Stanje bezbednosti u Srbiji je stabilno, uz prisustvo određenih izazova i pretnji od kojih je najveća jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije – saopštio je Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno-informativne agencije, juče na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost.

Vukadinović je članovima Odbora predstavio dva izveštaja o radu BIA u prošloj godini i o stanju bezbednosti u Srbiji, koji su prihvaćeni jednoglasno glasovima devet članova Odbora iz vladajuće koalicije. Predstavnici opozicionih partija nisu glasali.

Kao prioritete Agencije u ovoj godini, Vukadinović je naveo lociranje i hapšenje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, suprotstavljanje terorizmu i separatizmu, suzbijanje verskog i svakog drugog ekstremizma, otkrivanje delovanja stranih službi, suprotstavljanje organizovanom kriminalu i borbu protiv terorizma.

Sem na Kosovu, i u drugim delovima Srbije postoje faktori i rizici za destabilizaciju, naveo je Vukadinović, ističući da se na jugu zemlje javlja ekstremizam, a da u pojedinim regionima postoje grupacije koje deluju s pozicija verskog i ideološkog radikalizma. Direktor BIA je veći deo izlaganja posvetio Kosovu i ponovio da je jednostrano i nezakonito proglašenje nezavisnosti Pokrajine pogoršalo bezbednosnu situaciju ne samo u Srbiji veći celom regionu.

Stanje na Kosovu karakteriše visok stepen tenzija, posebno izraženih na severu u oblasti Kosovske Mitrovice. Separatistički albanski faktor nastoji da postigne što šire međunarodno priznanje nezavisnosti, a srpska zajednica je konstantno izložena pritiscima, incidentima i psihološko-propagandnom delovanju pre svega u mešovitim sredinama i Kosovskom pomoravlju – rekao je Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno-informativne agencije.

Prema njegovoj oceni, neuspeh u nastojanju da sever Kosova bude stavljen pod kontrolu Prištine, kao i nezadovoljstvo i mogući protesti građana albanske nacionalnosti uzrokovani ekonomskom situacijom u Pokrajini, mogli bi da budu povod za nasilje, pre svega prema srpskom stanovništvu. U tom slučaju bi jug Srbije mogao da bude instrumentalizovan za pritiske na državne organe u pravcu internacionalizacije pitanja, a u cilju sticanja autonomije i uspostavljanja „specijalnih veza sa Kosovom“. Vukadinović tvrdi da su albanske naoružane kriminalno-terorističke grupe u stanju stalne pripravnosti na kriznim tačkama na liniji razdvajanja severne i južne Kosovske Mitrovice. Sa tim grupama, naveo je, sarađuju radikalne pristalice islamskog pokreta, a povezani su sa organizovanim ekstremistima iz drugih delova Srbije.

Kao uspehe BIA tokom prošle godine, Vukadinović je naveo hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića. On je potvrdio da su Karadžića locirali i uhapsili pripadnici BIA bez učešća drugih državnih ili stranih agencija.

– Prioritet BIA u 2009. su lociranje i hapšenje preostala dva haška optuženika – Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i u taj zadatak su uključeni svi resursi Agencije – naveo je Vukadinović.

On je dodao da će Mladić i Hadžić biti uhapšeni ako se nalaze na teritoriji Srbije. BIA je, po Vukadinoviću, identifikovala pojavu povezivanja radikalnih pristalica islamističkih pokreta, koji sarađuju sa istomišljenicima u regionu i svetu, a posebno sa verskim ideolozima koji propagiraju ekstremne i militantne oblike delovanja. To, ocenjuje, može dugoročno da predstavlja opasnost za stabilnost, zbog čega će Agencija preventivno delovati. Takođe, Vukadinović je istakao da će BIA raditi na suprotstavljanju svim oblicima ekstremizma koji su ideološki, nacionalno ili verski motivisani i dodao da takve pojave nemaju podršku šire javnosti. Konkretno je pomenuo višenacionalnu Vojvodinu i upozorio da pojedine desničarske organizacije pokušavaju da zloupotrebe nezadovoljstvo zbog Kosova i ugroze ljudska prava i slobode uglavnom pripadnika etničkih manjina, što će Agencija sprečiti.

