Princ Filip Karađorđević u intervjuu za Danas: O godišnjici ubistva kralja Aleksandra, jugoslovenstvu, protestima, Dodiku, opoziciji

Marseljski atentat odigrao se tokom kraljeve zvanične posete Francuskoj ispred Palate Burze, a atentator je bio Vlado Černozemski pripadnike makedosnke VMRO, a izvršen je u saradnji sa ustašama.

Princ Filip 88 godina nakon atentata kaže da je kao kralj Aleksandar I bio priznat jedan od najvećih državnika u našoj istoriji koji je rame uz rame sa narodom prolazio ratne strahote.

– Izvojevao je pobedu, a potom obnavljao i gradio državu koja je u vreme njegove vladavine imala izuzetno poštovanje u na međunarodnom nivou, i to su činjenice. Danas postoje samo u Parizu i ulica Kralja Petra I od Srbije, i spomenik kralju Aleksandru I, tako da njegov uticaj mogu da pokušaju da ospore samo oni koji nemaju svest o značaju Viteškog kralja, odgovara princ upitan kako ocenjuje sliku koja o Aleksandru I postoji u javnosti danas.

Šta vama danas znači ideja jugoslovenstva? Mogu li balkanski narodi da prosperiraju bez međusobne saradnje i podrške?

Projekat Jugoslavije nije bio ideja samo mog pradede Kralja Aleksandra već je to bio zajednički projekat cele elite tadašnje Srbije. Danas niko ne može da ospori grandioznost i veličinu jednog vladara kao što je bio viteški kralj Aleksandar I. Ne samo zbog toga što su moj pradeda i njegova vizija prva žrtva fašizma odnosno onoga što će unakaziti i Jugoslaviju, celokupnu Evropu i svet, već i zbog toga što se on okrivljuje za poteze svojih neprijatelja. Ne samo on, nego koncept jugoslovenstva uopšte.

Balkanski narodi moraju međusobno da sarađuju i da se podržavaju. Mislim da se narod međusobno mnogo bolje razume i mnogo više voli i poštuje nego što je dozvoljeno da se u javnosti vidi.

Vi i Vaša supruga, princeza Danica, tražili ste od nadležnih objašnjenje oko rušenja letnje vile kralja Aleksandra I Karadjordjevića. Iz opštine kažu da ona nije srušena, već da je na delu obmanjivanje javnosti. Kako ćete na dalje delovati u ovom slučaju?

Danica i ja se zalažemo za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa naše zemlje. Ne postoji nikakvo opravdanje za rušenje objekata od kulturno-istorijskog značaja kada postoji restauracija. Rušenje dela “Arkade” u parku Bukovičke banje je narušavanje jedne epohe i našeg identiteta. Smatram da nema doboljno jakih zakona koji bi sprečli zločin koji se svakodnevno dešava na teritoriji cele Srbije, ali i Beograda gde postoje objekti od visokog kulturnog i istorijskog značaja koji se u poslednje vreme na vrlo sumnjive i pre svega nedopustive načine devastiraju i ruše.

Nije kulturno-istorijsko nasleđe našeg naroda privatno vlasništvo da se njime trguje i da se od njega pravi biznis. I ova tema neće proći zaboravljena, tome se mora stati na put i ja ću se lično zauzeti za to, u komunikaciji sam i sa ekspertima za ovu oblast i na međunarodnom nivou i vrlo brzo ću informisati javnost o daljim koracima. Ono što je kulturno-istorijsko nasleđe jedne države pripada čitavom narodu i ništa ne može da se radi mimo narodne i mimo narodnog interesa

Zašto se podržali Milorada Dodika na izborima u Republici Srpskoj i kako gledate na auktuelna dešavanja i proteste građana i opozicije?

