Jasno je zašto nema otvaranja novih poglavlja u procesu integracija Srbije sa Evropskom unijom, suština napretka je vladavina prava koje nema, kao što je suština u tome da je prisutan neprekidni rast korupcije kao posledica, mišljenja je sociološkinja Vesna Pešić, u odgovoru na pitanje Danasa kako komentariše stanje u pristupnim pregovorima Beograda sa Briselom.
Prema mišljenju Tea Taraniša, član Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i koordinator u Akademska inicijativa „Forum 10“, tokom 2019. postaje jasno da se ozbiljni problemi na unutrašnjem planu koji se tiču demokratije, vladavine zakona, stanja u institucijama i medijima, ljudskih i manjinskih prava – ne mogu sakriti pod tepih.
– To je sve sad vezano za glavni kriterijum – vladavinu prava. Pošto po tom pitanju idemo nizbrdo i ništa nije urađeno, onda EU neće da otvara poglavlja bilo koja, dok se ne napravi napredak u poglavlju 23 i 24, koja se odnose na prava građana i vladavinu prava. Živimo u bezakonju, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naredio je Narodnoj banci da kupuje zlato instituciji koja je nezavisna i on se nezakonito mešaju. On se ne osvrće na svoja ustavna ovlašćenja i od vladavine prava nema ništa dok je on na vlasti – kaže Vesna Pešić za naš list.
Kako dodaje, ređaju se pretnje smrti novinarima, vrši se pritisak na susede…
– U ovom slučaju pritiska Srbije na CG zbog usvajanja Rezolucije o zabrani javnog negiranja genocida, i EU bi morala da reaguje, ali mi se čini da su digli ruke od Srbije. Evo nema ni onog posredovanja EU za izborne uslove, niko ne zna kada stižu a ulazimo u juli mesec – zaključuje Vesna Pešić.
Teo Taraniš kaže da je do usporavanja procesa evropskih integracija došlo najpre tokom 2018. kada je, nakon odluke vlade na Kosovu da uvede carine na uvoz robe iz centralne Srbije, došlo do zastoja u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
– Uprkos naporima da se taj dijalog na različitim adresama oživi, za sada bez većih uspeha, njegov uticaj na proces pregovora o članstvu u EU je i dalje veliki. Na drugoj strani, tokom 2019. postaje jasno da se ozbiljni problemi na unutrašnjem planu koji se tiču demokratije, vladavine zakona, stanja u institucijama i medijima, ljudskih i manjinskih prava – ne mogu sakriti pod tepih. Evropska komisija u svojim izveštajima sve otvorenije ukazuje na ove probleme i samo se drži onoga što stoji u Pregovaračkom okviru usvojenom na prvoj Međuvladinoj konferenciji – da u slučaju da izostane napredak u ključnim poglavljima (23, 24 i 35), otvaranje novih poglavlja neće biti preporučeno – kaže naš sagovornik.
Kao rezultat toga, napominje on, nalazimo se u situaciji da smo poslednje poglavlje u pregovorima sa EU otvorili još u decembru 2019. godine. U poslednjih godinu i po dana taj proces je dakle i formalno i suštinski zaustavljen.
– Dodatno, u situaciji kada ne postoje reforme niti politička volja za njihovo sprovođenje veliko je pitanje šta mi kao zemlja dobijamo prihvatanjem nove metodologije za vođenje pregovora. Deluje da se pričom o novoj metodologiji samo zamagljuje realnost, a to je spor i sve neizvesniji proces evropskih integracija – zaključuje Teo Taraniš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.