Prikrivena neizvesnost

Ova Izborna groznica zadržala je svoj dosadašnji naziv, ali zbog prirode ovih izbora koje pojedine opozicione stranke bojkotuju, neće biti samo „izborna“. Uvažavajući pravo i da se na izbore ne izađe, pratićemo i događaje vezane za bojkot kampanju, kao i za primedbe na sprovođenje izbornih radnji.

Zbog toga smo osvežili i promenili koncept, u nastojanju da više prostora damo poštenom izveštavanju o kampanji 2020. – parlamentarnoj lokalnoj, pokrajinskoj – i onoj za bojkot. Uključili smo i pregled sa društvenih mreža, o čemu će nas na poslednjoj strani obaveštavati urednik Danasovog portala Bojan Cvejić, ubeđeni da će se glavna medijska bitka voditi na internetu, a ne u klasičnim medijima. Energičan i posvećen novinarski tim Danasa, daće sve od sebe da događaje prati što produbljenije i balasniranije, i da „odškrine“ za vas vrata političkih štabova, kulise izbornih i bojkot skupova, kao i pakete izbornih obećanja. Posebno ćemo naravno pratiti izbornu noć i moguću postizbornu krizu.

Prilikom ranijih izbora Danasov svakodnevni politički dodatak pobrao je najviše ocene za objektivnost i balansiranost od strane naših medijskih posmatrača, ali i međunarodnih organizacija poput OEBS-a. U tom duhu ćemo svakako i nastaviti da radimo, suočeni, kao i svi građani Srbije, sa izborima kao novim političkim izazovom. Početak ove kampanje odvija se stresnije nego što je očekivano. Jer, činilo se da je stres od opozicionog bojkota prevaziđen promenom izbornih zakona i razgovorima pod posredstvom EU održanim tokom jeseni. Međutim, senku je nanela nenadana svetska panika od masovne zaraze korona virusom i od moguće nove evropske krize od talasa migranata iz ratnih zona u Siriji.

Ta senka daje našim opštim izborima prikrivenu dozu nepredvidljivosti, budući da se pobednik na glasanju unapred zna, a to je vladajuća koalicija, čiji je rejting izuzetno visok. Ono što je nepredvidljivo nije ponašanje političara, posebno vladajućih, već kako će to građani prihvatiti. Da li će iskazati poverenje u vrh SNS-a čija vlada ni ne pokušava da razmotri plan obustavljanja kampanje radi sprečavanja širenja zaraze? Odnosno, to ne radi javno, mada je sve drugo više nego javno, od gužve za potpise do držanja predavanja u školi za mlade lidere naprednjaka. Iz vrha SNS-a prvo su poručili da će jedino merilo uspešnosti izbora biti izlaznost od 53 odsto kakva je bila na opštim izborima 2016. da bi potom postavili sasvim drugu lestvicu – merilo će biti izveštaji posmatrača iz OEBS-a i Evropskog parlamenta.

Sa druge strane, neizvesno je i šta će uraditi birači koji nisu za SNS. Da li će spuštanje cenzusa na tri odsto pomoći evropskom bloku koji je ipak odlučio da se tako ne zove već Ujedinjena demokratska Srbija da uđe u parlament? Da li će to značiti neuspeh bojkota i kraj druge opozicione grupacije Savez za Srbiju u kojoj je izvorna stara Demokratska stranka, sa svojim bivšim čelnicima i desnim Dverima?

Hoće li se dogoditi iznenađenja, i neko iz bojkot grupacije, ipak predati listu kandidata? Koliko trenutak pogoduje rastu konzervativne desnice i da li će sem radikala još neko sa te strane, poput Aleksandra Šapića, uspeti da sedne u skupštinske klupe? I najzad, da li će sedanja u klupe uopšte biti ukoliko dođe do ozbiljnog osporavanja brojanja glasova ili narušavanja izbornih pravila? Pokušaćemo da odgovorimo na ova i druga pitanja – čitajte naš dodatak o izborima i bojkotu.