Prosleđena kandidatura Srbije, EK odmah počinje izradu mišljenja

Ministri spoljnih poslova država-članica EU doneli su danas na sastanku Saveta za opšte poslove odluku da odblokiraju srpski zahtev, gotovu godinu dana nakon što je Srbija formalno predala kandidaturu.

Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora, u zaključcima Saveta navodi se da je dogovor postignut u petak, nakon prilično dugih i ni malo lakih razgovora među zemljama članicama i pod uslovom da saradnja Srbije bude pažljivo nadzirana i da se Srbija poziva da poštuje svoje obaveze u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom.

Prema diplomatskim izvorima, do odluke je došlo pošto je izvršen pritisak na Holandiju koja je ostala usamljena u stavu da se suprostavi tom koraku EU, imajući u vidu da Srbija, prema oceni Haškog tribunala nije dovoljno sarajivala sa tribunalom posebno na traženju i u naporima za hvatanje dvojice begunaca protiv kojih postoji optužnica ovog tribunala, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Vodeće zemlja EU Nemačka, Francuska i Velika Britanija su insistirale da se odluka za Srbiju donese danas, bez odlaganja

Šef belgijske diplomatije Stiven Vanakere, koji je danas na konferenciji za novinare potvrdio da je kandidatura Srbije prosleđena EK,izrazio je zadovoljstvo zbog postignutog konsenzusa, istakavši da je ovom odlukom upućen jasan, pozitivan signal Srbiji.

On je, istovremeno, poručio da je ostalo još dosta posla.

Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčović izjavio je u Luksemburgu da će Komisija odmah početi sa izradom mišljenja o kandidaturi Srbije.

Uoči sastanka, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izrazila je nadu da da će Evropskoj komisiji biti naloženo da razmotri zahtev Srbije za punopravno članstvo u EU, prenela je APA.

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da Evropa treba da da doprinos daljem napretku Srbije na putu ka EU.

– Naš stav je jasan. Srbija je pokazala da je kooperativna i korektno se ponašala u Ujedinjenim nacijama, pa bi zato trebalo da damo doprinos daljem napretku Srbije ka Evropi – rekao je Vestervele, uoči početka sastanka Saveta za opšte poslove u Luksemburgu.

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn smatra da je Srbija spremna za prosleđivanje kandidature Evropskoj komisiji.

Sličan stav izrazili su i zvaničnici Austrije.

– Bilo bi dobro da čitava Evropska unija sada napravi korak u pravcu Srbije – poručio je pred odlučivanje ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger.

Šef belgijske diplomatije Steven Vanakere (ne fotografiji) izjavio je da je Srbiji danas, odlukom da njena kandidatura bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, poslat veoma pozitivan signal koji predstavlja nagradu za konstruktivan stav Beograda ispoljen tokom poslednjih meseci.

– Danas je veoma dobar dan za Srbiju, ali i za Evropu. Danas smo jasno pokazali ono što smo već rekli u Sarajevu – da ceo Zapadni Balkan ima budućnost u EU – rekao je Vanakere novinarima u Luksemburgu.

On je dodao da je odlukom o prosleđivanju kandidature nastavljen proceš koji je Srbija započela pre oko deset meseci, predajući svoju kandidaturu.

– Nedavni pozitivni koraci, konstruktivan stav Vlade Srbije po pitanju regionalne saradnje ne mogu proći nenagrađeno i mora se poslati jasna pozitivna poruka – rekao je on.

Vanakere je naglasio da je današnji sporazum među članicama EU postignut zahvaljujući tome što je u zaključcima jasno naglašeno da “ovaj pozitivan signal ne treba da baci u zaborav očekivanja EU i međunarodne zajednice što se tiče neophodnosti saradnje sa Hagom koja ostaje veoma važan uslov za sve dalje korake” u evropskim integracijama Srbije.

– Pozivamo Vladu Srbije da nastavi sa svojim koracima u cilju pune saradnje sa Tribunalom – rekao je on.

Upitan kako je rešena uzdržanost Holandije po ovom pitanju, Vanakere je rekao da se ovakvi problemi rešavaju “razgovorom i uzimanjem u obzir svačijeg mišljenja”.

– Belgijsko predsedništvo radilo je prošlih nedelja i prošlog meseca mnogo na ubeđivanju svake države članice (EU) da se dogovorimo oko teksta sporazuma i drago nam je što smo postigli rezultat – dodao je on.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je prosleđivanje Evropskoj komisiji srpske kandidature za članstvo u EU potvrda da se Srbija nalazi na dobrom putu i da je do sada mnogo urađeno u procesu evrointegracija.

