U toku je priprema javnosti za dogovor Beograda i Prištine kojim će se sever Kosova uključiti u pravni i ustavni okvir Kosova, a zauzvrat Priština će dati treći stepen vlasti za asocijaciju srpskih opština, što znači modifikaciju Ahtisarijevog plana. Za Kosovo je važno da se postigne ne samo sporazum za sever nego i sporazum o normalizaciji odnosa, što će mu omogućiti integraciju u međunarodnu zajednicu i organizacije. Sporazumi treba da budu jasni i nedvosmisleni, a odgovornost za njihovo sprovođenje treba da preuzme i EU – izjavio je direktor Kosovskog instituta za političko istraživanje i razvoj Iljir Deda na skupu „Beograd – Priština: Šta normalizacija odnosa znači u praksi“.

Većina učesnika ovog okruglog stola, koji je Fondacija Konrad Adenauer juče organizovala u Beogradu, bila je na poziciji „dobro obaveštenih pesimista“ koji očekuju da će se osma runda briselskog dijaloga 2. aprila završiti dogovorom o severu Kosova i Metohije, ali su svesni problema u njegovom spovođenju. Skupu su prisustvovali u ime vladine Kancelarije za KiM Krstimir Pantić, poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi, predstavnci civilnog sektora iz Beograda i Prištine, kao i diplomatskog kora.

– Za Beograd i Prištinu i nema druge opcije osim da dođe do sporazuma. Jedino visoka predstavnica EU Ketrin Ešton može da prekine ili odloži proces, mada ona zapravo želi da ga što pre izmesti u departman za proširenje Unije. U osmom krugu treba da se reši ključno pitanje – zajednica srpskih opština. Moj optimizam da je dogovor moguć podstaknut je izjavama zvaničnika na obe strane i „mekim“ zahtevima Beograda. Pesimista sam zato što nije pronađen dobar okvir za tranzicioni period na severu KiM i što nedostaje implementacioni mehanizam – rekao je Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Enđeluše Morina iz Kosovskog saveta za međunarodne odnose ukazala je da proces normalizacije odnosa između Srba i Albanaca nije ni počeo, između ostalog, zato što se pregovara netransparentno, u zatvorenom uskom krugu političara i evropskih zvaničnika, iako ih vodi EU. Kako se juče čulo, tehnički sporazumi Beograda i Prištine, ipak, nisu olakšali život građana, pogotovo kada je reč o slobodi kretanja. Više učesnika skupa založilo se za razdvajanje pregovora u Briselu od narednih izbora u Srbiji i na KiM.

Aleks Grigorev iz američkog Saveta za inkluzivno upravljanje založio se da budući sporazum Beograda i Prištine bude detaljan, sa rokovima i jasnom ulogom državnih institucija obe strane u spovođenju, čiji će garant biti EU. Razgovarano je i o mestu i ulozi civilnog društva u spovođenju dogovora iz Brisela.

Tačijeve garancije

Kosovski premijer Hašim Tači juče je, podnoseći izveštaj Skupštini Kosova o sedmoj rudi dijaloga s Beogradom, izjavio da „garantuje da će sporazum o asocijaciji srpskih opština biti u korist Prištine“. Prištinski dnevnik Koha ditore piše da je Vlada Kosova jednoglasno usvojila dokument o podsticanju međuopštinske saradnje, kojim se uređuje način organizovanja i ovlašćenja asocijacije srpskih opština na severu Kosova. List tvrdi da ta ovlašćenja obuhvataju: lokalni i regionalni socijalni i ekonomski razvoj, korišćenje zemljišta, gradsko i seosko planiranje, zaštitu životne sredine i razvoj turizma, promociju i zaštitu kulturnog nasleđa, razvoj međuopštinske infrastrukture i druga pitanja u nadležnosti opština.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari