Prijemi u ruskoj ambasadi najposećeniji u Srbiji: Srećko Đukić o prisustvu državnog vrha na Danu Rusije u Beogradu

U kontekstu nemogućnosti da u Srbiju na taj dan doputuje ruski šef diplomatije Sergmej Lavrov, jer su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zabranile, u skladu sa sankcijama Evropske unije, prelet preko „njihovog neba“, sagovornik Danasa komentarisao je činjenicu da je vrh države tog dana, kada je bila planirana poseta, bila u ambasadi Ruske Federaciji i prisustvovala svečanosti obeležavanja dana te države.

– Ako je suditi po izjavi ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Harčenka, Aleksandar Vučić je besan zbog toga što je sprečena poseta njegovog ministra inostranih poslova i prisustvo Sergeja Lavrova prijemu povodom glavnog ruskog glavnog i nacinalnog praznika, Dana Rusije. Ali najpre da napomenemo da je to datum kada je parlament Rusije, jos uvek sastavni dela SSSR, proglasio suverenitet i nezavisnost, i time faktički udario glogov kolac u definivno razbijanje sovjetske države. Da, bilo je to pod prvim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom, koga je nasledio njegov izabranik Vladimir Putin koji je taj praznik učinio glavnim u današnjoj ruskoj državi – kaže Srećko Đukić.

Kompletan srpski državni vrh, dodaje on, prilikom ovog praznika, neizostavno se odaziva na ruski prijem, od predsednika, premijerke, predsednika parlamenta, ministara, državnih sekretara, pomoćnika ministara, do referentna u ministarstvum i drugim redovima i ustanovama zaduženim za poslove sa Rusijom.

– Tako je i sa odzivom na ruski prijem u drugim društvenim, kulturnim, naučnim, duhovnim i drugim strukrurama srpske države i našeg društva. Ruski prijem ne moze proći naravno bez „običnih“ ruskih prijatelja, građana Srbije, društava srpsko-ruskog prijateljstva, pevača, umetnika, novinara, itd – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ruski prijem spada u najposećenije prijeme u beogradskom diplomatskom koru.

– Prekjučerašnja slika bila je nepotpuna zbog odsustva Aleksandra Vučiča, ali su njegovo odsustvo sigurno sa velikim žarom popunjavali njegovi prvi saradnici – zaključuje on.

Podsetimo, ambasadorom Rusije u Beogradu rekao je na ovoj svečanosti da dve države nastavljaju na najbolji mogući način da razvijaju i unapređuju odnose.

– Moskva ne menja stav oko Kosova i Metohije. Istrajno radimo na razvoju odnosa dveju zemalja uz želju i cilj da partnerstvo dvaju naroda bude još sveobuhvatnije i sadržajnije – rekao je na prijemu povodom Dana Rusije, ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.

Govoreći dalje o odnosu među državama, ambasador je istakao da su Srbija i Rusija unapredile saradnju na svim poljima zahvaljujući tome što Beograd ne prihvata da uvede sankcije Moskvi.

– Rusija je, kao i Srbija, u najboljoj fazi razvoja, što je rezultat rada rukovodstva obeju zemalja, a to je sa obe strane, najbolja pretpostavka za saradnju – rekao je Aleksandar Bocan-Harčenko.

Kako prenose ovdašnji mediji, Aleksandar Bocan-Harčenko se na svečanosti osvrnuo i na to što je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu onemogućeno da dođe u Beograd, ukazujući da je to najjasniji pritisak na Srbiju, ali ukazao i to da je Srbija snažna i da ne pristaje na zahteve.

– Na Zapadu su stvorili histeriju oko najavljene posete, jer im je bilo jasno sa kakvim srcem će biti dočekan u Beogradu. Evropa ne želi da čuje istinu, šta je realno i šta je stav oko Kosova. Rusija ne menja stav, kao ni po pitanju BiH i Dejtonskog sporazuma – rekao je ruski ambasador.

Kod ruskog ambsadora, prekjuče, bili su Ana Brnabić, premijerka Srbije, ministri Nebojša Stefanović i Nenad Popović, predsednik socijalista, Ivica Dačić, urednici provladinih i režimskih medija, kao i brojni drugi gosti iz sveta takozvane umetnosti.

Predsednik Srbije je u tom trenutku, međutim, bio u Ohridu, gde je zagovarao ideju o „otvorenom Balkanu“.

Podsetimo, u danu kada je Sergej Lavrov trebalo da doputuje u Beograd, u domaćim medijima se pojavio izveštaji o navodima Evropske obaveštajne službe koje su izradile analizu u kojoj se ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da preduzme korake na domaćoj i međunarodnoj sceni kako bi odložio svoj raskid sa Rusijom, a u međuvremenu nastavio da pridobije ustupke Zapada.

U dokumentu, gde se analiziraju naredni koraci koji će preduzeti predsednik Vučić s ciljem nastavka politike balansiranja, ističe se da je ruska invazija na Ukrajinu, smatraju evropski obaveštajci, predstavila problem odnosa snaga za predsednika Vučića, smanjujući manevarski prostor Srbije u oblasti spoljne i bezbednosne politike.

– Kako bi ublažio snažan pritisak Zapada u vezi sa sankcijama, predsednik Vučić planira da preduzme različite poteze, na međunarodnom i unutrašnjem planu kako bi sprečio negativne implikacije po Srbiju, ali najviše da sačuva sopstvenu političku moć – naglašava se u internom dokumentu.

Između ostalog se navodi da je velika verovatnoća da će on odlagati formiranje nove vlade što je duže moguće, koristeći to kao izgovor za odlaganje uvođenja sankcija Rusiji.