U iščekivanju da se 5. septembra u Briselu nastavi dijalog Beograda i Prištine, na kojem će ponovo pokušati da se dogovore o carinskom pečatu, Srbi na severu KiM iz opreza i dalje čuvaju barikadu u Rudarima. Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi očekuje da Kfor izgubi strpljenje sa Srbima i najavljuje da bi do kraja avgusta ili početkom septembra na Jarinju i Brnjaku mogla biti raspoređena kosovska carina.
Politički analitičar Dušan Janjić tvrdi da u vezi s carinskim pečatom nema neizvesnosti:
– „EU će dobiti srpski pristanak i za pečat i za carine, posle čega je budućnost dijaloga neće mnogo zanimati“. Janjić je izjavio za Danas da beogradski pregovarači ne žele da priznaju da su prethodno prihvatili, pa odustali od carinskog pečata, zbog čega sad „pripremaju javnost“.
– Prema mojim saznanjima o severu KiM je razgovarano u Briselu, a insistiranje prištinskih medija na mogućim rešenjima pokazuje da je tamošnje javno mnjenje, iako dirigovano, progresivnije od ovog u Beogradu, koje se bavi odbranom pozicije Borislava Stefanovića. Na severu KiM vodi se bitka za rudna bogatstva i energetiku, što je važno i za evropsku budućnost Srbije. Beograd to još nije shvatio, iako ima rok da do 1. novembra pokrene bilo kakvu konkretnu inicijativu u vezi sa severom Pokrajine, osim podele. Najbolja prilika za to je predstojeća sednica SB UN – naglašava Dušan Janjić.
On kaže da bi o severu KiM, prema listi tema posrednika EU za tehnički dijalog Beograda i Prištine, trebalo da se razgovara i okviru pitanja institucija, što bi smanjilo srpski manevarski prostor, jer bi status severa bio rešavan u okviru plana Martija Ahtisarija ili varijacija na tu temu. Janjić ukazuje da bi Beograd temu sever KiM, trebalo da otvori kroz pitanje decentralizacije, koje je SB UN pokrenuo još 2002. Prema njegovim rečima, decentralizacija KiM je u mandatu Unmika i OEBS, a ne Evropske komisije koju predstavlja Robert Kuper, što otvara mogućnost da se ovoj temi razgovara na posebnom forumu. Janjić upozorava da će Priština učiniti sve da do toga ne dođe, zbog čega sad preko medija vrši pritisak na SAD da za nju obavi posao.
Povodom pisanja prištinskog dnevnika Zeri da je međunarodna zajednica predložila Kosovu da severu da specijalan status, Borislav Stefanović, šef tima Vlade Srbije za dijalog s Prištinom, izjavio je da Beograd nije razgovarao o autonomiji severa Kosova. Stefanović tvrdi da ta tema nije otvorena.
Pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor, Koha ditore najavljuje da EU „priprema plan po kojem bi srpske opštine na severu imale zajednički mehanizam – regionalni savet, preko kojeg bi same odlučivale, kao i da bi dobile izvestan stepen finansijske samostalnosti – određeni procenat od carinskih taksi na prelazima sa Srbijom značio bi finansijsku autonomiju“.
– Specijalni status severa KiM pod vlašću Prištine je najveća glupost. Srbi sa severa KiM će kroz stavove skupštine četiri srpske opštine i Skupštine zajednice opština AP KiM saopšti Beogradu šta su naše „crvene linije“ u razgovorima o severu – kaže za Danas Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednice i funkcioner DSS.
Jakšić tvrdi da je Beograd „smanjio difuzno rasprostiranje srpskog otpora na celom KiM tako što je Srbe, koji žive južno od Ibra, ugurao u kosovske institucije“. On upozorava da će specijalni status, predviđen pregovorima koje vodi EU, vremenom nestati.
Učestalo verbalno insistiranje visokih zvaničnika na očuvanju države Srbije na severu KiM, kod političkih predstavnika Srba južno od Ibra izazvao je osećaj da su otpisani. Rada Trajković, poslanik Jedinstvene srpske liste u kosovskom parlamentu i direktor Doma zdravlja u Gračanici, smatra da u politici Beograda postoji kontinuitet zapostavljanja pojedinih delova Pokrajine, čime se među narodom izaziva „međusobni animozitet“. Krimer navodi nestašicu lekova u srpskim sredinama južno od Ibra, koja „nikog ne brine, iako je izazvana krizom na severu KiM“.
Rada Trajković smatra da je „tužno što predsednik Srbije ima vremena da primi samo čelnike opština sa severa i da kontinuitet u sastančenju, odvojeno od ostalih, stvara utisak da su jedni žrtvovani da bi drugi opstali“. Njen stav je da „sve probleme, pa i aktuelnu krizu na severu, treba zajednički rešavati“.
– Država treba da reaguje zbog prelaza Jarinja i Brnjak, ali problem je što se iko ne buni protiv carine u južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice na kojoj pretresaju i putnička vozila i putnike do gole kože i cepaju im se srpska dokumenta. Policija kod Vučitrna postavljena je samo da bi šikanirala Srbe. Bila sam očevidac da deci prosipaju čak i „Smoki“ zato što je to srpska roba – ističe Trajković.
Ona smatra da u ovoj situacija, ipak, optimistično to što albansko stanovništvo ne prihvata agresivnu retoriku kosovskog premijera Hašima Tačija. Trajković kaže da je Tači nervozan zbog najavljene istrage o trgovini ljudskim organima, hapšenju Fatmira Ljimaja, ali i zbog pritiska velikih kosovskih biznismena koji trpe štetu zbog embarga za uvoz iz centralne Srbije.
– Ako su Srbi južno od Ibra izašli na kosovske izbore, ušli u kosovke institucije i imaju ministre u Vladi Kosova, probleme sa carinama, ne samo u južnom delu Mitrovice, nego i na ostalim prelazima treba da rešavaju sa Prištinom – stav je Marka Jakšića.
Borislav Stefanović i državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović izjavili su za Danas da je zbog aktuelne krize pažnja usmerena na sever, a da država Srbija želi da ostane na celom KiM. Ivanović najavljuje da će se na pregovorima u Briselu, prilikom rešavanja pitanja carina voditi računa i o Srbima i prelazima južno od Ibra.
Zastrašivanje Srba
– Tvrdnje Koha ditore, zasnovane na „poverljivom NATO dokumentu sa podacima o više od 400 osoba na Kosovu“, da su predsednik SNV severnog KiM Milan Ivanović i on kriminalci, Marko Jakšić kaže da je to „pokušaj zastrašivanja Srba, pritiscima i specijalnim ratom“. Jakšić kaže da se na „KiM zna gde je najveći kriminal, ko se bavi švercom, trgovinom ljudskim organima i ko kontroliše trgovinu naftom“.
Protest u Prilužju
– Srbi iz sela Prilužje kod Vučitrna u subotu uveče protestovali su zbog izgradnje mosta, koji bi to mesto povezivao sa albanskim selima u okruženju. Na protestu je učestvovalo oko hiljadu meštana, a predstavnici opštine, koja se nalazi u sistemu lokalne samouprave Srbije, upozorili su odlazećeg komandanta Kfora nemačkog generala Erharda Bilera da će „izgradnja mosta narušiti sadašnji prividan mir u ovom delu KiM“. Početak radova najavljen je za danas. Most bi trebalo da poveže desetak albanskih sela i magistralni put Priština – Kosovska Mitrovica.
Oliver Ivanović: Samo sa Unmikom u nazivu
– Carinski pečat može da se prizna samo kao Unmik-Kosovo ili Kosovo po Rezoluciji 1244 SB UN. Svaka treća varijanta bila bi de fakto priznavanje samoproglašene kosovske nezavisnosti – kategoričan je Oliver Ivanović povodom spekulacija da će Beograd priznati kosovski carinski pečat bez Unmika u titularu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.