Prištinski analitičari: Kurti neće napraviti ustupke Srbiji u novoj rundi dijaloga

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti sastaće se 19. jula u Briselu u okviru nove runde dijaloga Beograd-Priština, uz učešće visokog predstavnika EU Žozepa Borela i podršku posrednika EU Miroslava Lajčaka, kako je potvrđeno prekjuče iz vrha EU.

Iako Borelov portparol Peter Stano uverava da je bilo napretka na poslednjem tehničkom dijalogu, kao i na prethodnim sastancima, utisak domaće javnosti je da su pozicije Beograda i Prištine veoma udaljene. Na prvom sastanku dvojice lidera u Briselu sredinom juna, koji je održan posle devetomesečne blokade pregovora, Kurti je isključivo insistirao na priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije, a Vučić odgovorio da Srbija na to nikada neće pristati.

U međuvremenu je održan sastanak delegacija na nižem nivou, posle koga su pojedini domaći analitičari ocenili da postoji mogućnost da dođe do nekih dogovora i pomaka.

Sve će, čini se, zavisiti od spremnosti Aljbina Kurtija da napravi određene ustupke Srbiji i pokaže volju za kompromisom, ali analitičari iz Prištine smatraju da ovako nešto u ovom trenutku nije izgledno.

Dok analitičar Fatmir Šeholi smatra da će Kurti čekati sa „padne“ aktuelna vlast u Srbiji kako bi zaista otpočeo novu fazu pregovora sa Beogradom, publicista Valjon Sulja ukazuje da je Kurti taj koji bi mogao dati ostavku ponovo, kada EU u martu sledeće godine pojača pritiske za nastavka dijaloga.

Da Kurti ni na drugom sastanku neće pokazati spremnost na kompromis, smatra Fatmir Šeholi, politički analitičar sa Kosova.

– Premijer Republike Kosova Aljbin Kurti neće napraviti nijedan ustupak Srbiji. Čak je spreman da i otkaže dijalog i da Kosovo živi bez priznanja Srbije u budućnosti. Njegovim dolaskom na vlast rekao sam da zvanični Beograd i aktuelna vlast u Srbiji treba da znaju da je Kurti izuzetno specifičan političar i zato je i pobedio na izborima. Ja smatram da se Kurtiju ne žuri oko dijaloga i da će on čekati sve dok ne padne ova vlast u Srbiji da bi potom počeo novo poglavlje dijaloga – kaže Šeholi.

Valjon Sulja, publicista prištinskog portala „Metro“ ne vidi šanse da na ovom sastanku Vučića i Kurtija doče do ozbiljnijih i očiglednih pomaka ali ukazuje da je moguće da će se dalje od očiju javnosti raditi na sprovođenju dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

– U javnosti ćemo videti Vučića i Kurtija kako igraju ping pong sa patetičnim nacionalističkim izjavama, dok će se polako i tajno sprovoditi plan za formiranje Zajednice srpskih opština na Severu Kosova. Ne očekujem pritisak američke i nemačke diplomatije do 20. septembra, jer tada kancelarka Angela Merkel napušta političku funkciju i očekuje se da je zamene druge političke snage u Nemačkoj. Američka diplomatija, koju predvodi predsednik Džo Bajden sa ljudima iz tima bivšeg predsednika Obame, ne radi ništa bez EU na Balkanu. Nešto ozbiljnije u pogledu diplomatskog pritiska na Kosovo i Srbiju, očekujem od početka marta sledeće godine – navodi Sulja.

On smatra da će tek nakon pritiska EU i SAD kosovski premijer povući jasnije političke poteze koji će odrediti dalji tok dijaloga Beograda i Prištine.

– U to vreme videćemo da li je Kurti ozbiljan ili će dati ostavku i dezertirati sa dužnosti, kako je to i uradio u svom prvom mandatu – ističe Sulja.

Sam Aljbin Kurti ponovio je u intervjuu za portal EWB objavljenom prekjuče da će pozicija Prištine po pitanju nezavisnosti ostati nepromenjena. On je istakao da Kosovo može da nastavi da funkcioniše i bez priznanja Srbije i da Vlada koju on predvodi odbija da to priznanje dobije tako što će da ga „plati“ teritorijom ili funkcionalnošću.

„Naravno da bih više voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako to ne učini, moramo živeti bez tog priznanja. Ne planiram da zamenim nekadašnju kosovsku zavisnost od Srbije novom kosovskom zavisnošću srpskog priznanja naše nezavisne države“, kazao je on.

Po pitanju mogućnosti za realan napredak u dijalogu nije optimističan ni sam Vučić iako je naglasio da „napredak jeste potreban“. Predsednik Srbije je, govoreći juče o nastavku dijaloga rekao da u Brisel ide „u najboljoj veri“ jer Beograd želi da reši i pitanje nestalih i ostale nerešene probleme.

„Napredak u dijalogu je potreban a da li je realan, to ne znam. Ali ako budemo napredovali u dijalogu, lakše ćemo dovoditi i investitore“, rekao je on.