„Prostor za balansiranje se sve više smanjuje“: Kakvi bi mogli da budu odgovori EU na neuvođenje sankcija Rusiji?

Sve to, kako kaže, imaće i svoju refleksiju i u vezi uvođenja novih, dodatnih merila u pregovaračko poglavlje 35. A to se indirektno da zaključiti čitanjem i samog teksta usvojene Deklaracije.

Poruka EU sa geopolotičkim konsekvencama

„Deklaracija sa četvrtog samita EU-Zapadni Balkan je više od takvog dokumenta koji su usvajani na prethodnim takvim skupovima. Bio je ovo poslednji Samit EU-ZB koji je održan u ovom formatu za vreme mandata aktuelne Evropske komisije. Sledeće godine su izbori i pitanje je da li će taj format nastaviti da se održava, ili će doći do nekih promena. Stoga, ova Deklaracije nije samo lista stavova i ocena, već predstavlja i snažnu, dugoročnu poruku EU sa geopolotičkim konsekvencama po Evropu“, navodi sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima ovom Deklaracijom, kao i odlukom o otpočinjanju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, te dodedljivanjem kandidatskog statusa Gruziji, Evropska unija je jasno poručila da ne odustaje od stvaranja geopolitičkog okruženja i koji smatra svojim prostorom.

„Njeni prioriteti ostaju održavanje mira, bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta za sve narode koji žive i u pomentim državama. Otuda je jedan od prioriteta EU jačanje spoljne politike i bezbednosti, u situaciji kada se i dalje suočava sa velikim geoplotičkim i bezbednosnim izazovima na Istoku Evrope, odnosno Ukrajine. Otuda su evropski zvaničnici podvukli da žele da sarađuju sa liderima koji se pridružuju izjavama EU sa tim u vezi, te da svi govore u jedan glas radi očuvanja evropskih vrednosti i interesa“, objašnjava Latinović.

Pri tome, kako navodi, ima se u vidu šira evrpska porodica, ne samo članice EU, već i sve one druge države koje su otpočele proces pridružuvanja.

A Srbija je i dalje jedina država iz te šire evropske porodice koja se nije pridružila ni jednoj od sankcionih mera uvedenim protiv pojedinaca, ili entiteta Rusije.

„Na taj način ona rizikuje da i u ovom domenu ne deli zajedničke evropske vrednosti i interese. Do sada se Srbija nije suočavala sa konsekvencama zbog ne pridružuvanja izjavama EU o uvođenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji. Sada se ne isključuje mogućnost da EU svoje nezadovoljstvo stavom Srbije iskaže usporavanjem pregovaračkog procesa, ali i umanjenim finansijskim iznosima iz već planiranih programa finansijske podrške za razvojne projekte država Zapadnog Balkana“, ocenjuje Latinovićeva.

Sve više se smanjuje prostor za balansiranje

Da podsetimo, premijerka Ana Brnabić izjavila je u Briselu da se Srbija usaglasila sa deklaracijama Evropske unije, ali ne i sa sankcijama prema Rusiji, jer se tome protive građani koji znaju kako su patili tokom devedesetih godina zbog sankcija koje su bile uvedene našoj zemlji. Brnabićeva je navela odmah posle samita da deklaracija iz Brisela nije obavezujuća.

Prema rečima Bojane Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, deklaracije i rezolucije koje se donose na ovakvim samitima zaista nisu obavezujuće, ali i da je ovo što je rekla premijerka “očekivana i loša vest”.

“Imajući u vidu da je ovo sada izlazna godina za ovaj mandat, negde zaista nije bilo realno očekivati da će tu biti nekakvog pomaka, da će biti nekakvih drugačijih stavova i da jednostavno u odnosu na to kakvi budu rezultati izbora i kako se bude krojila nova politička većina – zavisiće i činjenica da li će biti nekih značajnijih promena u kursu spoljne politike Srbije vrlo brzo. I mislim da su na kraju krajeva toga svesni i njihovi partneri u EU, da nisu ništa posebno sada i očekivali od Srbije”, kaže Selakovićeva.

Ona ističe da je u Briselu na samitu potvrđena istinska volja EU da se proces integracija ne samo nastavi, već i da ubrzava uz neke vrlo konkretne mehanizme.

