Profesor FPN: Srbija Rusiji olakšava posao na širenju ruske propagande

Na onlajn okruglom stolu „Sigurnost izbora – Strano mešanje u izborni proces“, Teokarević je rekao da 60 do 70 odsto građana Srbije misli da je Rusija „najvažnija i najbolja“ za Srbiju, ali je dodao da bi tek tri do četiri odsto njih izabralo da u Rusiji živi, radi ili se leči.

„Srbija je duboko podeljena zemlja – polovina je prozapadno orijentisana a druga je, da tako kažemo, anti-zapadno orijentisana. To je stara tradicija koju možemo da pratimo od pre 100 godina“, rekao je on.

On je naveo da vlast u Srbiji preko svojih uticaja, „kroz direktno kontrolisane medije“ šalje poruke i jednoj i drugoj strani.

„Formalno opredeljenje Srbije u spoljnoj politici je Zapad, odnosno Evropska unija (EU) – ako ne i NATO, dok zapravo svi tabloidi pod kontrolom vlasti govore drugačije – odnosno šire rusku propagandu“, rekao je Teokarević.

Šef Centra za jugoistočnoevropske studije pri Univerzitetu u Gracu Florijan Biber ocenio je da je ruski uticaj na izbore u regionu „po definiciji netransparentan“ i rekao je da taj uticaj postaje opasan kada podrška postaje otvorena.

Biber je naveo da je za Rusiju „zanimljiv partner“ svaka politička stranka koja se protivi EU – čak i kada nema prorusku politiku.

On je rekao da Rusija podržava ekstremnu desnicu u EU jer je ruska vizija je da se oslabi EU – zato što je viđena kao strateški protivnik, odnosno da je pretnja za ruski sistem vladavine.

Slovenački političar i bivši poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl kazao je da je Rusija kao tema prisutna u slovenačkoj politici a da Slovenija ima neopretećen odnos prema Rusiji.

„U Sloveniji nije greh biti pozitivan (prema Rusiji) ali nije prednost ako ste pozitivni“, rekao je Vajgl.

Kako je naveo, nije bilo direktnog mešanja Rusije u izborne procese u Sloveniji.

Vajgl je rekao da „svakako nisu Rusi izmislili mešanje u unutrašnje poslove država“ i dodao da nisu prvi kao velika sila počeli da „igraju kao igrači u unutrašnjim ‘igrama’ država“.

„Amerika to radi dugo i na dosta nekada neprihvtljiv način“, rekao je on.

On je izrazio brigu kao, kako je naveo – prijatelj Srbije, da će se igra koju igra predsednik Srbije Aleksandar Vučić „konzumirati“ ali postoji briga da se ta igra pokaže kao štetna za Srbiju na evropskom putu.

„Taj pokušaj licitiranja interesa – time ‘ako nećete vi nas prihvatiti, imamo neke alternative’ – to je greška sadašnje vladajuće stranke. Vučić se uzda u podršku Evropske naprodne partije (EPP) a EPP je nedavno izbacio (mađarskog premijera Viktora) Orbana jer je prešao granicu. Vučić bi svojim taktiziranjem mogao da otruje odnose sa većinom evropskih zemalja i da izgubi kredibilitet za prosrpsku politiku, pa i kredibilitet širenja EU“, rekao je Vajgl.

On je dodao da bi Srbija „morala razmišljati o parametrima svoje spoljnopolitičke usmerenosti“ a da je jedini produktivni cilj jeste ujedinjena Eropa i „ne nasedati na iluzije o veliko ruskoj alternativi“.

Vanredni profesor sociologije na Akademiji nauka Bugarske Petar Čolakov rekao je da u Bugarskoj postoje problemi sa ruskim špijunima, ali da ne postoje dokazi o ruskom uticaju na izbore u toj državi.

„Glavni način uticaja na bugarsku politiku nije samo uticajem na izborni proces, već kroz lokalne aktere i partije koji su naklonjeni ruskim pozicijama“, rekao je on.

Kako je naveo, u ovom trenutku nema dokaze o uticaju Rusije na izbore, ali da je pre 6 godina da je „možda Rusija“ pokušala da se umeša putem nekih veb-sajtova, što se desilo nakon samih izbora.

Rekao je da je učinjeno više vrsta napada na veb-sajtove a ocenio je da Rusija pokušava da koristi političke aktere u Bugarskoj da promoviše svoje ineterese.