Priština strahuje od nove Republike Srpske

Mada je premijer Kosova Isa Mustafa izjavio u oktobru da će biti formirana „asocijacija opština sa srpskom veštinom“, stiče se utisak da Priština odugovlači sa primenom dogovora kojim bi se obezbedili uslovi da Srbi na Kosovu dobiju neku vrstu autonomije.

Diplomatski izvori nezvanično komentarišu da je glavni „kamen spoticanja“ to što Beograd i Priština različito interpretiraju koncept ZSO. „Imajući u vidu činjenicu da su predstavnici kosovskih vlasti u više navrata poručili da je za njih neprihvatljivo da ZSO ima izvršna ovlašćenja, Beograd bi trebalo da se u briselskim pregovorima bori za manjinsku samoupravu Srba na Kosovu, odnosno za samoupravu u oblastima poput obrazovanja, kulture… To znači da bi Srbi na Kosovu dobili prava koja imaju Albanci u Srbiji“, ističu sagovornici Danasa.

Izvori našeg lista takođe tvrde da zvanični Brisel nije zadovoljan tempom sprovođenja sporazuma iz dijaloga Beograda i Prištine, uključujući odugovlačenje u formiranju ZSO. „Formiranjem ZSO mogla bi da se unapredi i bezbednosna situacija na Kosovu, koja nije na zadovoljavajućem nivou“, komentarišu poznavaoci prilika na Kosovu.

Ksenija Marković, programska saradnica Foruma za etničke odnose i istraživačica u Institutu društvenih nauka, u nedavno objavljenom zborniku o budućnosti dijaloga ocenjuje da se vlasti u Prištini protive mogućnosti da nadležnosti ZSO zadiru u zakonodavnu, izvršnu ili sudsku vlast.

„I najveći strah albanske strane jeste da ZSO, pre svega imajući na umu četiri opštine na severu Kosova, postanu nova Republika Srpska, tj. država u državi. Zato se beži od bilo kakvih ideja koje podrazumevaju neki vid teritorijalne samouprave. U ovome Priština ima podršku međunarodne zajednice – SAD i zemalja EU koje su priznale Kosovo, jer ni one ne žele novu Bosnu i Hercegovinu. BiH sa definisanim političkim entitetima je uređena po navedenom teritorijalnom principu. Upravo se zato u definisanju nadležnosti ZSO poziva na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, jer ona podrazumeva dobrovoljno udruživanje opština i ne nužno po etničkoj osnovi i još bitnije pozivanje na ovu povelju znači da je ZSO oblik organizovanja države Kosova, što je za vlasti u Prištini izuzetno značajno“, precizira ona.

Ksenija Marković u svom radu napominje da s druge strane Beograd insistira na formiranju ZSO i ističe potrebu da je za to potrebno izmeniti postojeće zakone Kosova. „Ako Beograd ostane na poziciji da ZSO mora imati izvršna ovlašćenja u oblasti zakonodavne ili sudske vlasti, to će biti potrebno“, navodi autorka.

Tači razgovarao sa čelnicima Bujanovca i Preševa

Priština, Bujanovac – Predsednik Kosova Hašim Tači juče je u Prištini imao susret sa predsednikom opštine Bujanovac Šaipom Kamberijem i predsednicima skupština opština Preševo i Bujanovac, Arditom Sinani i Jonuzom Muslijuom.

Prema pisanju portala na albanskom, na sastanku koji je održan na zahtev Tačija, razgovaralo se o teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalaze Albanci u ove dve opštine juga Srbije. Tači je svojim sagovornicima obećao da će sagledati mogućnosti za formiranje fonda za ekonomski razvoj, posredstvom koga će ove opštine moći da apliciraju sa svojim projektima u kosovskim ministarstvima.

Na sastanku je razgovarano i o problemima priznavanja diploma mladim Albancima iz preševske i bujanovačke opštine, stečenim na Kosovu. Tači je rekao da će kroz razgovore u Briselu, između Prištine i Beograda, insistirati da Srbija što pre sprovede delove postignutog sporazuma koji se direktno tiču interesa Albanaca na jugu Srbije. Ovo je drugi susret novoizabranih predstavnika Albanaca iz opština Bujanovac i Preševo sa predstavnicima vlasti u Prištini nakon aprilskih lokalnih izbora. V. R.