Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICDa je Srbija zajedno sa zemljama regiona, zbog ratne prošlosti, ali i zbog kontinuiteta proizvodnje i prodaje oružja, zemlja u kojoj se vatreno oružje lako, brzo i jeftino može nabaviti, naveliko je poznato. Međutim, Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, kaže za Danas da je zakonska regulativa za posedovanje oružja u Srbiji vrlo rigorozna.
– Kod naših građana oružja ima previše. Niko, zapravo, ni ne zna koliko ima neregistrovanih komada oružja. Imali smo ratove tokom devedesetih godina, kada je oružja bila gomila… – kaže on.
Potom, ističe Dragišić, tokom akcije Sablja, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, veliki deo tog oružja je zaplenjen.
– Ljudi su se toga oslobađali… Bilo je nekoliko akcija da ljudi mogu da prijave oružje bez ikakvih posledica. Tada je zaista puno komada predato. Međutim, očigledno je da je ostalo još mnogo u posedu građana. Koliko je tačno izdato oružanih listova, ja to ne znam. Taj podatak poseduje MUP. Ali, ono što znam je da se jako teško dobija dozvola za nošenje oružja kao i za posedovanje u kući. Pod uslovom da se poštuju vrlo rigorozne zakonske mere, oružje mora da se drži pod ključem, mora da postoji poseban sef ili kasa za čuvanje, oružje ne može doći u posed drugih, pogotovo dece, kao što se sada dogodilo… – kaže sagovornik Danasa.
Dakle, ističe on, Srbija ima vrlo rigorozne zakone kada je reč o posedovanju oružja, od lekarskih pregleda preko utvrđivanja činjenica da lice nema istoriju nasilničkog ponašanja.
– Ali, jedno je zakonodavstvo, a drugo je život. Dečak je došao do oružja, to je činjenica. I to ne samo do oružja već i do veće količine municije. Na policiji je da ustanovi kako se to desilo. Takođe, da se ustanovi kako dete koje ima samo 13, 14 godina ume da puca. Kako ume da rukuje oružjem? – zaključuje Dragišić.
Sve vesti o pucnjavi u Beogradu čitajte u Danasovom BLOGU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