Gospodin Dodik je samnom razgovarao u svojstvu srpskog člana predsedništva BiH sa kojim smo od dana našeg preseljenja u Srbiju imali dobru saradnju kao ni sa jednim zvaničnikom na ovim prostorima jer je pokazao izuzetan senzibilitet i želju da pomogne u zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa dinastije Karađorđević, poput lovačke vile Kralja Aleksandra u Han Pjesku. U okviru tog razgovora poželeo sam mu sreću na izborima. Što se tiče protesta opozicije, svako ima pravo na slobodno okupljanje i na takav vid izražavanja svojih stavova, to je demokratsko pravo građana i važno je da to pravo ne bude uskraćeno, kao što vidim i da nije.

I u domaćoj politici Vaše se ime spominje. Povezivani ste sa Novim DSSom i POKSom, imate li kakve veze ima opozicijom u Srbiji?

Imam komunikaciju sa gotovo svim političkim strukturama u Srbiji. Kako sa pojedinim predstavnicima opozicije, tako i sa pojedinim predstavnicima vlasti. Meni podela na vlast i opoziciju nije značajna, jer ja sam na strani naroda. Percepcija javnosti da sam bliži jednima ili drugima zavisi od toga koliko su vlast ili opozicija u datom trenutku na strani naroda. Mislim da i jedni i drugi moraju mnogo više da se okrenu običnom čoveku, da se više bave svakodnevnim problemima građana. Nemam problem da uputim kritički stav prema svemu što mislim da se radi na štetu naroda.

I Vaš je otac tokom devedesetih opoziciono delovao, njegove su fotografije nošene na demonstracijama, a javnost i Vas percipira kao nekog ko je opozicion u odnosu na vlast Aleksandra Vučića, pa da li ste imali nekakve pritiske ili ponude od struktura vlasti zbog podršci raznim protestima građana?

Moja odlučnost i jasni stavovi koje javno iznosim postali su nešto zbog čega građani žele da čuju moje mišljenje i u tome se danas znatno razlikujem od svog oca. Na strani sam naroda, borim se za sve ono za šta se bori svaki građanin Srbije, i moj uticaj je van obruča vlasti i opozicije i u tome ostajem dosledan. Nisam imao ni pritiske ni ponude. Gde god da se pojavimo, moja supruga i ja, dočekani smo najsrdačnije i to nam daje dodatnu odgovornost i motiv da nastavimo da radimo u interesu svih nas.

Odnosi unutar vaše porodice, pre svega Vas i Vašeg oca su interesantni i medijima. Narušava li to ugled Karađorđevića i postoje li izgledi da se ti odnosi u nekoj bližoj budućnosti poprave ti odnosi?

Po priorodi stvari zbog generacijske razlike moj otac i ja drugačije gledamo na određene društveno-političke tokove, u svojoj aktuelnosti ja jasno i javno iznosim svoje stavove. U našoj kao i u svakoj drugoj porodici postoje određena neslaganja, a siguran sam da je čitavoj javnosti jasno šta je koren naših nesuglasica.

Ne samo mojih nesuglasica, moja braća i ja delimo isto mišljenje i meni je najvažnije da između moje braće i mene vladaju ljubav i jedinstvo. Nadam se da će se u budućnosti odnosi popraviti ali to zavisi isključivo od mog oca, koga volim i poštujem i kao oca i kao starešinu Kraljevskog doma. Ne mislim da sve to narušava ugled, ja ostajem dosledan svom karakteru i svojim stavovima, što javnost prepoznaje.

Čak i da Srbija ove nedelje postane monarhija, vi bi ste mesto kralja morali da neko vreme sačekate, s obzirom da je Vaš otac prestolonaslednik. Prijaju li Vam onda komentari da bi Vi trebalo što pre da budete kralj?

Pre svega, kao princ naslednik, ja nastojim da pomažem našem narodu, da dam glas institucijama i pojedincima kojima je ona neophodna, da osvetlim probleme i sve ono za šta kao narod moramo da se ujedinimo. Obilazim Srbiju, radim na njenoj promociji na međunarodnom nivou, i zalažem se da se poštuju zakoni i da se poštuju građani, ali i identitet naseg naroda. Ukoliko to podrazumeva da jednog dana ja preuzmem to breme, sa velikom odgovornošću ću to i učiniti.