Priznanja, povlačenja i učlanjenja: Gde se nalazi kosovska diplomatija?

Zvanični Beograd je u međuvremenu objavio da je 27 država povuklo priznanje Kosova, što znači da ih je na spisku ostalo 90, ali sajt Ministarstva spoljnih poslova u Prištini i dalje drže staru informaciju o 117 zemalja.

Zanimljivo je da i posle 15 godina Kosovo ima razvijene diplomatske odnose sa svega 33 države, što sve daje za pravo opoziciji u Prištini da kritikuje aktuelnu vlast zbog nesupeha na spoljnopolitičkom planu.

Gde se nalazi Priština u međunarodnim odnosima, pitanje je koje se često otvara od strane političkih partija na Kosovu.

Poslednja zemlja koja je priznala Kosovo je Izrael i to kao rezultat Vašingtonskog sporazuma iz 4. septembra 2020. godine.

Učlanjenje u Ujedinjene nacije, Unesko, Interpol, Svetsku trgovinsku, Svetsku zdravstvenu organizaciju, OEBS i mnoge druge relevantne institucije i dalje je nedostižno za Prištinu. U toku je pokušaj ulaska u Savet Evrope. NATO i EU su velika želja Prištine, ali svi putevi vode preko dijaloga sa Beogradom.

Kao poslednji „diplomatski uspeh“ Priština vodi podatak da je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova uspelo u prošloj godini da uspostavi diplomatske odnose sa Istočnim Timorom, i to 10 godina nakon što je ta zemlja formalno priznala kosovsku nezavisnost.

Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala kazala je tada da će 2022. godina biti „zanimljiva“ kada su u pitanju nova priznanja. Ali, ispostavilo se da se nije desilo ništa. Novih priznanja nema, a istovremeno iz Beograda stižu najave o novim povlačenjima.

Kosovski ambasadori u pojedinim zemljama pokušali su u prethodnih nekoliko meseci da ostvare kontakte sa diplomatskim predstavnicima država koje su povukle priznanje, ali bezuspešno. Note o povlačenjima priznanja su ostale.

Gervala je nedavno podsetila da je Togo povukao priznanje Kosova još 2019. godine. Ali, na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kosova u tom trenutku Togo je i dalje bio na listi zemalja koje priznaju kosovsku državnost.

Postoje primeri i poput Egipta, koji je svojevremeno formalno usvojio priznanje Kosova, ali nikada nije započeo diplomatske odnose i nema nameru da to učini.

Opozicija na Kosovu za povlačenje priznanja krivi kosovsku diplomatiju, jer, kako navode, umesto da produbljuje odnose i radi na dobijanju novih priznanja, sadašnja vlast zatvara i ona vrata koja su bila otvorena.

Muhadžiri: Organizacije važnije od broja država

Analitičar i sociolog sa Kosova Artan Muhadžiri smatra da je po pitanju povlačanja nezavisnosti „bitniji kvalitet nego kvantitet“.

“Bitka za povlačenje priznanja je populistička, senzacionalistička i usmerena je prema militantnom delu biračkog tela. Služi stvaranju veštačke ideje o vraćanju jednog istorijskog procesa, iako realno od toga nije moguće imati ništa konkretno. De jure priznanje može biti povučeno kada država izgubi bilo koji suštinski element državnosti, što nije slučaj sa Kosovom. Kada se radi o priznanjima, njihov kvalitet je ponekad mnogo važniji od kvantiteta. Ako država sa visokim nivoom korupcije i dubokim strukturnim problemima u funkcionisanju povuče priznanje, to neće uticati na međunarodne odnose i imidž Kosova. Naravno, sasvim je druga situacija ako je država koja povlači priznanje moćna, što do sada nije bio slučaj”, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, Kosovo ne ulaže dovoljno političkih ni finansijskih resursa u spoljne odnose, i oslanja se na svoje saveznike.

“Za razvoj međunarodnih odnosa Kosova se više oslanja na podršku glavnih saveznika, kao što su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska, nego u njene sopstvene diplomatike snage. Kosovo ne ulaže mnogo političkih i finansijskih resursa u spoljne odnose i iz razloga što je glavni fokus na dijalog. Diplomatija je veoma skupa i potrebna su joj dosledna i velika ulaganja da bi se postigli značajni ciljevi”, dodao je on.

Kako je naveo, za Kosovo je važnije da postane deo relevantnih međunarodnih institucija.