“Sada se uvodi fazni monitoring napretka – to pokazuje i spremnost na strani Unije da ulože dodatni napori i da se reformiski procesi ubrzaju”, kaže Selakovićeva i naglašava da je do sada kao izgovor za nečinjenje Beograda bila nejasna politika Brisela po pitanju proširenja.

Prema njenim rečima, EU je do sada pokazivala izuzetno razumevanje za ceo region i posebno za Srbiju, ali uvođenjem energetske diverzifikacije polako je izbijen adut Beograda da upravo zbog toga ne sledi spoljnu politiku Brisela i odbija da uvede sankcije Rusiji.

“Do sada je, iz različitih razloga postojala određena vrsta tolerancije na tu politiku balansiranja koju je Srbija posebno demonstrirala, ali čini mi se da sad sa svim ovim intenzivnim diplomatskim aktivnostima koje smo imali tokom čitave ove godine 2023, uključujući sada i ovaj poslednji samit EU i Zapadnog Balkana, taj prostor za balansiranje se sve više smanjuje i verujem da će uskoro biti sve manje tih argumenata na koje će EU pokazivati toleranciju”, navodi naša sagovrnica.

Srbija samo retorički posvećena integracijama

Sofija Popović, novinarka portala “European Western Balkans objašnjava za Danas da se tekstovi deklaracija sa samita EU-Zapadni Balkan pišu tako da svim stranama budu prihvatljivi.

„Deo teksta koji se tiče sankcija Rusiji identično je formulisan kao i u tekstu deklaracije sa prethodnog samita u Tirani. Podsetiću i tada je predsednik Srbije poslao poruku da se Srbija ograđuje. Tada, kao ni sada, niko od evropskih zvaničnika nije potvrdio da se Srbija od bilo čega ogradila. U kontekstu trenutne političke situacije i predstojećih izbora, ovo je poruka namenjena pre svega domaćoj javnosti. Tako se može tumačiti i zvanično ulaganje rezervacije Srbije na deklaraciju u delu o dijalogu sa Prištinom, jer ništa u tom delu teksta ne piše na šta se referiše Vlada Srbije“, navodi Popovićeva.

Ovakve rezervacije jedan su od dokaza, kako kaže, da je vlast posvećena evropskim integracijama samo retorički. To nije dobra poruka posebno u trenutku kada se proces proširenja konačno vratio visoko na agendu Evropske unije.

Plan je da svi budemo deo EU, ali i NATO do 2030. godine

Dragan Šormaz, funkcioner pokreta Uvek za Srbiju, ocenjuje da Deklaracija predstavlja nameru EU da ponovo pokrene proces proširenja, sada na ceo Zapadni Balkan, ali i Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

„Sve to govori i da su stare članice EU shvatile da su ranije grešile u pristupu bliske saradnje sa Rusijom. Rusija je to iskoristila da tehnološki i ekonomski ojača, ali ne u interesu svojih građana, nego u cilju sprovođenja silom svojih interesa i ciljeva. EU ne bi bila u ovoj situaciji da je još 2008. napravila zid prema Rusiji. Dakle, bezbednost Evrope je razlog donošenja ovakve odluke. Ulaskom ovih država u EU, Rusija će biti odvojena i izolovana od strane Evrope“, navodi sagovornik Danasa.

Prema negovim rečima EU više ne govori o samostalnoj bezbednosti, jer je shvatila da je bez SAD i NATO to nemoguće obezbediti. Evroatlantski svet se ubrzano širi i sve tešnjom saradnjom sa Pacifičkim demokratijama.

„Plan je da svi budemo deo EU, ali i NATO do 2030. U tom svetlu, jasno je da su Srbiji otvorena vrata za članstvo, ali sama Deklaracija kaže da je odnos prema Rusiji najvažniji na tom putu, jer pola teksta deklaracije se bavi time. Potom reforme društva, gde u najbitnijim oblastima Srbija ne radi ništa, poput pravosuđa, medija… Naravno, član 7 deklaracije jasno kaže da se od Srbije očekuje da primeni sve dogovoreno iz Briselskog sporazuma, kao i iz Evropskog sporazuma i implementacionog plana iz Ohrida. To će od januara biti deo poglavlja 35 i to će tako i biti. O tome više pregovora neće biti“, zaključuje Šormaz.