Profesor Đukanović: Ishod predsedničkih izbora u SAD neće imati značajnijeg uticaja na Srbiju

Đukanović je agenciji Beta kazao da kada su u pitanju ključne strateške spoljno-političke odrednice SAD prema Srbiji i zapadnom Balkanu neće biti „tektonskih poremećaja“ bez obzira da li će na čelu SAD biti republikanac Donald Tramp ili demokrata Džozef Bajden.

„Kontinuitet spoljne politike SAD, koji već decenijama postoji prema Srbiji, biće nastavljen, ali možemo očekivati izvesne finese u toj politici, u zavisnosti koji će kandidat pobediti“, rekao je Đukanović.

Ukoliko pobedi Bajden, naveo je Đukanović, došlo bi do značajnije uloge SAD na Balkanu, s ciljem da se završe nezavršeni poslovi kao što su konsolidacija prilika unutar Bosne i Hercegovine (BiH), konačno regulisanje odnosa Beograda i Prištine, kao i nastavak proširenja NATO u regionu.

„S druge strane, ukoliko Tramp ostane predsednik, insistiraće se na implementaciji sporazuma o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, ali će na dnevnom redu svakako biti i teme koje se tiču normalizacije političkih odnosa“, ocenio je profesor.

Na pitanje Beteda li će Bajden, ukoliko bude izabran za predsednika, insistirati da i Srbija postane članica NATO, Đukanović je kazao da se proširenje NATO odnosi pre svega na BiH i Kosovo.

„Kada je u pitanju Srbija, ne vidim da postoje pritisci da postanemo članica NATO“, rekao je predsednik Centra za spoljnu politiku.

Na pitanje da li će budući američki predsednik insistirati da Srbija prizna nezavisnost Kosova, Đukanović je rekao da zvaničnici SAD već duže vreme potenciraju međusobno priznanje.

„Međutim, to pitanje treba prepustiti dijalogu koji vodi Evropska unija (EU). Taj dijalog Beograda i Prištine će svakako biti sinhronizovan sa SAD, ali ne očekujem da će biti eksplicitnih zahteva za medjusobnim priznanjem“, kazao je Đukanović.

Na pitanje Bete da li će s jačanjem američkog uticaja oslabiti ruski uticaj na zemlje zapadnog Balkana, Đukanović je rekao da ti uticaji nisu kompatibilni i da će svako novo involviranje SAD uticati na odnose balkanskih aktera prema Ruskoj federaciji.

„Za SAD ruski uticaj na Balkanu nije poželjan. Očekivanja SAD biće da se sve zemlje zapadnog Balkana više vežu za zapad nego za Rusiju“, ocenio je profesor FPN-a.

Prema njegovim rečima, bez obzira na približavanje Beograda i Vašingtona nakon septembarskog sporazuma u Beloj kući, nije došlo do zahladjivanja odnosa Beograda i Moskve.

„Određeni signali su poslati i sa jedne i sa druge strane, ali tu nema suštinsko-strateškog zaokreta Srbije. Srbija i dalje vodi staru politiku balansiranja odnosa istoka i zapada. Mi smo u zapadnoj hemisferi političkog uticaja još od raspada bivše Jugoslavije, i mi nemamo alternativu kada je u pitanju naše opredeljenje prema zapadu, pre svega prema EU“, zaključio je profesor Đukanović.