Priznanje za rešavanje konflikata u svetu

„Norveški Nobelov komitet odlučio je da dodeli Nobelovu nagradu za mir za 2008. Martiju Ahtisariju za njegove velike napore u rešavanju međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije“, navedeno je u saopštenju Nobelovog komiteta. Nobelova nagrada, koja se sastoji od diplome i čeka od 10 miliona kruna (oko milion evra) biće zvanično uručena Ahtisariju na ceremoniji u Oslu 10. decembra.

U poslednjih 20 godina, Ahtisari je „igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata“, piše u saopštenju, u kome se navodi njegovo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha do Kosova i Iraka. On je, smatra Nobelov komitet, dao konstruktivan doprinos rešavanju konflikata u Severnoj Irskoj, Centralnoj Aziji i zemljama Afričkog roga. Njegovi napori su, kako se dodaje, doprineli većem miru u svetu i „bratstvu među narodima“ u duhu Alfreda Nobela.

Ahtisari je rekao da je zadovoljan što je dobitnik nagrade i da je njegov najveći doprinos bio u Namibiji.

– Naravno da sam vrlo zadovoljan tom odlukom, i vrlo zahvalan – rekao je Ahtisari za norveški javni radio NRK.

On je pomenuo kao značajan i svoj rad u provinciji Aceh u Indoneziji i na Balkanu.

Prve reakcije povodom dodele Nobelove nagrada za mir bivšem finskom predsedniku i diplomati Martiju Ahtisariju usledile su iz Rusije. Predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin negativno je ocenio njegov doprinos rešavanju kosovskog problema, navodeći da je on, iako je bio izaslanik UN, „diskvalifikovao“ rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti. Bivši visoki funkcioner ruskog ministarstva odbrane, a sada potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Leonid Ivašov ocenio je da je Marti Ahtisari jedna od „najnedostojnijih ličnosti“ kojoj je dodeljena nagrada za mir. „Bio sam član ruske delegacije kada su vođeni pregovori o Kosovu, video sam njegovu poziciju i kažem: ništa on nije učinio za mir i u suštini je podržavao američku poziciju o Kosovu, i kada je reč o bombardovanju Jugoslavije, i o odvajanja Kosova“, rekao je Ivašov.

S druge strane laureat Nobela iz Poljske 1983. Leh Valensa iznenađen je što je nagrada pripala Ahtisariju, a ne kineskim ili beloruskim disidentima, prenose poljski mediji.

Kada je reč o političarima iz Srbije, među prvima je reagovao predsednik DSS Vojislav Koštunica koji je ocenio da činjenica da je Ahtisari dobio Nobelovu nagradu „govori da će mentori pravljenja lažne države Kosovo vršiti pritisak na svim poljima“. „ Prema njegovim rečima Ahtisari je poznat po tome što je jedini međunarodni posrednik čiji plan nije usvojen u Savetu bezbednosti UN, ali se na osnovu politike sile sprovodi na Kosovu. Dodao je da će Ahtisari ostati upamćen po svom sudu da su „Srbi krivi kao narod. Izjava sekretara Nobelovog komiteta Geira Lundestada da nezavisnost Kosova nema alternativu najbolje svedoči da je reč o politikantskoj odluci da Ahtisari dobije ovu nagradu“, ocenio je Koštunica.

Predsednik SNV severnog KiM Milan Ivanović naglasio je da je finski političar čovek koji apsolutno nije doprineo miru. Načelnik kosovskomitrovačkog okruga Momir Kasalović ocenio je da nagrada najbolje potvrđuje koliko se ne poštuju međunarodno pravo, pravda, civilizacijske vrednosti. Poslanik SPS Dušan Bajatović rekao je da je priznanje Ahtisariju „najbolji način da se ta nagrada obesmisli“. Poslanik kluba Napred Srbijo Borisav Pelević rekao je da je sve moguće u svetu koji finansira SAD.

Biografija

Marti Ahtisari rođen je 1937. u Finskoj, u gradu Vipuri. Diplomirao je 1959. na Učiteljskoj akademiji. Počeo je da radi u Ministarstvu inostranih poslova 1965. Bio je ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji. Poverenik UN za Namibiju postao je 1977, a potom je bio izaslanik UN za tu zemlju (1981-1984). Od 1987. četiri godine je bio generalni sekretar administracije UN, ali je zadržao i mesto specijalnog predstavnika. Vodio je operaciju UN u Namibiji (1989-1990) i ovu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. Od septembra 1992. do aprila 1993. bio je predsednik Radne grupe za BiH na Međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju, a 1993. je izabran za predstavnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju. Ahtisari je u februaru 1994. godine pobedio na izborima i od 1994. do 2000. bio je predsednik Finske. Imao je važnu ulogu u rešavanju krize tokom NATO bombardovanja SRJ. Po završetku predsedničkog mandata postao je predsedavajući Međunarodne krizne grupe (MKG). Bio je posrednik u pregovorima između indonežanske vlade i Pokreta za slobodni Aceh i specijalni izaslanik UN za Rog Afrike. Kofi Anan ga je 2005. godine imenovao za specijalnog predstavnika na pregovorima o statusu Kosova. U aprilu 2007. Ahtisari je, na sednici SB predstavio predlog rešenja statusa Kosova koji je predviđao nezavisnost uz međunarodni nadzor. Rezolucija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova nije usvojena u SB UN.