Osvrćući se na delovanje stranih službi u Srbiji, Vukadinovićje rekao da BIA profesionalno sarađuje sa pojedinim, ali prati rad onih koji nisu prijateljski raspoloženi prema Srbiji.

– Prikrivenim delovanjem u Srbiji strane obaveštajne službe doprinele su dezintegracionim procesima, posebno kada je rečo Kosovu, a pojedini obaveštajni sistemi nastoje da kontrolišu i druga područja sa kriznim potencijalima kako bi ih, u slučaju potrebe, aktivirali kao nova žarišta destabilizacije – kazao je direktor BIA.

Naveo je da se te službe služe propagandnim, pa čak i informativnim delovanjem.

Većina članova Odbora imala je zamerke na izveštaje koji su, po njima, prazni i pisani po šemi ranijih. Predsednik Odbora Dragan Todorović (SRS) upitao je zašto oba izveštaja imaju oznaku državne tajne kad su ono što u njima piše mnogi mediji većobjavili. Poslanici su Vukadinoviću postavili brojna pitanja. Na deo je odgovorio, a neka izbegao ističući da nisu za javnu sednicu. On je poručio članovima Odbora da bi mnoge teme mogli da rasprave na zatvorenoj sednici ili posetom članova Odbora Agenciji. Odgovarajući na pitanja članova Odbora, Vukadinovićje rekao da je formirana radna grupa koja se bavi uništenjem dela dokumenata posle 5. oktobra. Informacije o trgovini organima na Kosovu BIA je prosledila Tužilaštvu za ratne zločine i nada se da će ti slučajevi biti procesuirani.

Aleksandar Čotrić (SPS) interesovao se za položaj pojedinih operativaca državne bezbednosti koji su direktno dovođeni u vezu s ubistvima na Ibarskoj magistrali i likvidacijama Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije. Vukadinović je rekao da veći broj pomenutih više nije u BIA, ali da su na pojedinim funkcijama i dalje Goran Kuzmanović, Miša Milićevići Goran Živaljević, koje je Čotrićpomenuo. Odgovarajući na pitanja radikala, Vukadinović je rekao da niko ne sprečava povratak Vojislava Šešelja u Beograd, a Branimiru Đokiću (SRS) koji je komšija porodice Ratka Mladića i koji ga je pitao ko njih stalno prati i prisluškuje, poručio da mogu zajedno da odu do njegovog stana i „vidimo ko vas opservira“.

Direktor BIA je potvrdio tvrdnje poslanika SRS Dragana Todorovića i Nataše Jovanović da su 2001. vođene akcije „Šumadija“, „Kaktus“ i „Mačva“. Njihov cilj je bio prikupljanje informacija o najtežim zločinima počinjenim u Srbiji devedesetih godina. Akcije su pokrenute po zakonu i u njima je „obrađeno 56 lica“, saopštio je Vukadinović, koji nije odgovorio na pitanje da li je praćen i Zoran Đinđići neko iz njegovog okruženja, što je tvrdio Todorović i da li se Vrhovni sud izjašnjavao o prisluškivanju. O nekim od ovih akcija pisao je i lider SRS Šešelja, a Nataša Jovanovićje citirala neke dokumente službe iz akcije „Mačva“, što je Vukadinović prokomentarisao rečima da je tužno što se dokumenti službe nalaze u nekim knjigama.

Vukadinović nije odgovorio ni na pitanje o stanju na Kosovu od dolaska Euleks, navodeći da „BIA nije fizički prisutna u Pokrajini“. Iz izveštaja koje dobija iz drugih izvora, Vukadinović je zaključio da stanje „nije bolje“.

Reagovanje radikala

Na Vukadinovićev deo izlaganja o ispunjavanju haških obaveza i hapšenju Mladića i Hadžića, reagovali su radikali Dragan Todorović i Zoran Krasić. „Ne morate toliko da se trudite“, poručio je Todorović Vukadinoviću.

 

Delić bez reči

Predsednik Odbora Dragan Todorović nije dao reč Božidaru Deliću, članu odbora iz Srpske napredne stranke. Delićje zbog toga protestovao, a zatim napustio sednicu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari