Program nove Vlade Srbije: Glavne tačke ekspozea Ane Brnabić

„Pandemija je ekonomski iscrpela i najveće zemlje, ali smo iz nje mogli da izvučemo najvažnije poruke. Izumom vakcina i pobedom stučnosti i nauke pandemija je stavljena pod kontrolu, a Srbija je pokazala da može da se nosi sa njom“, podsetila je Brnabić ističući da je Srbija među prvima nabavila vakcine, ali i donirala testove, vakcine i hranu drugim zemljama.

Mandatarka je podsetila i na jednokratne pomoći koje su uplaćene tokom pandemije, kako mladim ljudim i penzionerima, tako i zdravstvenim radnicima.

„Uprkos izazovima nastavili smo sa privlačenjem investicija, i uprkos teškoj situaciji, ove godine očekujemo isti ili viši priliv stranih investitora“, kazala je Brnabić.

Dodala je i da je tokom mandata prethodne vlade započet veliki broj projekata vezanih za infrastrukturu, kao i da je završena još jedna deonica puta Miloš Veliki, a kao jedan od najvećih poduhvata navela je prvu brzu prugu u Beograda do Novog Sada.

Kazala je da očekuje i da će ove godine BDP ići preko 60 milijardi evra, i da je digitalizacija dala neverovatne rezultate.

„Izvoz našeg IKT sektora dao je ogromne rezultate, a ove godine očekujemo da će preći 2,6 milijardi evra“, rekla je mandatarka.

https://www.danas.rs/vesti/politika/blog-uzivo-apsolutni-prioiret-nove-vlade-bice-energetika-kao-sto-je-zdravstvo-bilo-u-prosloj-ana-brnabic-u-ekspozeu/

Energetika kao fokus nove vlade

Osvrnula se i na rat u Ukrajini, konstatujući da se od februara sve promenilo, i da su dve ključne teme nakon pandemije postale inflacija i energetika.

Kako kaže, svet klizi u Treći svetski rat, i u takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, te da je to osnovni zadatak buduće vlade.

Brnabić je istakla da će prioritet biti energetika, i da, kao što je u prethodnoj vladi fokus bio na zdravstvu, tako će svi napori sada biti uloženi u energetiku.

„U energetici nakon decenija stagnacija krenuli smo da menjamo stvari, završavamo izgradnju bloka b3 u Kostolcu, gasne interkonekcije do Bugarske koja će nas spojiti sa Grčkom, izgradnju hidroelektrane u BiH, hidroelektrane Bistrica, i planira se izgradnja naftovoda“, kazala je Brnabić naglašavajući da se Srbija ne sme osloniti samo na jednog partnera, i da se najviše oslanjati na sebe.

Kako je najavila, planira se ulaganje 12 milijardi evra u ovu oblast u narednoj godini.

Takođe dodaje da će Srbija u najkraćem mogućem roku krenuti sa izgradnjom naftovoda ka Mađarskoj, što će biti jedan od prioritetnih projekata buduće vlade.

„U oblasti vladavine prava, u prethodne dve godine smo napravili najveće iskorake u proteklih 20 godina. Na transparentan i inkluzivan način, uz učešće stručnih organizacija i organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke, i uz stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, a u januaru ove godine sproveli i referendum na kome su građani potvrdili da žele da se Ustav Republike Srbije promeni na način koji će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo“, istakla je mandatarka.

Kako kaže, to će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi „sramna „reforma“ pravosuđa iz 2009. godine“.

„Tada je, bukvalno preko noći, 837 sudija ostalo bez posla, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma građane Srbije je koštala preko 44 miliona evra samo za nadoknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji ni u narednih 10 godina nije u potpunosti oporavilo. Depolitizacija sudstva će obezbediti da su u Srbiji svi pred sudovima jednaki i da nema zaštićenih. Omogućiće, uz niz drugih mera koje sprovodimo, efikasnije sudstvo, i olakšaće građanima da ostvare svoja prava pred sudovima brže i lakše“, rekla je Brnabić.

Unapređenje dualnog obrazovanja

„U mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Uvođenje modela dualnog obrazovanja, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju je, bez sumnje, jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Učenici koji se školuju po dualnom modelu se u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu“, rekla je ona i dodala da je znatno više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu.

