najslabija nego što je ikada bila, ali je to opet naša kuća, poručio je Pribićević.

Prema njegovom objašnjenju, oko nas su sve zemlje EU i NATO i veoma je teško tu biti neko izolovano ostrvo.

Jedan od problema EU je to što je izgubila Veliku Britaniju i Ameriku, bez koje Unija, „kao koncept ne bi opstala dva meseca“.

Sjedinjene Države, kao velika država, imaju stratešku viziju, što se najbolje videlo u slučaju prijema Bugraske i Rumunije u članstvo EU, napomenuo je Pribićević.

Od kada je počeo rat, kako je ocenio, pojavio se diplomatski pozitivni senzibilitet prema Srbiji i njenom značaju u kontekstu pitanja Kosova.

Srbija je značajna država, uopšte nije mala država po broju stanovnika, ali je i njen geografski položaj značajan i bojim se da će okupuranost Amerike sopstvenim izborima smanjiti naše šanse da u doglednoj perspektivi uđemo u EU, predvideo je Pribićević.

Da ne govorimo šta bi bilo u slučaju pobede Donalda Trampa, koji je u principu protiv svih multilateralnih sistema, organizacija, dodao je on, zabrinut da su na tom fonu naše šanse da budemo deo EU još manje.

Amerika je sada fokusirana na svoje izbore, što otvara opasnost konflikta u drugim područjima, rekao je on i konstatovao da je svet multipolaran sa tri sile, od koje su dve, SAD i Rusija u opadanju, dok Kina ima neuporedivo manje oružja, zbog čega svet ulazi u krajnje neizvestan period.

Kada je reč o orijentaciji Srbije prvo ka Nemačkoj, a sada Francuskoj, Pribićević je rekao da Nemačka više nema snagu koju je imala ranije da podržava Srbiju, ni ekonomski, ni politički, jer je okupirana svojim problemima.

Okrenuli smo se Francuskoj, koja sa druge strane, prema njegovom uverenju, uvek više gleda na svoje bivše kolonijalno nasleđe i pitanje je koliko i ona ima snagu i interes da se bavi ovim područjem.

Bojim se da više neće postojati nijedna zemlja u Evropi koja može sama da vuče integracije, kao što je nekad činila Nemačka. Posle svega, vidimo da bez Amerike ništa ne može da se uradi, jer je upitna snaga i strategija EU da to sama sprovede, ukazao je Pribićević.

Upitan kako će se ubuduće odvijati dijalog Beograda i Prištine, on je odgovorio da je zastoj na albanskoj strani, jer ne postoji volja da se realizuje nešto što je dogovoreno pre 15 godina, a želi se dogovor o nečemu novom.

Bojim se da na albanskoj strani u Prištini ne postoji, ne samo volja, već i razumevanje odnosa. Bez pritiska SAD, to se neće realizovati i taj pritisak je postojao kroz neke mere, naveo je Pribićević, ali se onda dogodila Banjska koja je imala negativne posledice po Srbiju.

U nekom smislu sve ovo što se događa u svetu učiniće i dijalog još težim i neizvesnijim i ostaviti ga u nekom međuprostoru, zaključio je Pribićević.