ProGlas u Lučanima: Studenti se narugali kultu ličnosti, poručili mu „nisi nadležan“

Kako podseća reporter N1, Lučani su u žižu javnosti dospeli još od suđenja za pogibiju radnika u „Milan Blagojević – namenska“, kada su tadašnjem direktoru aplaudirali radnici ispred suda u Ivanjici.

Tada je postalo jasno da su Lučani grad u kome se vrše ogromni pritisci na ove stanovnike – zbog toga se tribna održava na otvorenom.

Miloš Spajić iz Grupe građana „Jedan tim“ kažu da su Lučani specifični, jer se prepliću interesi opštine i namenske industrije „Milan Blagojević“. Iz te „specifičnosti“ dolazi i razlog zbog čega je večerašnja tribina ProGlasa na otvorenom.

„Deo objekata je pod upravom opštine, deo tog preduzeća. Obraćali smo se obema stranama za organizaciju ovog događaja, ali dobili smo usmene negativne odgovore od obe strane. Niko tu isključivo ne kaže da je naš zahtev odbijen, već da se kao baš tu i tog dana održava nešto, a u Lučanima je inače malo dešavanja“, opisao je on.

Spajić napominje da su u Lučanima opozicionari dobili glas više od SNS-a, ali da se građani i dalje plaše da ih javno podrže. Večerašnja tribina, kaže, ima za cilj da ohrabri ljude.

„Trudimo se da ideje ProGlasa, sa kojima smo saglasni, implementiramo u našoj sredini“, dodao je on.

Mirjana Kern ispred Grupe građana „Jedan tim“, koja je domaćin ove tribine, rekla je da su „nekim čudom“ sve prostorije u kojima je mogla tribina da se održi bile zauzete u Lučanima.

Okupljeni su na to vikali „ua“, a još glasnije na konstataciju da se baš večeras u Lučanima otvaraju nove prostorije SNS-a.

Golubović: Mlade zanima samo da se obnove i izgrade insistitucije

Reditelj i univerzitetski profesor Srdan Golubović rekao je da je mnogo razloga što su večeras u Lučanima, a Grupa građana „Jedan tim“, koja je ostvarila jedan od najboljih rezultata na lokalnim izborima, jedan je od njih.

„Pokazali su kolika je potreba organizovanja građana u manjim sredinama i bavljenja temama koje se njih tiču. Drugi razlog je što se u Lučanima desila tragedija koja je jedan od simbola ove vlasti – smrt dva radnika u Namenskoj industriji. Sve što se desilo oko te tragedije i suđenja, za mene je paradigma onog što se u Srbiji danas dešava. Da ova vlast nema nikakvo saosećanje prema svojim građanima. Sećam se kada je predsednik Srbije ocu jednog od poginulih radnika rekao ‘pa nije on radio na manekenskoj pisti, radio je u fabrici baruta i oružja’. To govori o cinizmu i odnosu koji ova vlast ima prema svojim građanima“, rekao je Golubović.

Isto odsustvo saosećanja videli smo nakon tragedije u Novom Sadu, dodao je on.

„Vlast je poslala svoje batinaše na ljude koji su odavali počast stradalima. I to je bila kap koja je prelila čašu, naročito kod mladih ljudi koji su ustali i rekli da ne žele da žive u državi u kojoj je vlast definisana nasiljem, ne žele zemlju u kojoj je nasilje jedini način komunikacije, u kojoj je nasilje dominantna osobina i vrlina. Mladi ljudi, studenti, imaju pravo, jer je budućnost njihova, da kažu da u tome ne žele da žive. Moja generacija se verovatno navikla da živi u tim okolnostima“, rekao je Golubović.

Mlade zanima samo da se obnove i izgrade insistitucije, dodao je on, navodeći kao primer pismo u kojem su poručili predsedniku republike da nemaju šta se njim da pričaju, jer on nije nadležan.

„Time su rekli da ne žele da ruše sistem, već da se sistem na najplemenitiji način izgradi. Slika koja je za mene obeležila ove proteste bila je ona u kojoj jedan student ETF-a mirno posmatra nasilnika koji kipti od besa i nemoći. To je ta Srbija i nova snaga u koju iskreno verujem“, rekao je on.

Božović: Mladi ljudi pokazali svoj trag

Pisac Gojko Božović podsetio je na umotvorinu da „ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag“.

„Mladi ljudi su već nedeljama na svojim fakultetima i pokazuju svoj trag. Oni su svetlo u ovoj zemlji. Mi gledamo kako nastalje jedna nova generacija koja se ne miri sa onim sa čim smo se mi mirili. Ono što smo mogli, nismo učinili. Ono što smo morali, nismo sprečili. Ne bi bilo pošteno da od problema koje smo napravili stvorimo generacijsku borbu mladih ljudi i u njoj ih ostavimo same. Mi moramo da u toj borbi učestvujemo kao društvo kome valja da obnovi institucije, demokratiju, političke i građanske slobode“, kazao je on.

