Prioritet i odnosi s Prištinom

Londonski Tajms komentariše da će učlanjenje biti znak da se zemlja oslobodila malignog uticaja Miloševićevog ksenofobičnog puta ka Velikoj Srbiji, „obeleženog ubistvima i zločinačkim poduhvatima koji su raskomadali Bosnu i napali Kosovo“. Uz naglasak da je evropski put Srbije ostvarenje vizije ubijenog premijera Zorana Đinđića, Tajms upozorava da će Srbija „sada morati da ubrza reforme ekonomskog i pravnog sistema i Ustava da bi se kvalifikovala za članicu EU, što će trajati godinama“. Londonski list ocenjuje da je „neshvatljivo da je boravište Ratka Mladića danas tajna za sve u Srbiji“.

Dnevnik Gardijan konstatuje da može proći deset godina dok Srbija ne postane punopravni član Unije, kao i da je vizna liberalizacija neka vrsta naknade za taj dugačak period.

BBC u prilogu posvećenom podnošenju zahteva za kandidaturu napominje da su Holandija i Britanija smatrale da je taj potez preuranjen, budući da nije stupio snagu SSP. BBC u fokus stavlja rezultate istraživanja koja pokazuju da, iako je oko 70 odsto građana Srbije za članstvo u Uniji, ipak većina smatra i da je Mladić heroj.

Konstatujući da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo tako da to ne može biti formalni uslov za sticanje statusa kandidata, BBC podseća na saradnju Srbije i Euleksa, i ocenjuje da vlast u Beogradu „ima bojazan od nacionalističkih struja u zemlji, koje bi mogle da izazovu sukobe na Kosovu“.

Fajnenšl tajms piše da će za odobrenje kandidature, u roku od dve godine, Srbija morati da uhapsi Mladića i Gorana Hadžića. Razlike u vezi sa priznanjem Kosova mogla bi biti crna tačka Srbiji na putu integracija, iako se u Briselu zvanično proklamuje stav da je proces pristupanja Uniji nezavisan od priznanja Kosova.

Juronjuz ocenjuje da će pitanje „jednostrane nezavisnosti Kosova biti neophodno rešiti pre nego što Srbija stekne status kandidata“.