„Proterivanje Bakića zbog novca Komunističke partije Kine“

Saopštenje o razlozima svoj odlaska iz PRL juče su dala 24 člana, u otvorenom pismu među čijim potpisnicima je i Jovo Bakić, koji je o svom napuštanju ove partije već javno govorio. Pored njih, kako Danas saznaje, broj ljudi koji su napustili ovu organizaciju je i veći a u pojedinim mestima, kao što su Zemun i Ruma, celi odbori su napustili partiju.

U otvorenom pismu članstvu PRL u koje je Danas imao uvid, navodi se da sukob na relaciji Predsedništvo – Glavni odbor, čiji je Bakić bio član, traje već dugo, da je praćen „nameštanjem glasova, potpirivanjem mržnje među članstvom i nezakonitih radnji koje je primenjivalo Predsdništvo PRL“.

Oni ističu da je taj konflikt eskalirao nakon meseci narušavanja međuljudskih odnosa na tribini  „Srbija nije kolonija“, posle koje je Jovo Bakić optužen od strane Predsedništva stranke za iznošenje „antiimperijalističkih stavova“ na račun Narodne republike Kine, ali i „anticiganizma“, uz upućivanje uvreda od strane pojedinih članova, zbog čega je Bakić i istupio iz partije, kako je sam obrazložio.

„Razlog iz kog smatramo da je ovaj napad (…) bio montiran i isplaniran jeste, kako saznajemo, da je upravo taj noviji član (koji je kritikovao Bakića, prim. aut.) trebalo da omogući finansiranje iz fondova Komunističke partije Kine i da je zbog toga trebalo da „dobije mesto“ u vrhu rukovodstva organizacije“, navodi se u pismu.

Oni ističu i da je Predsedništvo dogovaralo „zakulisane poslove koji su obavezivali na poslušnost prema donatoru tajnu frakciju u organizaciji, što je dovelo ne samo do javnog blaćenja, cenzure u javnom prostoru i nametanja ideologije članstvu u skladu sa interesima donatora, već i do nedrugarskog i nedemokratskog istiskivanja „nepodobnih“ iz organizacije na najpodmukliji način“.

Potpisnici pisma navode i da sve tvrdnje mogu da potkrepe dokazima, uprkos „netransparentnosti“ u vrhu stranke.

Oni su poručili da „uvereni da će narod Srbije u budućnosti dobiti istinsku socijalističku partiju zasnovanu na demokratskim načelima, odlučujemo da borbu protiv kapitalizma, fašizma i imperijalizma i za izgradnju društva jednakih nastavimo van organizacije koja nije socijalistička, niti to može biti sve dok u njoj ljudi ne veruju u demokratičnost, drugarstvo, poverenje, iskrenost i zajedništvo.“