„Procedura je jasna“: Ko odlučuje o ulasku KBS na sever Kosova?

Na mesto eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, koja se dogodila 29. novembra, pre kosovske policije stigli su pripadnici Kfora.

Kako su dan nakon eksplozije saopštili iz te misije, “važno je da se utvrde činjenice i da odgovorni budu pozvani na odgovornost i dovedeni pred pravdu”.

Oni su takođe kosovskim institucijama ponudili logističku i inženjersku pomoć u uklanjanju eksploziva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  je na vanrednom obraćanju medijima dan nakon eksplozije prvi u javnost izneo informaciju da je kosovski premijer Aljbin Kurti već tražio od Kfora odobrenje da KBS uđu na sever Kosova.

Tri dana nakon eksplozije, u ponedeljak, iz Kfora su potvrdili da im je od prištinskih vlasti stigao takav zahtev, ali da su ga odbili.

„U skladu sa obavezom iz 2013. potpisanom između institucija na Kosovu i NATO-a, institucije na Kosovu su zatražile ovlašćenje od komandanta Kfora za potencijalno raspoređivanje jedinica KBS-a u pogođenom području na Severu Kosova“, navodi se u saopštenju Kfora.

Kako su naglasili, komandant Kfora nije dao takvo ovlašćenje, na osnovu njegove bezbednosne procene i akcija koje je Kfor već preduzeo.

Istakli su da Kfor ostaje u kontaktu sa kolegama, uključujući i predstavnike kosovskih institucija i KBS-a.
Ipak, ministar odbrane Kosova, Ejup Maćedonci rekao je da KBS mogu ući na sever Kosova u koordinaciji sa Kforom, onog trenutka kada se oseti potreba, te da sada jednostavno to nije bio slučaj.

„Kada se proceni da postoji potreba za učešćem, KBS će biti na severu i to će biti urađeno u koordinaciji sa Kforom. Procenjujem da KBS ima mandat da deluje na celoj teritoriji. Zahtev za koordinacijom je operativno pitanje, a ne mandat. Nije upitno da li mandat treba da bude KBS na severu, pitanje je operativni aspekt i potreba za koordinacijom”, dodao je on.

„Tačijev sporazum“

On je prokomentarisao i sporazum na koji se Kfor poziva, a koji su potpisali bivši premijer Kosova Hašim Tači i tadašnji generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen. Njime se garantuje da KBS neće preduzimati akcije na severu Kosova bez prethodne saglasnosti Kfora i čelnika lokalnih samouprava.

“U ime Vlade Republike Kosovo, ovim garantujem da će Kosovske bezbednosne snage preduzeti misiju na severu Kosova samo uz prethodnu saglasnost Kfora. Ovo je u potpunosti u skladu sa stalnom obavezom Kosova prema NATO, sa kojom se Vlada Republike Kosovo pridržava i poštuje sa najvećom ozbiljnošću”, navodi se u tom dokumentu.

U njemu je naglašeno da Vlada Republike Kosovo razume da “Kfor, u skladu sa svojim mandatom, može da se angažuje sa legitimnim predstavnicima lokalne samouprave na severu Kosova kao deo ovog procesa dogovora“.

Prema rečima kosovskog ministra odbrane, Tači se 2013. godine posvetio ovom pitanju „ne svojom voljom”.

„Nijedan premijer se ne bi jednostrano obavezao, procenjujem da je postojao sporazum kojim je od njega traženo da se zalaže da neće angažovati KBS na severu sa Kforom. Cenim da zemlja treba da poštuje obećanje”, dodao je on.

Kfor donosi samostalnu odluku

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose pojašnava za Danas da se status Kfora definiše Kumanovskim sporazumom i kasnije Rezolucijom 1244, dok je kasnije bilo i pojedinačnih dogovora, poput pomenutog sporazuma koji je Tači potpisao sa generalnim sekretarom NATO.

“Svi se pozivaju na taj dogovor o tome da KBS, a ne Kosovska specijalna policija (ROSU), kao što su svojevremeno tvrdili iz Beograda, ne mogu da dođu na sever bez procene i saglasnosti Kfora”, kaže Janjić i ističe da taj sporazum, iako nije jedini, često citira i Vučić.

Janjić naglašava da je procedura unutar NATO, i pravna i faktička, vrlo jasna i da je poštovana.

“Čim je kosovska vlada poslala zahtev da Kfor dozvoli dolazak KBS da štiti kanal, u jedan sat su izašle ekipe Kfora, ozbiljno naoružane i bile su na terenu negde do 12 sati. Proverene su sve okolnosti, konsultovano je sve što su dobili iz svoje baze podataka, satelitski snimci i ostalo, i zaključilo se da je to “pojedinačni teroristički akt”, ali se tretira kao incident koji je izazavao havariju”, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da je ovaj incident za Kfor pojedinačni akt, te da oni nemaju ovlašćenja da pomažu policijske snage u istragama, ali da nisu dozvolili prisustvo kosovskom bezbednosnom korpusu.

“Naravno da se takva konsultacija ne radi sa diplomatama, odlučuje se po liniji Kfora, ali se obaveštava i Beograd”, kaže Janjić i dodaje da se Beograd zato i “bahati sa minutima i ostalim podacima”.

On naglašava da je obaveštavanje svih strana standardna procedura koja proizilazi iz gorespomenutog sporazuma.

“Oni (Kfor) donose samostalnu odluku na osnovu prikupljenih podataka, ali o toj odluci obaveštavaju i kosovsku vladu i Vladu Srbije”, kaže sagovornik Danasa.

Govoreći o nadležnosti svih strana kada se radi o istrazi, Janjić kaže da je jasno da postoji dogovor da se trenutno ne spekuliše o tome ko je izazvao ekploziju, jer je još uvek rano.

“I zaista je rano, i to je dobra odluka, da se barem drugi iz Kvinte ne izjašnjavaju dok se sve ne utvrdi jednom ozbljnom istragom. U toj istrazi će savko imati svoj posao, kao i NATO, odnosno Kfor, sa svojim podacima koje je skupio jer je prvi izašao na teren. Naravno da ta uloga Kfora ne prestaje tu, ali sama istraga je ključni momenat i zato se ide na tu odluku da se ne spekuliše”, tvrdi Janjić.