Proboj moguć ovog vikenda

Ovo je Danasu reklo više sagovornika bliskih srpskom državnom vrhu, koji ističu da u ovom trenutku „niko ne zna“ šta bi taj kompromis tačno podrazumevao, osim što povlačenje rezolucije „ne dolazi u obzir“.

Izvori našeg lista navode da će u delegaciji Srbije koja bi trebalo da otputuje u sedište EU biti najbliži saradnici predsednika Borisa Tadića i zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova, a njihovi sagovornici za priželjkivani konačni dogovor o rezoluciji biće visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i ministri spoljnih poslova ključnih država članica Unije. Srbija je, kako ističu Danasovi sagovornici, „ne samo teoretski“ spremna na kompromis sa EU, koji bi trebalo da pomiri ono što se do skora činilo nepomirljivim – primedbe pojedinih država na suštinske principe rezolucije i „crvene linije“ Beograda. Sadašnji tekst je već „prošao kroz ruke“ Ketrin Ešton, koja ga je drastično skratila, ali će se nastojati da u završnom dogovoru sve strane budu zadovoljne i da se niko ne oseća kao gubitnik, ističu Danasovi sagovornici bliski srpskom državnom vrhu.

Ipak, čak i ukoliko sastanak u Briselu ne bude imao za rezultat usaglašeno rešenje o tekstu rezolucije, ili o amandmanu koji bi mogla podneti i neka „treća zemlja“, ništa neće biti gotovo. Srbija će ići na glasanje sa sadašnjim predlogom, ali kontakti s najmoćnijim zapadnim zemljama neće biti prekidani i mogli bi da traju čak i tokom rasprave u Generalnoj skupštini UN, zakazane za 9. septembar.

Ono oko čega su Srbija i EU za sada saglasni, kažu izvori našeg lista, jeste da su neophodni novi razgovori Beograda i Prištine, a da će obim i teme tih razgovora biti predmet usaglašavanja. Članice Unije koje su priznale kosovsku nezavisnost, kao i Ketrin Ešton, ne žele nove pregovore o statusu, dok Srbija odbacuje mogućnost da Kosovo bude predstavljeno kao država.

Ivan Vejvoda, predsednik Balkanskog fonda za demokratiju, uveren je da će do sednice GS UN biti pronađeno kompromisno rešenje za rezoluciju. „U diplomatiji ima prostora do poslednjeg časa za pregovore i iznalaženje prihvatljivih rešenja za sve strane“, rekao je Vejvoda povodom prekjučerašnje posete šefa britanske diplomatije Vilijema Hejga Beogradu. Kako ističe ovaj uticajni stručnjak, veoma je važno to što je Srbija odlučila da ide na kompromis, a ne na konfrontaciju sa većinom članica EU.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je za BBC, u juče objavljenom intervjuu, da se i postojećom verzijom rezolucije poziva na kompromis i istakao da dve trećine članica UN pozdravlja stav Beograda, dok je Savet bezbednosti podeljen po tom pitanju.

Jeremić je preneo stav Srbije da se ne smeju menjati kriterijumi za uspostavljanje državnosti. Nove države ne mogu se stvarati otcepljenjem bez saglasnosti matične države. „Srbija samo traži isti tretman koji važi i za sve ostale zemlje sveta“, objasnio je on i dodao da kompromisno rešenje podrazumeva da „jedna od strana ne gubi sve, a druga ne dobija sve.

Vuk Jeremić ovu sedmicu, izuzev kratkog dolaska u Beograd na susret s britanskim kolegom Hejgom, provodi u Africi. U naredna dva dana imaće sastanke s najvišim zvaničnicima Namibije i Kraljevine Lesoto, a prvog dana turneje, u ponedeljak, dobio je podršku Južne Afrike za poziciju Srbije u Generalnoj skupštini UN.

Moguć udar s Kariba

Predsednik parlamenta karipske države Grenade Džordž Mekgvajer uputio je pismo predsednici parlamenta Albanije Jozefini Topali, u kojem je obaveštava da je njegova zemlja počela da razmatra zahtev Tirane za priznanjem nezavisnosti Kosova. Mekgvajer tvrdi i da bi zemlje članice Karipske zajednice, njih ukupno petnaest, uskoro mogle da donesu zajedničku odluku u vezi sa statusom Kosova, javili su juče mediji u Prištini.