Pobuna mladih ljudi, kaže Božović, najbolja je vest koju iz Srbije možemo uputiti.

„To je pobuna ljudi koji ne prihvataju lažne autoritete, koji odbacuju silu, koji preziru nasilje. To je pobuna duhovite generacije koja zna šta hoće i spremna je da svoje vreme i energiju založi za velike ciljeve, jer želi da živi u ovoj zemlji i želi da učestvuje u oblikovanju ove zemlje. U društvu koje je utemeljeno na kultu ličnosti, oni su se kultu ličnosti nasmejali, poručivši mu ‘zašto se ti mešaš, ti nisi ni za šta nadležan“. U društvu u kome postoji toliko straha, oni su se narugali i nasmejali u lice samom strahu. I nije daleko dan kada će se govoriti da je sunovrat ovog režima počeo upravo tom rečenicom – ‘od tebe ništa nismo tražili’. To je rečenica samosvesnih, slobodnih ljudi i treba da je prenosimo od čoveka do čoveka, od mesta do mesta“, kazao je Božović.

Mi nema razloga da se delimo po lokalnim problemima, dodao je, jer svi naši lokalni problemi imaju isto lice.

„Mi nema razloga da se delimo na Beograd i unutrašnjost, jer svuda vlada isti sistem totalne propagande, društvene nejednakosti, nepravde, nasilja i kulta ličnosti“, naveo je pisac.

Koje god profesije da su, svi se u Srbiji suočavaju sa time da je partijska knjižica vladajućeg režima „prvo i poslednje slovo u ovoj zemlji“.

Lompar: Nema te srpske istorije koju ova vlast nije pokvarila svojim spominjanjem

Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar rekao je da je bilo „duboko uznemirujuće gledati kako predsednik Srbije na tabli crta sve one koji će tobože da se ujedine protiv njega“.

„Autoritarni režimi uvek su nastojali da različite ljude, njihova uverenja i shvatanja, podvedu pod jedan pojam – jer tako mogu da proglase jednog neprijatelja, motivišu da on bude uništen i podjarme društvo u svim aspektima života. Taj način razmišljanja je neistinit i odbija da shvati da postoji jedan svet koji živi i ima pravo da živi sa svojim razlikama. Mi možemo da bude liberali i konzervativci, nacionalisti i internacionalisti, avangardni i konzervativni. Razlikujemo se kao ljudi, ali ovde smo došli da na neki način obeležimo onu neophodnost koja se pokazuje presudnom za naš narod – da živimo zajedno unutar jednog poretka koji će svakog od nas poštovati kao čoveka i dati nam osećanje slobode. Niko neće biti izložen verbalnoj ili fizičkoj odmazdi jer je slobodan. Kada postoji sloboda, prirodno je da postoji odgovornost“, kazao je on.

Činjenica da u Lučanima nije bilo moguće da se obezbedi jedna sala, kazao je Lompar, pokazuje da smo obišli pun krug.

„Posle 34 godine višepartijskog života, mi i dalje imamo refleks nečega što je duboko neslobodno i što je u svakom pogledu za osudu. Taj nas je pun krug vratio na početak i ova studentska pobuna kao da obeležava početak jednog novog vremena. To je pobuna protiv jedne vlasti koja bi da nam pripisuje nacionalnu privrženost, iako je upravo ona izdala naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji“, kazao je.

Nema te srpske istorije koju ova vlast nije pokvarila svojim spominjanjem, dodao je profesor istorije književnosti.

Katarina Petrović: Svako od nas mora dati svoj doprinos

Majorka policije Katarina Petrović rekla je da je veoma važno da se svi zajedno izborimo za pravedniju budućnost.

„Ne za društvo u kom ćemo svi biti jednaki, jer to je društvo uprosečenih. Nama treba društvo u kome ćemo svi imati podjednake šanse da se svi ostvarimo u onom u čemu smo svi najbolji. A da se zajedno izdignemo iznad plemena, jer to odavno nismo uradili“, kazala je ona.

Citirala je Dante Aligijerija da su najtamniji krugovi pakla rezervisani za one koji za vreme moralne krize sede po strani, neutralni i uzdrani.

„Ne smemo biti neutralni i suzdržani, već svako mora biti dostojanstven i dati svoj doprinos da ovo društvo bude bolje za sve nas“, rekla je i zahvalila sve svima što su u tako velikom broju izašli u Lučanima.

Baucal: Ne smemo sada da studente i srednjoškolce napustimo

Psiholog Aleksandar Baucal pitao je okupljene ko ima decu školskog uzrasta i pitao ih jesu li mogli da zamisle da će deca tokom raspusta ići u školu?

