foto FoNet Božana Pavlica„ProGlas“ je proistekao iz nezadovoljstva i potrebe da se to nezadovoljstvo nekako artikuliše. Za mene je ova inicijativa pokušaj solidarnosti i ohrabrenja građana da iskažu svoj stav. Živimo u društvu u kojem svako ko misli drugačije je neprijatelj. Naime, okupirani smo strahom da svaki pojedinac koji misli drugačije – može da snosi posledice, što je za mene bio i osnovni razlog da stanem iza ovog proglasa – kaže za Danas reditelj Srdan Golubović.
Sagovornik Danasa je jedan od inicijatora i prvih potpisnika proglasa javnih, istaknutih ličnosti, akademika, glumaca, reditelja…, koji su se okupili i saglasili da budu promoteri teksta čija suština se svodi na pokušaj uticaja na građanke i građane da izađu na izbore i svojim učešćem u političkom životu pokušaju, zapravo, da smene aktuelni režim – Aleksandra Vučića, zbog korupcije, organizovanog kriminala, ugrožavanja osnovnih ljudskih prava u državi.
Naime, dodaje Srdan Golubović, „okupirani smo strahom da svaki pojedinac koji misli drugačije – može da snosi posledice, što je za mene bio i osnovni razlog da stanem iza ovog proglasa“.
*Ali zar pojedinci, obični ljudi i ne snose posledice ukoliko podignu svoj glas i izraze bunt?
– Jeste, ali, čini mi se da više nego u nekim ranijim godinama danas živimo u vremenu u kojem postoji strašan strah među ljudima, da će iznošenjem svog mišljenja da snose neke velike posledice.
*Šta ste vi rizikovali pristajanjem da budete potpisnik ove inicijative?
– Ne mogu da razmišljam na taj način… Ja sam odavno presekao. Građanska neposlušnost je za mene osnova mog kritičkog mišljenja o svetu koji me okružuje i u kojem živim. Sigurno je da svako od nas ko je pristupio ovom proglasu nešto rizikuje. Međutim, mislim da je ovo čin koji može da predstavlja ohrabrenje svakom pojedinacu da treba da kaže šta misli. Lako je ljudima koji imaju položaje u društvu poput potpisnika ovog proglasa da se ističu, zar ne?
*Ne mogu da vam se osvete na tako brutalan način kao što bi mogli da se osvete drugim, ucenjim građanima?
– To jeste naša pozicija. Zbog toga smo se mi i okupili, jer mi imamo neku vrstu komfora i luksuza da možemo svoje mišljenje da kažemo. Kako smo mi do toga došli i zašto smo u toj poziciji, to je neka druga priča. Naša želja za okupljanjem nije bila u smislu toga da smo mi neka elitistička grupa. Naprotiv, mi smo samo neki zabrinuti građani, kako smo u tom proglasu i rekli. Jeste, mi smo se i okupili jer mi svojim karijerama i svime što smo do sada uradili imamo tu poziciju sa koje možemo ovako nešto da kažemo. Ali, da kažemo u kontekstu ohrabrenja da i ostali ljudi mogu makar da preuzmu osnovni deo neke svoje građanske obaveze i dužnosti, a to je da izađu da glasaju. Ako ništa drugo, ovo je deo jednog aktivnog bavljenja političkim životom.
*Kako su izgledali ti sastanci na kojima ste dogovarali tekst „ProGlasa“? Bivši predsednik SANU Vladimir Kostić je rekao da su bili dugotrajni i iscrpni…
– Mi smo se zaista spontano okupili. Mi nismo elitistička grupa… Ovo nije bio proces biranja poput biranja nekakve masonske lože. Ono što jeste bio kriterijum je da su to ljudi koji nisu bili politički angažovani, koji nisu bili u političkim strankama, niti politički angažovani u vlasti ili nekoj prethodnoj garnituri.
*Dakle, to je ono što vas razlikuje od okupljenih oko nekih prethodnih inicijativa za promenu režima?
– Naš razlog za to je bio vrlo jednostavan. Živimo u zemlji u kojoj su ljudi doživeli puno razočaranja. Puno puta su davali svoj glas, energiju i vreme za nešto što su smatrali da je pozitivno. I vrlo često se to izjalovilo i iza toga je ostalo samo neko razočaranje. Mi smo smatrali da ako okupimo ljude koji nikada nisu bili direktno politički angažovani, deo vlasti, ljude koji zaista žele da poruče da ne žele funkcije… Mi ne radimo ovo da bismo sutra bili u nekim ministarstvima, javnim preduzećima. Naprotiv… Nas to ne zanima jer mi svi imamo nekave karijere koje su potpuno drugačije. Ali baš zbog toga nam je bilo od izuzetnog značaja da tu ne budu ljudi koji su bili uključeni u politički život. Dugujemo građanima podršku i solidarnost iza koje neće videti bilo čiju interes. Svi misle da iza svake namere bilo kog pojedinca stoji neki interes.
*Kako ste doživeli komentar Lazara Ristovskog da su se potpisnici „ProGlasa“ stavili na stranu gubitnika uoči izbora?
– Ja to zaista ne bih komentarisao. Zalažem se za to da svako može da kaže svoje mišljenje.
*Niste ni Šolakovi i Đilasovi?
– Malo mi je glupo da sad to krenem da objašnjavam, jer ako krenem da vas ubeđujem da nismo, može da deluje kao da jesmo. Razlog zbog kojeg sam se priključio ovome je zato što sam u razgovorima sa svojom porodicom, prjateljima uočio da su generalno ljudi zapali u neku letargiju, da kao da su zaboravili da kao građani imaju pravo da učestvuju u jednom procesu, da mogu da menjaju društvo.
Nismo toliko narcisoidni da mislimo da ovom inicijatovom možemo da promenimo društvo. Naravno, to je jako teško. Ljudi do kojih dopiremo je jedan uži krug ljudi.
S druge strane, postoji kontrola medija. Dakle, negde će ovaj proglas do dospe, a negde neće. Negde će da bude interpretiran na tabloidni način… Ali, opet to ne znači da ne bi trebalo da ne pokušavamo da bar nekoga razbudimo iz te letargije, da samo iskoristi svoje pravo na učešće u političkom životu i da izađe na izbore. I to je jedino što ja mislim da mi možemo da uradimo. Ja sam uvek glasao, uopšte nije važno za koga. Ali, uvek sam izlazio na glasanje jer sam smatrao da u demokratskom društvu to je jedini način da ja pokažem, pokušam i uradim i najmanji korak da svet u kojem u živimo izgleda najbliže onome što ja mislim da je neko pravedno društvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
