Priprema li se udruživanje građanskih inicijativa iz gradova Srbije

Postavlja se pitanje hoće li, mogu li i trebaju li građanski pokreti i inicijative iz Beograda, Niša, Kraljeva, ali i ostalih gradova u kojima se pojavi građanski bunt, da se ujedine u jedan front koji bi zajednički nastupao na političkoj sceni. Sva je prilika da će predstavnici ovih organizacija o tome razgovarati i da postoji mogućnost da će vlast ali opozicija dobiti ozbiljnog političkog konkurenta.

Član Upravnog odbora Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, Đokica Jovanović, za naš list iznosi svoj lični stav i kaže da partijske opozicije trenutno nema i da su to ustvari pretendenti na isti presto, te da zato postoje udruženja građana, koja se bave rešavanjem problema građana na svakodnevnom nivou, koje ni vlast ni „opozicija“ ne želi da rešava.

– Ako i dođe do ozbiljnijeg saveza građanskim inicijativa on će biti zasnovan na socijalnim problemima i socijalnoj sigurnosti, a ne na velikim ideologijama – navodi on.

Dobrica Veselinović, aktivista inicijative Ne da(vi)mo Beograd, za Danas navodi da opoziciji teško ide jer je zaglavljena u međusobnim pregovorima, kvotama i licitiranju ko je lider, umesto da se bavi svakodnevnim i realnim problemima građana na terenu.

– Nasuprot tome sa druge strane imamo jedan novi talas buđenja energije građana širom Srbije. Od protivljenja odluci da se Niški aerodrom, borbi za pijaću vodu u Zrenjaninu, i protestnih šetnji protiv otpuštanja radnica u Prokuplju. Ostaje otvoreno ko će i na koji način kanalisati ovu energiju, a u tome kao katalizatore ja vidim inicijative kao što su Lokalni front iz Kraljeva, Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša, Inicijativu Ne davimo Beograd koje su zajedno formirale Građanski front, a i neformalno sarađuju već nekoliko godina – kaže Veselinović, odgovarajući na naše pitanje o udruživanju građanskih inicijativa.

Predrag Voštinić, iz Lokalnog fronta iz Kraljeva, za Danas kaže da bi političku scenu možda trebalo zanoviti upravo građanskim inicijativama koje su ustvari narod organizovan u samoodbranu, jer su ih svi drugi izneverili.

– Pretpostavljam da se ljudi sa lokalnog nivoa teško odlučuju na preuzimanje političkog upravljanja na višem nivou, i to najpre jer su svesni i probojavaju se odgovornosti. Sumnjaju da su dovoljno dorasli. Ali, već poređenje takvih inicijativa sa ovima koji vrše vlast pokazuje koliko ovi na vlasti nisu samo amateri, već zlonamerni amateri, a nema gore kombinacije – navodi on.

Voštinić kaže da su se građanske inicijative iz Beograda, Niša i Kraljeva i ostalih gradove već ujedinile u Građanski front i prepoznale i jedni druge, ali i mnoge druge aktiviste u ovoj zemlji kao saborce u političkom delovanju.

– Mi već jesmo učesnici u političkom životu, i svakako nećemo ostati nemi i bez stava o dešavanjima, rekao bih, ne na republičkom nivou, već na zajedničkoj političkoj sceni. Pretpostavljam da sve zanima da li ćemo zajednički, kao grupa, nastupati na nekim republičkim izborima. O tome još nismo, ali hoćemo da razgovaramo. Odluku ćemo doneti isključivo u zavisnosti od toga da li je to u interesu građana koji nas podržavaju, a ne da li je u interesu nas kao pojedinaca, inicijativa ili organizacija. Probaćemo da procenimo šta je u javnom i interesu jer ljudima je potrebno istinsko zastupništvo, a ne novi promašaji ili novi ljudi u odelima. Trenutno smo zarobljeni u borbi kompleksa niže vrednosti ljudi vladaju koji su, ispostavilo se s pravom, bivali marginalizovani, protiv kompleksa više vrednosti od kog očito boluju sada opozicione organizacije – zaključuje Voštinić.

Boban Stojanović, politički konsultant Demostata, za Danas kaže da su građanski pokreti u Beogradu, Kraljevu, Nišu, pa i Požegi prava škola lokalne demokratije u kojima se građani okupljanju zarad poboljšanja života u tim gradovima.

– Mislim da bi bilo sjajno da svaki grad i opština u Srbiji imaju takve pokrete koji će zahtevati odgovornost izabranih vlasti i koji će biti pravi zastupnici građana. Međutim, pitanje je koliko bi ovi pojedinačni pokreti mogli da se okupe oko republičkih tema i koliko bi organizaciono mogli da budu efikasni. Da postoji makar 15-20 gradova i makar isto toliko opština, moguće je da bi mogli da izaberu republičko telo koje bi vodilo ujedinjenje svih u jedan pokret. Za sada mi deluje da nemaju dovoljno resursa i kapaciteta za izlazak na republički nivo, a vrlo je upitno i da li imaju ujedinjujuće teme i motivaciju lokalnih aktivista za tako nešto. Verovatno bi bilo dobro da se tako nešto desi, ali mislim da trenutno nije izvodljivo, a da ima šansi da ostvari značajan izborni rezultat – smatra Stojanović.