Istakla je i da moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu.

„To smo postigli kada smo 2017. godine uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole. Već 2018., dramatično smo povećali broj IT odeljenja u srednjim školama, zatim smo uveli predmet Digitalni svet od 1. razreda OŠ, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi“, podsetila je mandatarka.

Srbija na evropskom putu

Ana Brnabić istakla je da će Srbija nastaviti svoj evropski put, jer, kako kaže, Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja.

„Preko 65 posto stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70 odsto našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično. Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan, samo kao deo šire evropske porodice. Evropskoj uniji se može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji“, kazala je Brnabić.

Dodala je i da su tokom mandata prethodne Vlade, prihvatili novu metodologiju za pregovore sa EU.

„U prethodne dve godine, EU je potvrdila da je Srbija otvorila Кlaster 1 (Osnove), a 2021. otvorili smo i Кlaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje). Srbija je spremna za otvaranje Кlastera 3 (Кonkurentnost i inkluzivni rast) i u svoja poslednja dva Izveštaja o napretku, Evropska komisija je pozvala države članice da se ovaj Кlaster otvori“, rekla je Brnabić.

Kako navodi, to koliko će uspešni biti pregovori sa EU u narednom periodu, zavisi od čitavog niza faktora, ali da izgleda da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta reformi Srbije.

„Dugo smo slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava. Danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja: (1) da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji; (2) koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom – što je po sebi prilično cinično jer Priština ni danas, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština“, osvrnula se mandatarka.

Crvene linije i nacionalni interesi

Ana Brnabić kazala je da Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, u ovim izazovnim vremenima čuva i brani nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese.

„Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo raditi, ali istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao međunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država. Tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN, i da se dosledno poštuju i primenjuju SVE rezolucije Saveta bezbednosti UN“, objasnila je mandatarka.

Brnabić je rekla da Srbija ostaje zemlja koja po ovim pitanjima ima „principijelan i nepokolebljiv stav“.

„Po leđima Srbije je, prvi put posle Drugog svetskog rata, na evropskom kontinentu, izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN. Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je, bez odluke SB UN, zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je brutalna agresija, kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovog veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država, brutalno prekršena Rezolucija 1244 SB UN. Ove stvari su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste“, kazala je mandatarka, dodajući da, svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli i u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju sledeće stvari:

,,Da li smo mi, koji smo učestvovali u bombardovanju SRJ 1999. godine, imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu, bez konsultacija i odluke SB UN?’’

,,Da li mi, u slučaju Srbije, poštujemo osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih dražava?’’

,,Da li smo mi, u slučaju Srbije, poštovali relevantnu Rezoluciju SB UN, ili smo je jednostavno ignorisali?’’

Kako je kazala, u odgovorima na ova pitanja će se možda naći i razumevanje za trenutnu poziciju Srbije, koja, kako kaže, samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara, i u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno.

Brnabić je istakla i da svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju, i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav  zemlje.

„Naše crvene linije su sasvim jasne. Svetinja su nam“:

• interes Republike Srbije,

• puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i principima međunarodnog prava, i

• očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na КiM.

Dijalog Beograda i Prištine

„Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir, i daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi „Otvoreni Balkan“ i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i BiH. Incijativa je otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i bezbednost Srba na КiM“, kazala je mandatarka.

Naglasila je da Beograd ostaje otvoren u dijalogu sa Prištinom, ali da, pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora biti u potpunosti implementiran.

„Očekujemo od EU i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro već 10 godina od potpisivanja ovog sporazuma, obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma“, rekla je Brnabić.

Kazala je i da će Srbija nastaviti svim snagama da podržava svoj narod na КiM i ulaže u njih.

„Nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na КiM i da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) i ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na КiM. Nastavićemo borbu za naš teritorijalni integritet. U poslednje dve godine, još 8 zemalja nam je uručilo zvaničnu notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine“; poručila je Ana Brnabić.

Ostavke su podneli oni poslanici koji su predloženi za ministre – Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Novica Tončev i Ivica Dačića iz Socijalističke partije Srbije, Tomislavu Žigmanovu iz Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine, Rade Basta iz Jedionstvene Srbije, Goran Vesić, Danica Grujičić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke