Proširenje EU biće prioritet nemačkog predsedavanja uprkos pandemiji

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib izjavio je da su proširenje i Zapadni Balkan među veoma važnim temama nemačkog predsedavanja EU.

„To je bitno pitanje i ozbiljno ćemo se njime baviti. Budite uvereni da će Zapadni Balkan i proces proširenja biti prilično dominantni tokom našeg predsedavanja“, rekao je Šib na vebinaru „Od Hrvatske do Nemačke“, koji su organizovali Centar za evropske politike i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Nemački ambasador je istakao i da će pristupni pregovori zavisiti od reformi u vladavini prava, borbi protiv korupcije, pravosuđu i osnaživanju medija.

„Podržavamo Evropsku komisiju koja želi da nova davanja, potrošnju u Uniji uslovi poštovanjem vladavine prava u zemljama članicama, a to isto imamo nameru da uradimo i u situaciji proširenja, jer i za zemlje kandidate važi uslovljenost poštovanjem vladavine prava“, rekao je Šib.

On je izrazio uverenje da će nova vlada Srbije, koja je „dobila novi jak mandat“ ubrzati ritam reformi i da će se posledice videti do kraja nemačkog predsedavanja.

„Nadam se da će biti novog zamaha u pregovorima sa Srbijom. Dinamika pristupnih pregovora uvek je zasnovana na napretku u vladavini prava“, rekao je nemački ambasador.

Nemačka će se tokom predsedavanja fokusirati na upravljanje odgovorom na zdravstvenu, socijalnu i privrednu krizu izazvanu pandemjom, unapređenje evropske soliradnosti i jedinstva, ponovno uspostavljanje jedinstvenog tržišta.

„Na stolu je toliko složenih stvari, ali to ne znači da će Zapadni Balkan i proširenje biti zaboravljeni. Nemačka je uvek bila i ostaće glasni zagovornik članstva i evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana. To se uopšte ne dovodi u pitanje“, rekao je Šib.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da se proces proširenja EU mora nastaviti i u uslovima pandemije, i saglasio se da je za napredak ključna vladavina prava.

„Reforma pravosuđa, sloboda govora, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, bavljenje ratnim zločinima. Složeno je, ali nikakve tajne tu nema“, rekao je Fabrici, dodajući da ga je ohrabrio kometar predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će pristupanje EU i reforme biti prvi prioritet nove vlade.

Pored vladavine prava, napredak dijaloga sa Prištinom i zdravstveni i privredni oporavak posle pandemije biće ključni u narednom periodu, kazao je Fabrici i dodao da treba što bolje iskoristiti narednih šest meseci za napredak u pregovorima.

„Pošto se nećemo vraćati na situaciju pre COVID-19, moramo da naučimo kako da živimo sa tim i da nastavimo da radimo posao koji treba da radimo“, rekao je ambasador.

Po njegovim rečima, hrvatsko predsedavanje je tokom proteklih šest meseci uspelo da zadrži prioritete uprkos pandemiji i pomoglo je da se proces proširenja zadrži na agendi.

„Uprkos tome što su svi pokušavali da zatvore granice da se zaštite, mi smo tu politiku proširenja ostavili otvorenom“, rekao je Fabrici, podsetivši da su Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo za početak pregovora.

Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević ocenio je da je Hrvatska preuzela predsedavanje EU u izuzetnim okolnostima zbog pandemije, kao i u vrlo izazovnom političkom okruženju, ali da je uspela da Zapadni Balkan vrati u fokus EU.

„Uspeli smo uprkos okolnostima da osnažimo proces proširenja na Zapadni Balkan i to se vidi u deklaraciji nakon Zagrebačkog samita, u kojoj je dato zeleno svetlo za početak pristupnih pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom“, rekao je Biščević.

Dodao je da, ipak, uprkos velikim naporima hrvatskog predsedavanja Srbija nije uspela da otvori još neko poglavlje tokom tih šest meseci.

„Uspeli smo da obezbedimo 50-60 odsto pozitivnih gledišta među državama članicama ali to nije bilo dovoljno i nismo uspeli da organizujemo međuvlainu konferenciju (Srbije i EU)“, rekao je hrvatski ambasador.

Po njegovoj oceni, srpska javnost ne treba da neotvaranje poglavlja predstavi kao korak unazad i da treba da radi na ponovnom osnaživanju procesa pregovora.

Podsetio je da je za sedam godina od početka pregovora Srbija otvorila 51 odsto poglavlja i da je to alarm da se proces ubrza.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović je istakao da to što Srbija nije otvorila nijedno poglavlje tokom hrvatskog predsedavanja mora da se posmatra kao ozbiljno upozorenje.

Majstorović je ocenio da će reakcija javnosti na taj zastoj zavisiti od toga kako će vlada reagovati i to predstaviti.

„Nadam se da neće biti podrugljivih osmeha i da će vlada na zreli način odgovoriti na to ozbiljno upozorenje i da će biti sposobni da kaži da imamo problem“, rekao je Majstorović.

Podsetio je da po prvi put od početka procesa pristupanja nije otvoreno nijedno poglavlje i da može da se kaže da je to zbog nedostatka napretka u reformama, naročito u oblasti vladavine prava.

„Možete da kažete da je sve to zbog panedmije ili drugih političkih problema koji odvraćaju pažnju vlade. Ali ako znate da je ustavna reforma zaustavljena, da nemamo novu strategiju za borbu protiv korupcije i da postoje ozbiljna kašnjenja kada su u pitanju mehanizmi za borbu protiv nasilja u porodici, sve to šalje vrlo jasnu sliku da to nije u vrhu prioriteta ove vlade“, ocenio je Majstorović.