„Mnogo je dece u mom komšiluku danas otišlo u školu, iako je ministarstvo proglasilo raspust. Oni su danas pričali o tome šta im smeta u ovom društvu – deca su se pokrenula, ova vlas je uspela da pokrene i srednjoškolce i studente. Sad kad su se pokrenuli, ne verujem da mogu da se vrate u bocu. Zato je važno da pomognemo da promene koji oni zahtevaju zaista se i dese, da ovo ne bude samo još nešto što smo probali pa nismo uspeli“, kazao je Baual.

Podsetio je šta je to što mladi žele.

„Ministarka ih je optužila da žele opštu revoluciju. Međutim, sve o čemu pričamo već je zapisano u našim zakonima. Problem je u tome što se to ne primenjuje. Studenti su optuženi da su pokrenuli opštu revoluciju, što znači da ministarka veruje da je revolucija tražiti da se političari pridržavaju zakona“, kazao je on.

Ponovio je da studenti samo žele da žive u normalnom društvu i da, zapravo, žele jako malo.

Vukašin Milićević: Traže da proklinjemo sebe nevinom krvlju žrtava koje su sami skrivili

Sveštenik, teolog i pisac Vukašin Milićević setio se rečenice iz Novog zaveta „krv njegova na nas i na našu decu“.

„Priča kaže da su pre 2.000 godina pripadnici jednog od najvećih naroda u istoriji, izmanipulisani od strane korumpiranih knezova i sveštenika koji su služili okupatoru, prokleli sebe nevinom krvlju svog najvećeg Sina. Ovi danas to isto traže. Traže da proklinjemo sebe nevinom krvlju žrtava koje su sami skrivili. Oni su isto tako knezovi, ne manjka im ni sveštenika, i isto tako služe okupatoru“, kazao je Milićević.

Svojim stranim tzv. partnerima, dodao je, omogućili su da se ovde ponašaju kao okupacione vlasti i nikome ne odgovaraju ni za šta.

„Sve da bi ti knezovi svoje nikada pune džepove i dalje punili. Tu priču nama danas pričaju naša deca na barikadama. Ona nije prijatna, ona boli, ali je isceljujuća. To je gorka trava, jer je naša rana ljuta. I šta nam kažu naši vlastodršci? Oni nam kažu da su naša deca izmanipulisana, da njihovi zahtevi nisu jasni… Da nije bilo isto tako izmanipulisane i hrabre dece sa nejasnim zahtevima u prošlom bi veku bilo mnogo više onog čega treba da se stidimo, a mnogo manjeg onog čime treba da se ponosimo“, rekao je.

Gavrilo Princip je bio dete, Dušan Đonović, prva žrtva Velikog rata, imao je 16 godina, Sulejman Balić, Boško Buha i Lepa Radić su bili deca, naveo je Milićević.

Kako bi izgledao naš 20. vek da nije bilo ove dece, pitao je.

„Ako su ova naša deca izmanipulisana, bila su i ona. Ako su njihovi zahtevi nejasni, bili su i onih pre njih. Njihov zahtev je kristalno jasan – to je sloboda, a slobode nema bez pravde i istine. Kažu nam da naša divna deca propagiraju neke vrednosti koji narušavaju tradiciju koju vlast tobož brani. Govore nam to oni koji su porodicu unizili, počevši od glave – jer oni su ti koji od očeva prave kmetove, da za sendvič aplaudiraju na njihovim skupovima. Od majki su načinili žene koje su, zarad gole egzistencije, spremne na poniženje. Oni su ti koji ruše elementarne ljudske vrednosti, pa tako i porodične“, rekao je Milićević.

Nastavnica koju su tabloidi targetirali: Prirodno je uz nastavnika da bude uz svoje studente

Nastavnica lokalne gimnazije Ružica Poluga kazala je da je ona ta profesorka koju su poslednjih dana „provlačili kroz tzv. medije“ i saopštenje Milivoja Dolovića, predsednika opštine.

„Ja nisam izvela decu. Deca se ne izvode. Deca se formiraju. Ne mogu da kažem jer se ‘izvodi’ stoka, a deca, odrasli, samosvesni ljudi izlaze. Radim 25 godina u prosveti, bez mrlje. Taman sam mislila da ću završiti karijeru bez ikakvog blata, kad desi se. Ponosim se svojom decom i svakim učenikom sa kojim sam radila, koga sam mogla da vaspitam ili im dam savet. Učila sam ih da poštuju jedni druge, uvažavaju, traže jedni u drugima nešto dobro, jer će ih to usrećiti. Naučila sam ih da imaju svoje stavove i misle svojom glavom. Takvi ljudi su tražili da uđu u znak podrške studentima“, kazala je ona.

Zaključila je da je prirodno uz nastavnika da bude uz svoje studente.