Uspeh „teške diplomatske bitke“ Beograda protiv članstva Kosova u Unesku, koju je najavio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ove nedelje ima prvu proveru. U Parizu 7. oktobra počinje 197. zasedanje Izvršnog saveta Uneska, na čijem se preliminarnom dnevnom redu nalazi i zahtev za ulazak Kosova u ovu organizaciju, koji je u ime Prištine podnela Albanija. Zasedanje počinje sednicom Biroa Izvršnog saveta, koji će u sredu razmatrati preliminarni dnevni red, ali će odluka o konačnim temama za raspravu biti doneta na prvoj plenarnoj sednici 12. oktobra, dan pre najavljenog nastavka političkog dijaloga u Briselu, na kom Beograd traži otvaranje pregovora o statusu i imovini SPC na Kosovu i Metohiji.
– Činjenica da će naredna runda političkih pregovora biti zakazana upravo u vreme kad bi u Izvršnom savetu Uneska trebalo da se odlučuje o stavljanju na dnevni red zahteva „Kosova“ za prijem nikako nije preporuka da se tom zahtevu izađe u susret, tim pre što se očekuje da bi predmet razgovora u Briselu moglo biti i srpsko pravoslavno kulturno nasleđe u Pokrajini. Srbija odavno insistira na tome da o političkim pitanjima ne treba da se raspravlja u Unesku, već prvenstveno u Briselu, a kompleksna tematika statusa srpske kulturne baštine na KiM je i te kako političko, a nikako samo kulturno pitanje. Od obezbeđivanja njegove fizičke zaštite u neprijateljski nastrojenom okruženju, preko zakonskog regulisanja statusa – nikako ne može biti „vlasništvo države Kosovo“, kako je bilo predviđeno u Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu, pa do imovinskih pitanja, jer postoje nagoveštaji da bi se moglo dovesti u pitanje vlasništvo SPC nad crkvama i manastirima. Sve bi to trebalo da bude raspravljeno tokom pregovora u Briselu – objašnjava za Danas Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesku.
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije kažu da su u diplomatskoj borbi protiv kosovskog članstva u Unesku, koja se vodi na svim nivoima i frontovima, pored MSP angažovani Stalna delegacija Srbije pri Unesku u Parizu, kao i sva druga diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije širom sveta.
„Aktivnosti su dodatno pojačane prema državama članicama Izvršnog saveta Uneska, imajući u vidu da Generalna konferencija Uneska odluku o prijemu novih članova donosi na osnovu preporuke ovog saveta. Najviši rukovodioci zemlje, takođe, u svim kontaktima sa stranim zvaničnicima pokreću ovo pitanje i iznose stavove protiv prijema Kosova u Unesko. Ovo pitanje bilo je u fokusu i niza bilateralnih susreta realizovanih tokom boravka naše delegacije na generalnoj debati 70. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku“, naglašavaju u MSP.
U ovom ministarstvu podsećaju da je resorni ministar Dačić ovim povodom pisao generalnom sekretaru UN i ministrima spoljnih poslova država članica Uneska, da se ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac obratio ministrima kulture država članica Uneska, dok je predsednicima nacionalnih komisija za Unesko pismo uputio profesor Goran Milašinović, predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom. Isto je postupila i SANU, čiji se predsednik akademik Vladimir Kostić obratio kolegama iz više od 50 akademija nauka sa kojima SANU ima saradnju, a generalnoj direktorki Uneska Irini Bokovoj pisao je i Sveti arhijerejski sinod SPC, nabrajaju u MSP.
Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavama posebno ističe angažovanje Eparhije raško-prizrenske – monaha iz manastira Visoki Dečani, nadležnog vladike Teodosija, kao i ljudi iz Patrijaršije u Beogradu. On tvrdi da je to, u borbi protiv ulaska Kosova u Unesko, „jedan od zajedničkih državno-crkvenih, a trebalo bi da bude i narodnih projekata“.
U MSP ne žele da komentarišu zašto, uprkos svim naporima Beograda, Priština poslednjih dana dobija sve veću podršku za ulazak u Unesko. Iza zahteva Prištine poslednjih dana stali su: Finska, Norveška, Danska, Luksemburg, Libija, Turska, Kuvajt, Organizacija islamske konferencije, SAD, Monako… Šef kosovske diplomatije Hašim Tači tvrdi da je zahtev Prištine potpisalo 47 država, dok su Bugarska i Ujedinjeni Arapski Emirati dali „verbalnu podršku“.
Posle američke podrške čak je Irina Bokova, nakon višegodišnjeg odbijanja bliskih kontakata za kosovskim zvaničnicima, u okviru 70. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku razgovarala sa predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom. Tema je bila „važnost saradnje i odgovornosti u zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu“, saopšteno je u Prištini. U diplomskim krugovima spekuliše se da to nije dobar znak za Srbiju.
Ako zahtev Prištine 12. oktobra uđe na dnevni red Izvršnog saveta i dobije preporuku voljom proste većine od 58 država članica ovog tela, konačnu odluku o članstvu Kosova donosi Generalna skupština Uneska, čije 38. zasedanje treba da se održi od 3. do 18. novembra.
O čemu se ćuti
U MSP nisu želeli da odgovore na pitanje Danasa da li je Srbija uputila bilo kakav diplomatski protest Albaniji zbog podnošenja zahteva za prijem Kosova u Unesko i kako će ovo mešanje Tirane uticati na odnose Srbije i Albanije.
Gecaj proziva Dačića
Povodom izjave Ivice Dačića da bi prijem Kosova u Unesko bio samoubilački i apsurdan potez jednako kao kada bi neko predložio Islamsku državu za članstvo u toj organizaciji, zamenik ministra za lokalnu samoupravu Vlade Kosova Bajram Gecaj optužio je Dačića da je bio „deo režima koji je spalio 200 džamija i drugih objekata na Kosovu“. Gecaj smatra da Dačićeva izjava „potvrđuje da ni on ni srpska politika još ne mogu u potpunosti da se odvoje od zločinačke prošlosti Srbije, što otežava poboljšanje međudržavnih odnosa“ Beograda i Prištine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.