Proširenje EU je u interesu Finske

Usred sage o Bregzitu, dobro je setiti se da Evropska unija sa druge strane dobije nove članove. Pristupni pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom su u toku. Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina su aplicirale za članstvo, dok je Kosovo takođe na putu evropskih integracija. Turska je još uvek zemlja kandidat, iako pristupni pregovori trenutno ne napreduju.

Prema tome, proširenje će ići upravo u pravcu Zapadnog Balkana. Nakon jugoslovenskih ratova, Evropska unija je ponudila perspektivu članstva svim državama regiona. Politika je konzistentna: Zapadni Balkan nije susedstvo Evropske unije, već se nalazi u samom srcu Evrope. Unija mora da održi svoje obećanje, a imajući u vidu i to da su i Rusija i Kina zainteresovane za region.

Pridruživanje Evropskoj uniji zahteva mnogo napora, ali sve to donosi dobrobit građanima država koje su u ovom procesu, i pre nego što postanu članice. Ispunjavanje uslova za članstvo vodi ka unapređenju društava, bez obzira na to da li je reč o prilagođavanju evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine ili kreiranju funkcionalne tržišne ekonomije.

Ubuduće, zemlje kandidati će morati više pažnje da posvete vladavini prava. Sloboda izražavanja i intenziviranje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala su na samom vrhu agende. Odgovornost je pre svega na političkim liderima zemalja kandidata. EU ispravno stavlja naglasak na reforme u oblasti vladavine prava kada je u pitanju ispunjavanje uslova za članstvo. Sa druge strane, zarad očuvanja svog kredibiliteta, EU takođe mora da vodi računa o vladavini prava unutar same Unije.

Zapadni Balkan ima bogatu istoriju, koja često dominira agendom. Umesto toga, pogled treba da bude okrenut ka budućnosti, gde mladi imaju ključnu ulogu. Kada sam prošlog leta putovao vozom po regionu, sreo sam mnogo mladih sa snažnim evropskim identitetom i željom da učestvuju u razvijanju Evropske unije. Takođe, zarad budućnosti ovih mladih ljudi, uloga EU na Zapadnom Balkanu bi trebalo da bude osnažena, a potrebno je i da se zadrži perspektiva EU članstva.

Za prevazilaženje prošlosti potrebno je pomirenje. Teret istorije može biti težak, ali i komplikovani sporovi se mogu rešavati. Sporazum o imenu između Grčke i Severne Makedonije je upravo primer toga. Nakon njega, oči su uprte u Srbiju i Kosovo, koje bi trebalo da posle dugo vremena normalizuju svoje odnose.

Finsko predsedavanje Savetom EU će se takođe baviti pitanjem proširenja. Pristupni pregovori Crne Gore i Srbije se nastavljaju, a države članice odlučuju o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Rad na integraciji Zapadnog Balkana će se nastaviti i Finskoj to odgovara. U proteklim decenijama, Finci su aktivno promovisali mir i stabilnost u regionu – kao medijatori i čuvari mira, te u okviru brojnih međunarodnih misija. Stabilan i prosperitetan Zapadni Balkan je u interesu Finske.

Autor je ministar spoljnih poslova Finske, a tekst koji se bavi temom proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan objavljen je u najznačajnijem finskom dnevnom listu, Helsingin Sanomat.