“Ministarstvo spoljnih poslova zvanično navodi da Kosovo priznaje 117 zemalja. Za Kosovo je važnije ostvarivanje članstva u relevantnim međunarodnim organizacijama, jer odvojena priznanja predstavljaju teži put za jačanje državnog identiteta. Trenutno, kvalitet međunarodnih odnosa Kosova gotovo isključivo zavisi od nivoa konstruktivnosti i angažovanja u dijalogu”, zaključio je Muhadžiri.

Božinović: Kamenčić u cipeli

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je nedavno da je još jedna zemlja spremna da povuče priznanje nezavisnosti Kosova, ne precizirajući o kojoj zemlji je reč. Bivši diplomata Milovan Božinović ocenio je za Kosovo onlajn da povlačenje priznanja suštinski ne ubrzava rešavanje kosovskog problema, ali je pokazatelj da to pitanje još uvek nije rešeno.

„Rad Srbije na povlačenju priznanja je jedna zanimljiva politička ideja, ali se bojim da ona suštinski ne ubrzava rešavanje tog problema. Ona pomaže da politika, koju Srbija ne prihvata, ne bude podržana brzo i jako kao što Kosovo očekuje. Nije mala stvar da neka zemlja kaže pogrešili smo, povlačimo priznanje. To psihološki utiče na političke prilike, ali suštinski moramo težiti dogovoru sa onima koji se zaista pitaju, a to su velike sile“, naveo je Božinović.

Kako je dodao, povlačenje priznanja je „kamenčić u cipeli“, a kosovsko pitanje sve teže ne samo za Srbiju, već i za zemlje sveta.

„To je više dokaz da je problem Kosova veliki i da nije tako jednostavno da to pitanje bude rešeno. Jedan interesantan hvale vredan politički poduhvat, ali je on dodatak uz maticu problema, a to je dijalog sa velikim silama. Povlačenje priznanja neće bitno promeniti stvari, ali je deo opšteg utiska da postoje mnoge zemlje koje su i daleko od nas, koje sumnjaju u kosovsku nezavisnost“, rekao je Božinović.

Prema njegovim rečima, politika koju Srbija vodi smeta onima koji podržavaju kosovsku nezavisnost.

„Postoji u politici nešto što je dobra politička dosetka, i to smeta svima koji bi da Kosovo bude samostalno, a da im čitav svet aplaudira, ali to nije slučaj. Ne aplaudira im čitav svet, čak ima i onih koji pod ovim uslovima, odnosno u zavisnosti od toga kako će teći proces dijaloga, neće da priznaju Kosovo“, naveo je Božinović.

On je naglasio da je Kosovo nesamostalna politička tvorevina, koja ne gradi sama političke odnose sa državama.

„Kosovo je produkt onih koji su ga stvorili i radi ono što njegovi kreatori, a to su zapadne zemlje, očekuje i traže od njega“, rekao je Božinović.

On smatra da se od lidera Kosova po tom pitanju razlikuje samo bivši predsednik Hašim Tači koji je vodio radikalnu politiku samostalnosti Kosova, ali i da to može da ide samo do granice do koje „politički autori“ to dozvole.

„Kosovo nema sopstvene diplomatske odnose sa državama, osim u onoj meri koliko im je rečeno da imaju“, zaključio je Božinović.

Hodža: Svako povlačenje priznanja štetno

Politički analitičar Ljeart Hodža smatra da svako povlačenje priznanja šteti Kosovu, te da bilateralni odnosi sa nekim zemljama nisu na tako visokom nivou.

Prema njegovim rečima, kosovska diplomatija fokusirana je na članstvo u međunarodnim organizacijama.

“U principu odnos kosovske diplomatije je takav da je više truda posvećeno članstvu u međunarodnim organizacijama, i to se vidi i po zahtevima koji su podneti za članstvo u Savet Evrope, EU, a ove godine je najavljivano da će biti poslat zahtev za članstvo u NATO. Ganjaju se međunarodne organizacije. Bilateralni odnosi sa nekim zemljama možda nisu na tom diplomatskom nivou na kojem bi svi mi želeli da budu”, rekao je Hodža.

On je dodao da se izjave iz Beograda i Prištine razlikuju po pitanju povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti.

“Istovremeno, postoje dve različite verzije oko toga što tvrdi zvanični Beograd i što tvrdi Priština koja su priznanja povučena. Svako povlačenje priznanja šeteti Kosovu bez daljnjeg, ali mislim da više od nekog povlačenja priznanja pojedinačne zemlje Kosovo treba da se fokusira na međunarodne organizacije”, zaključio je Hodža.