– Ova vest govori da su naši dosadašnji napori u Evropskoj uniji prepoznati i da je potrebno da u daljem periodu još intenzivnije radimo na tome – rekao je premijer Cvetković agenciji Tanjug.

Cvetković je istakao da će Srbija u narednom periodu raditi na popunjavanju upitnika i ostvarivanju svega onoga što je bitno za sticanje statusa kandidata, uključujući saradnju sa Haškim tribunalom.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izrazio je danas zadovoljstvo odlukom ministara Evropske unije o prosleđivanju kandidature Srbije na analizu Evropskoj komisiji, ocenivši da se time otvara “nova era” u evropskim integracijama Srbije.

– Cilj Srbije u ovom momentu je ne samo da razmišlja o dobijanju statusa kandidata, nego da odmah po dobijanju tog statusa otvori pregovore za ulazak u EU – rekao je Đelić novinarima u Luksemburgu.

– Za to će nam biti potrebno da dokažemo punu saradnju saradnju sa Haškim tribunalom i da realizujemo bitne reforme u deset ključnih tačaka – dodao je on.

Đelić je naglasio da se tu radi o reformama koje bi Srbija morala da sprovede u svakom slučaju, jer “to nisu samo uslovi za ulazak u EU nego za bolji život naših građana”.

Potpredsednik Vlade je posebno zadovoljstvo izrazio zbog činjenice da je ova odluka doneta jednoglasno.

– Srbija je nedvosmisleno stavila do znanja svojim saveznicima da bismo više voleli da se ova odluka donese jednoglasno, da se ne ide na tehnički deo dnevnog reda i da se ne dozvoli da neka zemlja bude preglasana u ovom bitnom momentu. To je zbog toga što želimo najbolje moguće odnose sa Holandijom – rekao je on.

Srbija, kako je rekao, radi sve u svojoj moći da ispuni ono što je važan kriterijum za Holandiju i druge zemlje, a to je zaokruživanje saradnje sa Haškim tribunalom i to zbog toga što sledeće godine, kada se ponovo sastanu ministri, predsednici država i vlada i budu odlučivali o statusu kandidata, tada će biti potrebno jedinstvo.

– Bolje je da već danas imamo jednoglasnost, bolje ćemo je i lakše uspostaviti sledeće godine – smatra Đelić.

Potpredsednik Vlade je zadovoljstvo izrazio i zbog činjenice da se u zaključcima nalazi “još bolja formulacija” po Srbiju u kojoj se “jasno vidi da proceš evropskih integracija Srbije ne može biti zaustavljen sve dok Komisija ne iznese svoje mišljenje i dok se ovaj proceš ne vrati na politički nivo, što se može očekivati decembra iduće godine”.

– Pred nama je godinu dana vrlo aktivnog rada na evropskim integracijama. Srbija je dosada dokazala da nekoliko puta kada sa političkog pređemo na tehnički teren imamo veoma dobre performanse i tako će biti i sada – rekao je on.

– Odluka šefova diplomatije Evropske unije da Evropskoj komisiji proslede zahtev Srbije za članstvo u Uniji je logičan odgovor na sva zalaganja i napore koje je Srbija u prethodnom periodu učinila – izjavila je danas portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan.

Trivanova je Tanjugu rekla da je ta odluka pokazala i da vlast u Srbiji tretira u EU kao ravnopravan partner koji ima svoje mesto u budućnosti Unije.

– Pokazali smo spremnost da ispunimo sve standarde i norme vezane za proces evropskih integracija. Pokazali smo spremnost da reformišemo svoje društvo, pokazali smo se kao solidni i lojalni partneri Unije, spremni da štite interese i EU i regiona – ocenila je ona.

Trivanova je dodala da je Srbija pokazala da su joj evropske vrednosti, pre svega, unutrašnji interesi i unutrašnja vrednost, ali i ogromnu hrabrost vezanu za donošenje odluka i reforme, učinivši stvari koje niko nije očekivao i koje u ranijem periodu niko nije smeo.

– Naravno da haški uslov ostaje, ali ono što je važno jeste to da se više na postavlja pitanje političke volje u Srbiji i spremnosti da se taj uslov ispuni – rekla je ona.

Šef poslanika SRS Dragan Todorović izjavio je danas da odluka šefova država EU da odblokiraju proces kandidature Srbije za članstvo „suštinski ništa ne znači“.

– To je još jedna u nizu obmana EU kada je u pitanju Srbija i ona je isključivo uperena prema građanima Srbije i ima domaću upotrebu. Inače, suštinski apsolutno ne znači ništa – rekao je Todorović Tanjugu.

