Profesor ustavnog prava: Evropski predlog sadrži više nego što su za ZSO predviđala dva ranija sporazuma

Baraljiu je za Kosovo onlajn rekao da se kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju pripisuje propust, jer je prihvatio ZSO.

„Ono što kaže opozicija je uglavnom i mišljenje javnog mnjenja. Sada je takva atmosfera da se premijeru pripisuje propust, jer je dozvolio da centralno pitanje Aneksa bude realizacije Asocijacije srpskih opština. Očigledno je da je takvo raspoloženje postojalo i ranije, poslednjih 10 godina bio je veliki procenat opozicije koja je sada na vlastii, kao i drugih partija protiv Asocijacije“, rekao je Baraljiu.

Baraljiu je istakao da na Kosovu vlada konstantno raspoloženje protiv ZSO, te da su tako i na sednici Skupštine opozicione partije kritikovale Kurtija i suprostavile se stavu da prihvati ne samo ZSO već, po njima, i više od toga.

Takođe matra da vropski predlog sadrži više nego što je za ZSO bilo dogovoreno u ranijim sporazumima.

„Nažalost tekst evropskog plana je dvosmislen, to je čisto diplomatsko sastavljanje dokumenta koje ne može u svim detaljima da se interpretira. Ali, očigledno je da u njemu postoji više od Asocijacije, jer u dva člana i sporazuma i dodatnog plana za ostvarivanje ima odredbi gde se ističe samoopredeljenje, pa je jasno da u tekstu ima nečeg više nego što su za Asocijacij u predviđala dva ranija sporazuma iz 2013. i 2015. godine“, istakao je Baraljiu.

Prema njegovim rečima, iako Kurti kaže da nije imao izbora po pitanju prihvatanja evropskog plana, opozicija na Kosovu je vrlo čvrsta da ne prihvati taj plan.

Kako je naveo, opozicija je takođe nezadovoljna i zbog statuta koji SPC dobija evropskim predlogom.

„Centar plana je Asocijacija, ali ne samo to. On sadrži jedan aspekat koji se odnosi na status SPC, zbog čega na Kosovu vlada nezadovoljstvo, ne samo kod opozicije, već i kod javnog mnjenja“, istakao je Baraljiu.

Baraljiu smatra da u evropskom planu ne postoji nijedna vrsta priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

„Po ovom tekstu ispada da se vraćamo na početak, tako je to protumačeno od strane opozicije. Nema nikakvog napretka. Srbija u svom Ustavu ima Kosovo kao sastavni deo zemlje, i to može da iskoristi, i ako u predlogu piše teritorijana nezavisnost, suverenost i integritet, onda Srbija to sebi može pripisati sa Kosovom kao sastavnim delom, a sa druge strane je na početku evropskog predloga rečeno da se odriču statusa, tako da ima mnogo različitih tumačenja, ali i jedna i druga strana su nezadovoljne“, rekao je Baraljiu.

Dodao je da se pregovori vrte u krug i da ne vidi ozbiljan stav nijedne strane da se ide dalje, te naglasio da međunarodna zajednica pokušava da napravi pomak zbog geostrateških situacija.

„Međunarodna zajednica ide ka tome da se organizuje dijalog u smislu rešavanja određenih pitanja koja se nalaze u glavnom sporazumu i dodatnom Aneksu. Kosovu su dat zadatak da u roku od 30 dana formira Komisiju koja će biti zajednička, i tu ima dosta isprepletenosti i dosta diskutabilnih formulacija, jer je ceo plan sastavljen od delova koji su prilično mehanički. Ima zahteva obe strane, ima dosta zahteva Srbije koji su prihvaćeni, a naravno i Kosovo je imalo svoje zahteve. Sada nijedna strana nema mogućnost da stane i odbije ono što je prihvatila“, rekao je Baraljiu.

Kako je Baraljiu naveo, Kurti i Vučić ne bi prihvatili predlog da su imali mogućnost odbijanja.

„Ne vidim ozbiljno angažovanje, jer svaka strana ima svoje razloge da nešto ne prihvati, a međunarodna zajednica je, ovakvim pristupom, i ovoga puta pogrešila, pogotovo EU koja na Balkanu stalno greši. Na ovaj način ne može da primorava niti privoli strane da nešto postignu“, rekao je Baraljiu.

Ipak, smatra da će se po pitanju odnosa Srbije i Kosova napraviti korak dalje samo ako međunarodna zajednica uspe u primoravanju, a ukoliko do toga ne dođe, kako navodi, biće status kvo, iako je međunarodna zajednica zainteresovana su da smiri tenzije na Balkanu.

Baraljiu je dodao i da pitanja tablica, vraćanja Srba u institucije i izbora na severu Kosova nisu obuhvaćena sporazumom o normalizaciji odnosa, ocenivši i da su ona veoma važna za funkcionisanje institucija na severu.

„I ovo je jedna tačka koja nije obuhvaćena u sporazumu. Pitanje tablica se ne pominje, kao ni izbori, a ni vraćanje Srba u institucije. Vidimo da Srpska lista ni posle sastanka u Briselu i Ohridu neće učestvovati na izborima. To je važno pitanje demokraije. Ako se Kosovo hvali demokratijom, onda bi trebalo da se ti izbori održe, a predstavnici Srba treba da učestvuju i u sastavljanju statuta o Zajednici, jer je Zajednica tu, pored autonomije, jer u evropskom planu piše da svi sporazumi iz Brisela moraju validno i obavzno da se ostvare“, rekao je Baraljiu.

Baraljiu je dodao da je važno pitanje funkcionisanja institucija i naglasio da i Srbija mora da se zalaže za demokratiju, jer je neophodno da Srbi sa Kosova budu aktivni ulesnici u procesima.