„Priča o ponovnom uvođenju vojske podgreva se uvek kad posrnuli režim želi da skrene pažnju sa važnijih tema“

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je predlog pre par dana da se u Srbiji uvede obavezni vojni rok koji bi trajao 90 dana.
On je rekao da je na nadležnim vojnim orgnima da procene koliko nas to košta, a na parlamentu da to prihvati ili odbije posle duge i ozbiljne rasprave koja je pred nama.

„Kao vrhovni vojni komandant, ne želim da prihvatim od vojske izgovor da nemamo dovoljno kadra za obuku“, naglasio je Vučić.

Time se, kako je rekao, stiče obaveznost, time muškarci dobijaju na zrelosti, da nauče „šta je rodoljublje, šta je posao, obaveza“.

– Nasumične izjave predstavnika vlasti da su za uvođenje vojnog roka su krajnje neozbiljne. Vojna, vojno-bezbednosna i odbrambena strategija ne bi trebalo da se tek tako menja kako se nekome prohte, nego se mora zasnovati na političkoj i vojnoj analizi potreba zemlje i analizama stručnjaka. Govoriti o uvođenju vojnog roka a da se ne napravi analiza da li je to uklopivo u postojeći sistem odbrane i vojske, da li poskupljuje sistem odbrane, kako će izgledati organizacija i logistika uvođenja vojnog roka, da li je to potrebno građanima, da li je možda neka druga vrsta obuke građana potrebna, da li je to najbolji način za postizanje javnog interesa zemlje, kakav će biti odnos i kako će se odraziti na profesionalne vojnike, znači da zapravo ne želite da se ozbiljno baviti nadležnostima iz sopstvenog resora – kaže za Danas Robert Kozma iz Ne davimo Beograd i predstavnik koalicije Moramo.

Kako ističe, poslanici Ne davimo Beograd i koalicije Moramo u parlamentu će primorati predstavnike vlasti da se o ovako važnim pitanjima mora ozbiljno razgovarati i u uslovima adekvatne javne rasprave.

– Sličnu situaciju nažalost imamo kada nadležni predstavnici vlasti govore ili se bave nabavkom vojne opreme, licitirajući nabavkama vojnim avionima, bez da naprave analizu koliko nas košta uvođenje određenih tipova aviona u naš sistem, koliko košta održavanje istih, potencijalni remont, da li su nam odgovarajuće piste i skladišta za te tipove aviona, koliko će koštati prekvalifikacija vojnih pilota da bi mogli upravljati novim tipom aviona, itd – zaključuje sagovornik Danasa.

Prema rečima Srđana Milivojevića iz Demokratske stranke i predstavnika koalicije Ujedinjeni za Srbiju, priča o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka se podgreva svaki put kada posrnuli režim želi da pažnju javnosti skrene sa važnijih, a za vlast mnogo neprijatnijih, tema.

– U realnosti, Srbija nema uslova za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka. Nema za vojsku opremljene kasarne, instruktore, oružje, nastavna sredstva, odeću, obuću… Nema prateće službe, kuhinje, lance snabdevanja, švercom oružja i municije ispraznjene su verovatno i ratne rezerve a ne samo magacini i skladišta sa viškovima opreme… Da bi se to sve ponovo obezbedilo, potrebna su velika ulaganja, a novca nema. Zato je obavezan vojni rok sezonska tema. Cenim da to za nedelju dana niko neće ni spominjati. Lično sam za profesionalnu vojsku, dobro opremljenu i obučenu, sa odgovarajućim rezervnim sastavom – smatra Milivojević.

On kaže da neće glasati za ovu „suludu ideju koju je u napadu kreativnosti predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izneo u javnost bez ikakve analize“.

– Za kraj, poučen tragičnim iskustvom sa Omerom Mehićem, prevrtanjem kamiona sa vojnom opremom i stradanjen na Pasuljanskim livadama, opravdano strahujem za bezbednost mladih ljudi koji bi trebalo da se odazovu vojnom pozivu – zaključuje naš sagovornik.

I Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, takođe predstavnik koalicije Ujedinjeni za Srbiju odbija ideju predsednika Srbije.

– Srbija se jasno opredelila za profesionalizaciju vojske i vraćanje obaveze služenja vojnog roka je nepotrebno. Jedino gore od te najave jeste obrazloženje da će vojska od mladih ljudi za tri meseca da napravi odrasle, ozbiljne i odgovorne ljude. Ukoliko roditelji, obrazovni sistem i okruženje to nisu uspeli za 20 godina, neće ni neki njima nepoznati vojni zapovednik koji im verovatno neće ni imena upamtiti. Ukoliko imamo problem sa socijalnim formiranjem mladih, onda se on rešava na drugom mestu i na drugi način – reformom obrazovnog sistema i njegovim prilagođavanjem 21. veku – kaže Grbović.

Sa druge strane, dodaje on, nije dato verodostojno objašnjenje bezbednosne opravdanosti te mere.

– Tehnologija ratovanja je u velikoj meri izmenjena poslednjih decenija, naoružanje je modernizovano i zahteva visoko obučene vojnike, što se za tri meseca neće postići. Takođe nismo dobili odgovor na pitanje ko ugrožava bezbednost Srbije, tačnije zbog koga podižemo odbrambenu sposobnost. S obzirom da smo okruženi NATO članicama, postaje još značajnije da vlast odgovori na ovo pitanje. Na kraju, Srbiji je mnogo potrebnije jačanje civilne zaštite, imajući u vidu da smo se u poslednjih deset godina susretali sa poplavama, požarima, zemljotresima i pandemijama, a da je mali broj ljudi bio spreman i sposoban da zaista doprinese očuvanju svoje i bezbednosti svojih sugrađana – zaključuje Grbović.

Podsetimo, Skupština Srbije donela je 2010. godine zakon kojim se ukida obavezno služenje vojnog roka.