On je podsetio da je Turska više od 30 godina kandidat za članstvo u EU, ali da do danas nije postala član, niti će to biti.

Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić izjavio je danas da je odluka šefova diplomatije u Luksemburgu da proslede kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji dobra vest, koja govori o napretku u odnosima Beograda i Brisela.

– To govori da postoji napredak u odnosima Beograda i Brisela i jedna veća doza poverenja, što je, svakako, rezultat zajedničke saradnje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija oko rezolucije, kao i to da je poseta (državne sekretarke SAD) Hilari Klinton i njena pozitivna ocena uticala na ovo – rekao je Todorić Tanjugu.

On je kazao da će Evropska komisija verovatno u prvoj polovini novembra dostaviti upitnik, a da će srpska administracija vrlo brzo, verovatno do kraja ove godine, odgovoriti, ali da proces odlučivanja ne može trajati kraće od 10 do 12 meseci.

To znači, kako je rekao, da će Srbija u najboljem slučaju status kandidata dobiti krajem 2011. ili polovinom 2012. godine, ali pod uslovom da završi saradnju sa Haškim tribunalom i ostvari ostalih devet uslova EU, među kojima su ukidanje blanko ostavke poslanika, sprovođenje restitucije oduzete imovine, transparentno finansiranje političkih stranaka, ekonomske reforme u oblasti zaštite konkurencije.

Todorić je kazao da od te odluke ne treba mnogo očekivati u ekonomskom smislu, te da treba imati u vidu da se radi o dugotrajnom procesu, a da ćesa statusom kandidata Srbija osetiti pogodnosti i veći fnansijski priv.

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je danas da ohrabruje odluka šefova diplomatije država EU o deblokadi procesa evropskih integracija Srbije, navodeći da sada samo od Srbije zavisi kada će i da li će dobiti status kandidata.

Drašković je u izjavi dostavljenoj medijima napomenuo da „haška prepreka“ mora biti uklonjena, da regionalna saradnja mora biti nesporna, evropsko uređenje države ubrzano, a „kompromisi sa antievropskim snagama u zemlji prekinuti“.

– Ohrabruje odluka da se Srbiji otvore vrata za sticanje statusa kandidata za pridruživanje EU. Samo od nas sada zavisi kada ćemo i da li ćemo taj status kandidata i da dobijemo. Zeleno svetlo za srpski voz prema Briselu biće upaljeno čim pogasimo neka naša crvena svetla- naveo je lider SPO-a.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da je odluka šefova diplomatije država EU da odblokiraju proces kandidature Srbije za članstvo u EU, važan trenutak za Srbiju, ali i velika obaveza, jer Srbija treba da učini sve da što pre dobije pozitivno mišljenje Evropske komisije.

– Poruku iz Luksemburga treba da shvatimo ozbiljno i da u nedeljama koje su pred nama rešimo problem okončanja saradnje sa sudom u Hagu – da optužene za najteže ratne zločine konačno izvedemo pred sud i pokažemo da smo ozbiljni i odgovorni prema svojoj budućnosti – rekao je Jovanović Tanjugu.

To su, prema njegovim rečima, apsolutni prioriteti Srbije, koja mora da učini sve da što pre dobije pozitivno mišljenje Evropske komisije.

– Ne možemo večito da budemo samo potencijalni kandidati. To nije dovoljno za ostvarivanje ambicije koje naše društvo ima i zaslužuje. Zato moramo što pre ispuniti i taj poslednji uslov, izručiti optužene i dovesti zemlju u status punopravnog kandidata – kazao je lider LDP.

On je istakao da Srbija ima potencijale da prema članstvu u EU ide mnogo brže nego do sada, ali da je za to potrebno mnogo toga promeniti, pre svega u unutrašnjem političkom životu.

Srbija sada mora da se hitno „okrene evropskim poslovima“, da pokrene politiku koja bi afirmisala sve reforme koje se godinama odlažu, kao i da nađe još nekoliko poteza koje će je ubrzati, kroz donošenje odluke o ulasku u NATO, reafirmisanje partnerstava u regionu, otvaranje ekonomije, kazao je Jovanović.

On je istakao i ulogu LDP, koja je današnjoj odluci doprinela, između ostalog, uticanjem na odustajanje od pogrešne kosovske politike i podnošenje zajedničke rezolucije pred UN sa EU.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da je odluka ministara spoljnih poslova EU o prosleđivanju kandidature Srbije Evropskoj komisiji veoma pozitivna i ohrabrujuća vest i izrazio očekivanje da će vlada Srbije u najkraćem mogućem roku odgovoriti na upitnik Evropske Komisije.

