Priština donosi zakon, "severna Trepča" priprema štrajk

Protiv Zakona bili su poslanici Srpske liste, ali i Samoopredeljenja koji su tokom debate najavili da neće glasati za ovaj akt. Posle usvajanja nacrta zakona očekivala se i druga sednica na kojoj je zakon trebao da bude usvojen. Do zaključenja ovog izdanja Danasa, ta sednica nije počela.
Ovim povodom direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić najavio je vanrednu konferenciju za novinare u subotu.

Kosovski parlament je na početku prve sednice odbio zahtev poslanika Srpske liste da se predlog zakona o „Trepči“ skine sa dnevnog reda.

Srpska lista je insistirala da se pitanje „Trepče“ reši dijalogom i dogovorom, a ne zakonom koji ima jednostranu pravnu osnovu. NJime se, između ostalog, predviđa da Trepča bude organizovana kao akcionarsko društvo, u kojem će glavni akcionar biti vlada sa 80 odsto, dok će 20 odsto akcija biti vlasništvo zaposlenih u Trepci. Osim 80 odsto vlasništva vlade u Prištini, ali i formiranja novih radnih jedinica, od kojih bi ona na Severu bila „Rudnik sa flotacijom Leposavić-Kopaonik“, predviđa se i ulazak vlade u partnerstva sa privatnim sektorom.

Tokom rasprave o zakonu u Skupštini Kosova, u Zvečanu je održana vanredna sednica skupština četiri opštine na Kosovu – Zvečana, Severne Mitrovice, Leposavića i Zubinog Potoka.

Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog lista Koha ditore, kaže za Danas da je slučaj sa Trepčom još jedna potvrda da i proces dijaloga u Briselu i uopšte normalizacija odnosa Kosova i Srbije stoje na staklenim nogama.

– Kao i u drugim slučajevima, većina srpskih političara, kako u Beogradu tako i na Kosovu, reaguje negativno na bilo kakav potez vlasti u Prištini, kojim bi Kosovo uspešno funkcionisalo kao jedna celina. Ovakvi potezi samo potvrđuju već postojeće sumnje da Vlada Srbije, kao i srpski ministri i poslanici na Kosovu, iz redova Liste Srpska, nemaju za cilj nikakvu normalizaciju odnosa unutar Kosova i između Kosova i Srbije, već ciljaju na jačanje podele kosovskog društva po etničkoj liniji, smatra Bajrami.

Naš sagovornik naglašava da „nema ekspertizu da li je predlog Zakona o Trepči dovoljno dobar da spasi ovo ogromno preduzeće od propasti koja je neminovna ako se ništa ne uradi“. „Ali, meni je sasvim jasno da srpska protivljenja nisu zbog toga što je predloženi zakon loš – srpski ministri su ga odbili, a da ga nisu ni pročitali. Srpska protivljenja motivisana su političkom potrebom Beograda da održi Trepču ovakvom kakva jeste – obezvređenom, na rubu propasti, i podeljenu na dva etnička dela – srpsku Trepču i albansku Trepču. Što se mene tiče, to nema nikakve veze sa normalizacijom odnosa i blagostanjem građana i naroda“, konstatuje Agron Bajrami.

Odbornici četiri opštine sa severa Kosova pozvali su vlasti u Prištini da o pitanju vlasništva razgovaraju sa menadžmentom Trepče sever, „kao i sa predstavnicima zaposlenih, odnosno sindikatom Trepče i pravim vlasnicima kombinata Trepča“. „Svako donošenje odluke po pitanju pravnog statusa Trepče, bez dogovora, smatraćemo ništavnim i nesprovodivim na teritoriji naše četiri opštine na severu Kosova i Metohije“, navodi se u zaključcima sa vanredne sednice u Zvečanu, preneo je RTS. Ta sednica bila je još jedna u nizu protestnih reakcija Srba na odluku kosovske vlade.

Direktor Trepče na severu Kosova Jovan Dimkić rekao je na sednici da je predlog kosovske vlade rađen na jednonacionalnom nivou, da nema studije izvodljivosti o reorganizaciji Trepče. „Ovakva žurba ukazuje na loše namere Prištine“, rekao je Dimkić i zatražio od međunarodne zajednice da se ovo pitanje odloži.
Ministar za lokalnu samoupravu u kosovskoj vladi LJubomir Marić pozvao je na jedinstvo Srba u vezi sa pitanjem o budućnosti Trepče, naglasivši da predlog zakona može da bude sproveden samo silom.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić izjavio je u Zvečanu da se donošenjem Zakona o Trepči ekonomski ugrožava sever Kosova i pozvao međunarodnu zajednicu da to spreči.
Potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović rekao je za RTS da se srpski poslanici protive donošenju spornog zakona, kao i da je „evidentno da je neko odlučio da čitavu situaciju preokrene u političku priču“. On je istakao da „Trepča sever“ dobro posluje, dok „Trepča jug“ ima velike gubitke, i da je neopravdano da sada neko hoće da uzme na gotovo sve što je neko drugi stvarao i na čemu je radio.

Podsetimo, Trepčom je od 2000. odlukom nekadašnjeg šefa Unmika Bernara Kušnera do 2006. upravljao direktor te međunarodne organizacije, nakon čega je rudnik podeljen na dva dela, severni srpski i južni albanski, ali se proizvodnja održava samo u severnom delu kompanije. Prema dostupnim podacima, ima oko dve i po hiljade zaposlenih u severnom delu. Istog dana kada je objavljeno da će Vlada Kosova usvojiti nacrt zakona o Trepči, u Beogradu je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izašao sa navodima o ultimatumu Brisela, vezanim za pregovore o telekomunikacijama u Briselu i imovinu Telekoma. U kontekstu imovine pomenuo je i Trepču. Na to je reagovao premijer Aleksandar Vučić, rekavši da mu nije drago što se o tome govori kao o ultimatumu, i uz napomenu da će odluka biti teška. Vučić je naveo i da će se pregovori u Briselu o telekomunikaciji nastaviti i da će Beograd pokušati da popravi situaciju.

Protest kod Zvečana

Srbi sa severa Kosova održali su u podne protest na putu Raška-Priština nedaleko od Zvečana, zbog predloga zakona o Trepči. Okupljeni su nosili zastave Srbije i zastave Trepče. Tokom protesta je bio blokiran taj magistralni put.