Akademik Vladica Cvetković o zasedanju Skupštine i optužbama da ProGlas pominje ubistvo Vučića: Izlivi prostakluka koji sami sebi pomeraju granice

Protekla tri dana u parlamentu, prilikom kojih je vođena rasprava o izboru predsednice Skupštine Srbije, Ane Brnabić, a atmosfera bila na ivici fizičkih sukoba, uz salve uvreda, buke i protestovanje, zloupotreba kojom su pribegavali poslanici vladajuće većine kako bi onemogućili opoziciju da se obraća uživo građanima putem Javnog servisa…, obeležen je i optužbama da su inicijatori ProGlasa pozivali na smrt predsednika.

– Taktika lažnog optuživanja neistomišljenika oduvek je bila jedno od glavnih političkih oružja naprednjaka, a budući da oni sve to čine po nalogu vođe, takvim ponašanjem sami sebe svode na njegovu poslugu i to nezavisno od toga dokle su stigli u sopstvenom obrazovanju ili koju funkciju obavljaju u sopstvenoj partiji – ističe sagovornik Danasa.

Kako dodaje, oni su jedna govorna menažerija koja za Vučićev račun, koji su izjednačili sa svojom koristi, širi grozne laži o drugima i to iz skupštinske klupe i iz zaklona poslaničkog imuniteta.

– Činjenica da sve to rade pred kamerama Javnog Servisa ima posebnu važnost, jer se uvlačenjem čitave Skupštine u skandalozna verbalna razračunavanja obesmišljava šansa opozicionih poslanika da se pojave i prikažu pred građanima koji prate televizije s nacionalnim frekvencijama. Ovo obesmišljavanje je veoma efikasno jer ono koristi obrazovnu i kulturnu zapuštenost naših građana, veliki broj njih danas nema sposobnost, a ni strpljenje za praćenje suptilnije argumentacije, ne ume da odvoji laž od istine, naročito ako traje svađa u kojoj sevaju uvrede i psovke – kaže Cvetković.

Meni je ipak najporaznije od svega to što vidim koliko je ljudi Vučić u stanju da mobiliše za takve stvari, dodaje.

– Šta god smislili njegovi savetnici, koliko god da je to besprizorno, neetično, pa i protivzakonito, Vučić nikad nema problem s pitanjem ko će to da obavi. Nije mu problem da nađe ljude kojima je u redu da budu prijavljeni kao da žive u trafo-stanici, pa da ih posle dovoze da glasaju u gradu u kojem ne žive, tako mu ne može biti teško ni da naredi poslanicima šta da govore – napominje Cvetković.

A tu od lošeg dolazimo i na još gore, ističe dalje.

– Naime, razumem građane Male Krsne, mnogi od njih nemaju alternativu, egzistencija im je u pitanju, ali šta je sa skupštinskim poslanicima među kojima ima visokoobrazovanih, profesora univerziteta? Primer profesora Stojana Radenovića upravo govori kako se društvena uloga jednog univerziteta ne završava samo na popravljanju mesta na Šangajskoj listi, to jeste bitno, ali važno je i da nijedan profesor ne doprinosi potčinjavanju institucija nesmenjivoj vlasti. Univerzitet mora da bude zajednica slobodnomislećih ljudi, onih koji ne razmišljaju samo za sebe i o sebi nego i o čitavoj zajednici, a primer profesora Radenovića pokazuje da je na Univerzitetu u Beogradu upravo suprotno – smatra sagovornik Danasa.

Ponašanje poslanika SNS-a Milenka Jovanova ne može da se komentariše sa suvog mesta, već samo iz blata, pa od toga odustajem, a zainteresovane upućujem na saopštenje ProGlasa, povodom optužbi da govorimo o ubistvu predsednika Srbije.

– Ali ću reći da borba protiv laži u javnom menjenju ne treba da ima granice, pa ni prioritete. Jeste velika laž ako nekog optužite da je rekao ono što nije rekao i to na mestu na kome nije ni bio, ali potpuno isto je kada, recimo, javno saopštite da će projekat Jadar iseliti 100 hiljada judi. U smislu vaspitanja javnog mnjenja, onemogućavanja dijaloga i društvene štete – razlike nema – zaključuje Vladica Cvetković.