Proširenje EU – pitanje rata i mira na granicama

Predsednik Evropskog saveta Donald Task odnose Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana smestio je u kontekst „geopolitičkog izbora“. On je, međutim, taj zadatak dao članicama EU da „ostave utisak na balkanske lidere da je članstvo u Uniji najbolji geopolitički izbor“. Zbog toga, članice Unije treba da „pokažu“ da se brinu o društvenoekonomskom razvoju regiona. Investiranje u infrastrukturno i ljudsko povezivanje na Zapadnom Balkanu je u našem najboljem interesu, rekao je Tusk. Pri tome je naglasio svoje ubeđenje da je Evropska unija jedini partner koji se „zaista brine o stabilnosti celog regiona i prosperitetu u njegovoj budućnosti“, napisao je Tusk u svom pismu evropskim liderima.

Za nemačku kancelarku, pitanje odnosa prema Zapadnom Balkanu, postalo je pitanje rata i mira. Nemačka premijerka Angela Merkel, na sam dan dolaska u Sofiju, u debati o budžetu u Bundestagu, imala je još dramatičniju izjavu. „Pitanje članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU za nas je pitanje hoćemo li imati rat ili mir na našim granicama“.

U tom pravcu podržao ga je i bugarski premijer, domaćin skupa, Bojko Borisov. Bugarski premijer potvrđuje da mnoge od zemalja Zapadnog Balkana nisu spremne za članstvo, ali da održavanje regiona van članstva EU nosi veće rizike.

„Ako mi nismo spremni da im pomognemo da uđu u Evropsku uniju, onda ne treba da se čudimo zašto jača uticaj SAD, Rusije i Saudijske Arabije, biće veći od evropskog“, kaže bugarski predsednik Borisov.

Francuska i Nemačka, međutim, sasvim jasno se razlikuju u pristupu ovom pitanju. Već na ulasku u zgradu gde se održava samit, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da je „stalno razmišljanje o proširenju oslabilo Evropsku uniju“. Slično stanovište zauzeo je i belgijski premijer Čarls Mišel, koji zahteva da se prvo Evropska unija reformiše i bolje pripremi, a da u isto vreme i balkanske zemlje promene svoj način na koji funkcionišu, uz više stabilnosti, bezbednosti i poštovanja vladavine zakona.

Evropski zvaničnici, čini se, veoma su jasni da je evropska perspektiva jedini pravac ovog „putovanja“. Ono što je pravo pitanje za njih, jeste odlučnost zemalja kandidata da izvrše reforme. Pored toga, upozorava se da je na strani EU potrebno strpljenje, da se ne bi propustila sadašnja prilika.

Sa samita Brisel će posebno tražiti snažno razvijanje politike dobrosusedstva u regionu, koja se u značajnoj meri odnosi na Srbiju. Od nje se traži, da bi Srbija ušla u EU, kako je formulisano u nekim dokumentima, da reši svoja granična pitanja s Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Nerešena granična pitanja često prete krhkom miru, ali i parališu proces odlučivanja.

Makedonski premijer Zoran Zaev upozorava da će status kvo dalje da vodi eroziji demokratije i ponestajanju ekonomskih mogućnosti i šansi. On, u skladu sa ocenama Evropske komisije, potvrđuje da „raste negativni uticaj trećih zemalja“.

Nemačka kancelarka je u kratkom susretu s novinarima ocenila da je sada Evropska unija u fazi „intenziviranja razgovora“ s balkanskim zemljama. U junu predstoji još jedan susret u okviru Berlinskog procesa.

Pitanjem proširenja posebno će se baviti naredni samit EU u junu. U svakom slučaju, proširenje do 2025. nije bezuslovni datum. Potrebno je da se postigne napredak u više područja, posebno u pitanjima korupcije, vladavine prava i graničnim pitanjima. „Veoma pozitivno je to da su se Crna Gora i Kosovo dogovorili kada je reč o razgraničenju. Ne želimo da se to pitanje unese u EU, kao što Slovenija i Hrvatska ne mogu već godinama da se dogovore o granicama“, ilustrovala je nemačka kancelarka.

Ona je ocenila da je postignut „jasan napredak“ u odnosima balkanskih država, a pri tome kao jednu od važnih oblasti istakla pitanje infrastrukture.

Poseban napredak postigle su Grčka i Makedonija, iako ima još mnogo stvari da se uradi. Merkel nije odgovorila potvrdno da će se do kraja godine otvoriti pristupni razgovori za Makedonijom i Albanijom, rekavši da će to pitanje biti razmatrano na samitu u junu. Nemačka kancelarka saopštila je da se tokom samita srela s premijerima Crne Gore i Makedonije.

Tajani: Da Srbija i Crna Gora uđu što pre

Predsednik Evropskog parlamenta, Antonio Tajani, na pres-konferenciji tokom samita, rekao je da je u razgovoru s predsednikom Aleksandrom Vučićem istakao da je on za to da Srbija i Crna Gora uđu u EU pre 2025. Svi su za snažnu saradnju i svi su svesni važnosti regiona. To je evropski region, naglasio je Tajani. On je rekao da je posetio Crnu Goru pre sedam meseci i njegov je utisak da ona napreduje u veoma dobrom pravcu. Crna Gora mora još više da se posveti medijima i političkom dijalogu, rekao je predsednik Evropskog parlamenta.