Iako pojedine odredbe Ustava pružaju mogućnosti za decentralizaciju i regionalizaciju, čini se da bi njegova promena ipak bila neophodna, kako bi se gradovi i opštine, odnosno regioni u Srbiji suštinski oslobodili zavisnosti od centralnih organa vlasti. Osluškujući poruke predstavnika vlasti, ali i iz opozicije, može se zaključiti da „teoretski“ postoji mogućnost promene najvišeg pravnog akta zasad jedino u ovoj oblasti, ali da još nije vreme za to. Istovremeno pojedina istraživanja pokazuju da se regionalistički duh koji se graniči sa pokrajinskim, razvio i u onim sredinama koje nisu tradicionalno „autonomaške“.
Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca i potpredsednik stranke Zajedno za Šumadiju kaže za Danas da je za istinsku regionalizaciju i decentralizaciju neophodna revizija Ustava, na čemu ta stranka insistira još od osnivačkog kongresa.
– U važećem Ustavu ima odredbi koje omogućavaju sprovođenje decentralizacije i regionalizacije, ali sve to ostaje samo deklarativno. Na primer, još nije donet zakon o javnoj svojini i opštine nemaju svoju imovinu, tako da se čini da nema stvarne političke volje da se regionalizacija i decentralizacija sprovedu do kraja, tvrdi Milenić. On dodaje da bi pitanje promene Ustava trebalo otvoriti kako bi se hrabrije ušlo u proces decentralizacije, ali i da ima drugih razloga zašto bi najviši pravni akt trebalo preispitati.
Za promenu Ustava, potrebno je da predlog podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada ili najmanje 150.000 birača, da bi se zatim o njemu izjašnjavala Skupština Srbije. Da bi bio usvojen predlog za promenu Ustava on mora da dobije dvotrećinsku većinu od ukupnog broja narodnih poslanika.
Milenić ne smatra da tehnički deo promene Ustava predstavlja veliki problem, već da je problematično što za tako nešto nedostaje politička volja i konsenzus relevantnih političkih faktora.
Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola i potpredsednik Nove Srbije kaže za Danas da se od regiona ne smeju stvarati države u državi, već da je Srbiji neophodna „finansijska regionalizacija“ kako bi veći deo prihoda koji se ostvaruje u gradovima i opštinama tu i ostao. On upozorava da je potrebno da opštine i gradovi u Srbiji raspolažu svojom imovinom za šta je potrebno doneti zakon o javnoj imovini, ali i zakon o restituciji, jer je „opština Topola nakon 1945. godine imala divljačku nacionalizaciju“.
– Ministar Mlađan Dinkić u poslednje vreme često ponavlja da je potrebno stvaranje statističkih regiona koji bi vremenom prerasli u političke. Ne vidim način da se to izvede bez promene Ustava, o čemu bi se najpre izjasnila Skupština, a zatim bi se išlo na referendum. Uzimajući u obzir to kako je država Srbija Ustavom teritorijalno definisana, teško da može da se izađe iz te priče, a da se ne ide na referendum, naglašava Jovanović.
On dodaje da bi ova, kao i svaka buduća vlast „morala da donese zakone koje bi gradovima i opštinama omogućili da ostvaruju svoja prava“.
Prema članu 177 Ustava „jedinice lokalne samouprave nadležne su u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadležna Republika Srbija, a koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom“. Član 178 Ustava kaže da „sredstva za vršenje poverenih nadležnosti obezbeđuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadležnosti“.
Zakon o imovini „krčka“ se od januara
Poslanička grupa G17 PLUS uputila je 4. januara ove godine u skupštinsku proceduru Predlog zakona o javnoj svojini, svojini i drugim imovinskim pravima Srbije, Autonomne Pokrajne i jedinice lokalne samouprave i zatražila da se o tom aktu u parlamentu raspravlja po hitnom postupku. Tim predlogom zakona „razrađena“ ustavna načela kojima je u ekonomski sistem Srbije uveden institut svojine pokrajine i lokalnih samouprava. Ovaj zakon se još nalazi u skupštinskoj proceduri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