– Ovo je veoma pozitivna i ohrabrujuća vest u svakom pogledu s obzirom da članice Evropske unije i Srbija imaju zajednički cilj da nastave integracione procese isamim tim dovedu do dalje stabilizacije i učvršćivanja mira u regionu – istakao je Vejvoda u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima, Vlada Holandije je donela „razboritu odluku“ da se pridruži većini od 26 zemalja koja je smatrala da je zaista trenutak da Srbija dobije ovaj sledeći korak ka evropskim integracijama.

Vejvodaje podsetio da će Evropska komisija sada poslati Vladi Srbije upitnik sa pitanjima koja se odnose na stepen ostvarenih reformi i usklađenosti srpskog zakonodasvstva se evropskim pravnim standardima.

– Kao što znamo, Vlada i Kancelarija za evropske integracije su spremni da odgovore u najkraćem mogućem roku, nadamo se do kraja godine, i kada ta pitanja budu vraćena i odgovoreno na njih onda možemo da očekujemo trenutak kada će Srbija dobiti status kandidata – rekao je on.

Vejvoda je napomenuo i da treba imati u vidu da će uslovhapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića ostati visoko na listi prioriteta ne samo u EU, nego i u Srbiji i podsetio da je predsednik Tadić lično rekao da je to nešto što treba da se dogodi u nakraćem mogućem roku.

– Dalji koraci u integraciji Srbije će mnogo zavisiti od toga kako bude procenjena saradnja Srbije sa Haškim tribunalom – dodao je on.

Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je danas da je odluka šefova diplomatije država Evropske unije da odblokiraju proces kandidature Srbije za članstvo još jedan veliki korak zemlje na putu evropskih integracija i veliko priznanje Vladi Srbije za dosadašnji uloženi trud.

Ružić je Tanjugu rekao da je to priznanje na putu ispunjenja svih preduslova za sticanje statusa kandidata, a da taj redosled koraka nalaže još viši stepen odgovornosti u ispunjavanju upitnika, koji će, uveren je, ubrzo biti upućen Srbiji.

– Na taj upitnik ćemo, siguran sam, sagledavajući ozbiljnost ovog procesa, odgovoriti na adekvatan način i privesti sam proces kraju, čime bi priveli kraju jedan od proklamovanih ciljeva Vlade Srbije, a to je nastavak procesa evropskih integracija – rekao je Ružić.

Predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht ocenila je da je odluka šefova diplomatija EU da proslede kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji veoma važna za evropsku perspektivu zemlje i dokaz da je Srbija čvrsto na putu evropskih integracija.

– Ovo je vrlo važan dan za našu zemlju, za njenu evropsku perspektivu,to je još jedan korak ka tome da možemo da kažemo da smo čvrsto na putu evropskih integracija – rekla je Liht Tanjugu.

Ona je napomenula da Srbiju sada očekuje dugotrajan proces koji uključuje odgovore na upitnik Evropske komisije a koji ne podrazimeva samo jednostavno odgovaranje na pitanja.

– Upitnik u stvari zahteva da se ostvari vrlo značajna saradnja među ministarstvimapovodom pojedinih tema i da se podnese kompletni izveštaj kako stojimo sa reformskm zakonima i njihovom implementacijom -rekla je Liht, objasnivši da će upitnik samim tim donetiviše reda u administraciji i u saradnji među ministarstvima.

Liht, koja je i predsednica Fonda za političku izuzetnost,ističe da taj proces neće direktno uticati na bolji život građana ali će poslati pozitivan signal investitorima da je reč o zemlji koja se sprema za kandidaturu i koja je otuda atraktivna za ulaganja što za rezultat može da ima otvaranje novih radnih mesta, a samim tim i bolji život građana.

U svakom slučaju, ona očekuje da će Srbija relativno brzo popuniti upitnik s obizirom da su se, kako je ocenila,ministarstva i posebno Kancelarija za evropske integracije „ozbijno pripremala za ovaj trenutak.“

Prema njenim rečima, Srbiju očekuje još dosta monitoringa i procenjivanja, a od ključnog značaja će, kako je istakla, biti u kojoj meri će biti ispunjena i preostala dva uslova.

– Jedan je saradnja sa Haškim tribunalom“ a „drugi je dijalog između Beograda i Prištine – rekla je ona podsećajući da su srpski zvaničnici više puta rekli da žele da taj dijalog počne što pre, kao što je i bio dogovor sa Komisijom i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton.

– To jeste u našem interesu, kao što je u našem interesu i da jača regionalna saradnja, jer mi smo zaista zanimljivi za EU samo kao region – rekla je ona.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas, posle odluke šefova diplomatija država EU da odblokiraju proces kandidature Srbije za članstvo, da su svi napori zemlje konačno dobili verifikaciju, ali i da predstoji još više rada na ispunjavanju standarda EU.

