Prijateljski razlaz Pavićevića i Živkovića

P { margin-bottom: 0.21cm; }                        P { margin-bottom: 0.21cm; }

Živković je izrazio razumevanje za Pavićevićev potez, ali je izneo i svoje mišljenje o tome, tvrde izvori Danasa. Od Živkovića nismo uspeli da dobijemo komentar ovih saznanja, pošto je on našem listu kratko rekao da će Pavićević reći novinarima sve što ih zanima. Da odluka nije došla iznebuha svedoči i to što je Informativna služba Nove stranke prekjuče prosledila medijima poziv za konferenciju za štampu u kome je najavljen Pavićević kao jedini govornik. On je tako juče saopštio svoju odluku, a za Danas je dao posebnu izjavu u kojoj kao razlog svog povlačenja navodi poštovanje principa odgovornosti zbog izbornih rezultata.

– Politička borba za vrednosti i principe je po mom sudu najvažnija. Od početka sam u politici promovisao princip etike odgovornosti kao ključni i neophodan našem društvu. Etika odgovornosti znači da politika mora da se meri rezultatima. Moja ostavka je sada posledica sopstvenog suočavanja sa tim istim principom. Mislim da je ova odluka jedina primerena s obzirom na rezultate na izborima, izjavio je Pavićević za Danas. On podseća da je upravo po pitanju odgovornosti bio kritičar vlasti naprednjaka ističući da je „etiku odgovornosti definisao kao kriterijum za vrednovanje delanja drugih“.

Pavićević je novinarima na pres konferenciji saopštio da nije odustao od članstva Novoj stranci, da i dalje ostaje u njoj. Ocenio je da na izborima 24. aprila nije ostvaren nijedan od postavljenih ciljeva, u čijem je definisanju učestvovao. Pavićević je bio 35. na listi DS i njenih saveznika, zbog čega su početkom kampanje, izrečene kritike, posebno na društvenim mrežama. Pavićević je 11. marta u intervjuu Danasu odbio da direktno odgovori na pitanje da li će mu nedostajati parlamentarni život pošto je velika verovatnoća da neće biti ponovo poslanik. On je tada rekao da je i biti 35. na listi DS izazov i takmičenje u kome se može pobediti. Pojedini izvori Danasa iz opozicionih krugova smatraju da se Pavićević ne povlači definitivno iz politike i da će se aktivirati ponovo možda već kroz godinu dana kada budu raspisani predsednički izbori. Kao potpunu spekulaciju ti izvori navode i mogućnost, da ukoliko nova-stara opozicija – DS, DSS, Dveri, DJB, LDP, SDS i LSV bude imala uspeha u osporavanju legitimiteta vlasti SNS i Aleksandra Vučića, moguće je da će paralelno sa predsedničkim biti raspisani ponovo i vanredni parlamentarni izbori. Sa druge strane, izvori našeg lista ne isključuju mogućnost ni novih kadrovskih promena i povlačenja, među 16 poslanika, koliko je osvojila lista DS (okvir). Nova stranka tu ima jednog poslanika – Zorana Živkovića.

Prvih 16 na izbornoj listi „Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS)“

1. Bojan Pajtić, 1970, Senta. Član je DS od 1996. Tri puta je biran za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodina, to jest vojvođanske vlade – 2004, 2008. i 2012.

2. Dragoljub Mićunović, 1930, Merdare. Predsednik Političkog saveta DS i jedan od osnivača stranke.

3. Nataša Vučković, 1967, Zagreb. Diplomu specijaliste za evropsko pravo stekla je na Evropskom univerzitetu u Nansiju.

4. Goran Ješić, 1974, Sremska Mitrovica. Politički aktivan od 1996. kada je osnovao opštinsku organizaciju GSS u Inđiji.

5. Gordana Čomić, 1958, Novi Sad. U DS je od osnivanja, a obavljala je brojne stranačke funkcije – od portparolke Gradskog DS u Novom Sadu, predsednice Pokrajinskog odbora. Poslanica je u Skupštini Srbije od 2000.

6. Balša Božović, 1983, Beograd. Predsednik Gradskog odbora DS Beograd. Po zanimanju je diplomirani pravnik. U DS ulazi 2004. Bio je predsednik Demokratske omladine.

7. Goran Ćirić, 1960, Niš. Potpredsednik je DS. Član je stranke od 1992. Poslanik je u Narodnoj skupštini od 2000. do 2004, a u isto vreme je bio gradonačelnik Niša. Predsednik je UO Fondacije dr Zoran Đinđić.

8. Veroljub Stevanović, 1946, Kragujevac. Od 1993. godine počinje političku karijeru osvojivši prvi poslanički mandat kao poslanik SPO. Prvi put je postao gradonačelnik Kragujevca 1996, sa te funkcije biva razrešen 2014. na predlog SNS.

9. Maja Videnović, 1979, Beograd. Učestvovala je u opozicionom radu još kao gimnazijalka, kada je organizovala srednjoškolske proteste 1996/97. Od maja 2014. je potpredsednica DS.

10. Zoran Živković, 1960, Niš. Bio je gradonačelnik Niša, savezni ministar unutrašnjih poslova, zamenik predsednika DS, premijer. Iz DS je zvanično izašao 2012, a prošle godine je formirao Novu stranku, čiji je predsednik.

11. Dušan Petrović, 1966, Šabac. Bio je član DS od 1992, za potpredsednika je biran 2004. i februara 2006. U martu 2006. izabran je za zamenika predsednika DS. Bio ministar u više vlada. U januaru 2013. je isključen iz DS, a zatim je formirao novu poslaničku grupu Zajedno za Srbiju pa istoimenu stranku čiji je predsednik.

12. Aleksandra Jerkov, 1982, Novi Sad. Magistrirala na studijama evropskih integracija i regionalizma Univerziteta u Gracu. Bila je članica LSV od 2000. do 2013. U januaru 2013. pristupila DS.

13. Radoslav Milojičić, 1984, Smederevska Palanka. U DS od 2000. Od 2008. potpredsednik opštine Smederevska Palanka.

14. Dejan Nikolić, 1979, Sokobanja. Profesor je fizičkog. Poslanik je od 2008. Pre dve godine je izabran za potpredsednika DS.

15. Vesna Marjanović, 1969, Beograd. Članica je Političkog saveta i poslanica. Kao član omladine DS bila je prvi lični sekretar predsednika Izvršnog odbora Zorana Đinđića.

16. Tomislav Žigmanov, 1967. Društveno aktivan od 1990. Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini od oktobra 2015. Objavio je četrnaest knjiga.

L. V.