Priželjkujemo nov zamajac u dijalogu Beograda i Prištine

Imamo isto očekivanje od nove vlade, koja će, nadajmo se, ubrzo stupiti na dužnost. U svom inauguracionom govoru gospodin Vučić je bio jasan u vezi sa time, i mi pozdravljamo njegovu čvrstu odlučnost. Srbija je istakla evropsku integraciju kao svoj prioritet od demokratskih promena 2000. godine, a EU od tada snažno stoji uz Srbiju, kako bi joj pomogla da ostvari taj cilj. Nastavićemo da tako činimo i u narednom periodu, kaže u razgovoru za Danas Oskar Benedikt, vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske unije u Srbije, ocenjujući političku situaciju u našoj državi nakon izbora novog predsednika, kao i građanske proteste koji su izbili nakon 2. aprila.

Naš sagovornik ocenjuje da su sloboda izražavanja i okupljanja osnovna prava svakog demokratskog društva, a Srbija teži da osnaži ta prava. „Izražavanje mišljenja, socijalni dijalog među ljudima različitih gledišta o društvenim i ekonomskim pitanjima normalni su u svakoj demokratiji, to je nešto čemu smo svakodnevno svedoci širom naših država članica. Srpsko društvo ne treba da se u tome razlikuje. Mi ohrabrujemo srpske vlasti da se u to upuste, kao i druge aktere na srpskoj političkoj, ekonomskoj i društvenoj sceni“, ukazuje Benedikt.

*Kako gledate na tempo pridruživanja Srbije EU? Očekujete li da nova pregovaračka poglavlja budu uskoro otvorena?

– Tempo evropske integracije Srbije temelji se na spremnosti Srbije i sprovođenju različitih akcionih planova i strategija koje je pripremila i usvojila u sektorima u okviru 35 pregovaračkih poglavlja. Do sada je otvoreno osam poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena. Očekujemo da tokom ove godine bude otvoreno još nekoliko novih poglavlja. Koliko će poglavlja biti otvoreno, zavisiće od dobre pripreme Srbije i procene naših država članica da su ispunjeni kriterijumi.

*Šta su, prema Vašem mišljenju, ključni zadaci srpskih vlasti kada je reč o nastavku evropskog puta narednih nekoliko meseci?

– Ključ je nastaviti usvajanje zakona u parlamentu i sprovođenje usvojenih zakona, postojećih akcionih planova i strategija, kako bismo mogli da dalje napredujemo u pregovorima o pridruživanju. Takođe treba da radimo u pravcu očuvanja mira i stabilnosti u regionu. Zapadni Balkan ima jasnu evropsku perspektivu. Kao što su istakli komesar Han, visoka predstavnica EU Mogerini i drugi lideri EU, lideri u regionu treba da ostave po strani zapaljivu retoriku i usredsrede se na reforme, saradnju i pomirenje, budući da je to istinski evropski duh koji su usvojili kao svoj krajnji cilj.

*Kako ocenjujete tempo briselskog dijaloga Beograda i Prištine i šta će biti najveći izazovi u narednoj fazi ovog procesa?

– Mnogo toga je postignuto od pokretanja dijaloga 2013, bez svake sumnje. Priželjkujemo novi zamajac u dijalogu Beograda i Prištine, sprovođenje dosad postignutih sporazuma, kao i postizanje novih sporazuma u narednom periodu. Svi sporazumi postignuti su kako bi obični građani imali koristi u svakodnevnom životu – telekomunikacija, energetika, sloboda kretanja, i tako dalje. Takozvana „agenda povezivanja“ donosi čak još veće šanse i koristi, EU je tu da podrži regionalno umrežavanje u svim ovim domenima, a to je šansa koju ne treba protraćiti.

*Šta mislite o takozvanom „ruskom uticaju“ u Srbiji i o spoljnoj politici Beograda?

– Srbija ima bliske odnose sa Rusijom, kao što imaju i mnoge druge države, uključujući pojedine zemlje članice EU, i mi uzimamo u obzir tu činjenicu. Istovremeno, strateški cilj Srbije je članstvo u EU. Srbija aktivno učestvuje u aktivnostima Zajedničke odbrambene i bezbednosne politike EU. Pozicija EU je jasna: u periodu do dobijanja članstva, očekujemo da Srbija progresivno stavlja interese EU na prvo mesto. To, takođe, uključuje priklanjanje odlukama Saveta EU za spoljnu politiku i bezbednost u vezi sa restriktivnim merama. To treba da bude prirodni izbor i sled stvari za svaku državu koja teži da postane članica EU. Srbija je istakla ovaj cilj kao prioritet i treba da pokaže na konkretan način da teži ovom cilju u svim oblastima, uključujući zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.