– Više sam nego srećna i zadovoljna, konačno su svi napori Srbije dobili verifikaciju i ono što je za nas obaveza jeste da ozbiljnije i više radimo na ispunjavanju standarda kako bi taj put i dalje išao u željenom pravcu – rekala je Đukić Dejanović Tanjugu.

Ona je kazala da će na taj proces uticati mnoge okolnosti.

– Ali, najbitniji faktor smo mi – poručila je predsednica Skupštine.

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić izjavio je danas da je odlukom šefova diplomatije EU da proslede kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji Srbija uspešno zaokružuje jednu fazu na putu evrointegracija.

Simić je rekao Tanjugu da to ne znači da će sledeća faza na putu prema Uniji biti lakša, jer zemlji predstoji da uloži napor da ispuni uslove i da svoje zakonodavstvo i praksu uskladi sa standardima EU.

– Odluka je doneta, ali uz uslovljavanja koja su već poznata i na kojima još insistira Holandija. Napor koji je ulagan prethodnih godina i koji je kulminirao decembra prošle godine podnošenjem kandidature i ostalim koracima koji su tada učinjeni, pokazalo se da Srbija ima evropsku budućnost, ali da su i uslovi koje treba da ispuniprecizni – rekao je on.

Kandidatura Srbije prosleđena je danas Evropskoj komisiji, a predstavnici Komisije najavili su da odmah počinju sa izradom mišljenja, što je preduslov za početak konkretnih pregovora o prijemu naše zemlje u članstvo EU.

Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je danas da je prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji za članstvo u Evropskoj uniji u veoma kompleksnoj situaciji „podrška i pobeda evropskih snaga u Srbiji“.

– Mi ćemo sa svoje strane učiniti sve da opravdamo to poverenje i da se haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić što pre nađu u Hagu – rekao je Vekarić Tanjugu.

Naredni koraci koji slede na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji

Naredni koraci koji slede na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji obuhvataju izradu mišljenja Evropske komisije o srpskoj kandidaturi, dostavljanje upitnika vlastima u Beogradu i ocenu odgovora koji stigne od srpske vlade.

Na osnovu toga Evropska komisija treba da odlučci da li je zemlja spremna da dobije status kandidata za članstvo u EU i potvrdi njenu kandidaturu, što je proces koji traje najmanje šest meseci.

Praksa zemalja regiona pokazala je da put od podnošenja zahteva za članstvo, što je Beograd učinio 22. decembra 2009, do zvaničnog dobijanja kandidature traje najmanje godinu dana, ali i da je napredovanje od jedne do druge faze trajalo različito, od slučaja do slučaja.

Hrvatska je od podnošenja zahteva za članstvo u EU do sticanja statusa kandidata čekala nešto više od godinu dana. Sve faze na tom putu prešla je od februara 2003. do juna 2004.

Pregovore o članstvu u EU, koji su sada u završnoj fazi, počela je u oktobru 2005.

Crna Gora koja je zahtev za članstvo u EU podnela pre skoro dve godine, u decembru 2008, status kandidata očekuje narednog meseca. Na prosleđivanje zahteva za članstvo u EU, što je korak na koji je Beograd čekao gotovo godinu dana, od 22. decembra 2009. do danas, Podgorica je čekala četiri meseca, do 23. aprila 2009. Upitnik je dobila 22. jula 2009. a odgovori Crne Gore prosleđeni su Briselu 9. decembra 2009.

Albanija je zahtev za članstvo u EU podnela 28. aprila 2009, 15. aprila 2010. Tirana je dala odgovore na upitnik i od tada čeka na mišljenje Evropske komisije i potvrđivanje statusa kandidata.

Makedonija je put od podnošenja zahteva za članstvo do kandidature prešla za godinu i po dana. U martu 2004. podnet je zahtev za članstvo, u maju iste godine prosleđen je Evropskoj komisiji. Odgovore na upitnik Skoplje je prosledilo u februaru 2005, u novembra 2005. Komisija je objavila mišljenje, a 16. decembra iste godine Makedonija je zvanično dobila status kandidata za članstvo u EU.

Nakon toga međutim Skoplje je gotovo četiri godine, do oktobra 2009, čekalo na preporuku Evropske komisije za otvaranje pregovora o članstvu, ali oni još nisu počeli.

Bosna i Hercegovina, koja uz Albaniju, Crnu Goru i Srbiju, ima status potencijalnog kandidata, jedina je u regionu koja još nije podnela zahtev za članstvo u EU.