Izgleda da su građani pronašli strategiju kojom mogu uticati na vlast: Cvijetin Milivojević o novom vidu protesta

Prema rečima našeg sagovornika, upravo ta disperzija protestnih akcija ključna je za njihovu uspešnost i opstanak.

Od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je živote izgubilo 15 ljudi, a dvoje životno ugrozilo, prošlo je mesec dana, a građani i dalje čekaju na ispunjenje zahteva koje su ispostavili vlasti, a građansko nezadovoljstvo proširilo se na više segmenata društva.

Do objavljivanja ovog teksta, 30 fakulteta širom Srbije stupilo je u blokadu nastave, štrajk prosvetnih radnika koji je već uveliko bio u povoju 1. novembra, sticajem okolnosti mobilisao je i prosvetne radnike da se pridruže akcijama, a isto su učinili i brojni građanski i ekološki aktivisti koji su se simultano borili protiv problema na lokalu.

Petnaestominutne akcije blokada dijametralno se razlikuju sa strategijom koja je do sada primenjivana na proteste protiv vlasti. Do sada protesti koje je uglavnom predvodila opozicija oslanjali su se na masovnu mobilizaciju građana i fokusirali se na šetnje kroz glavni grad.

Vlast je uvek imala odgovor na masovne proteste, a prebrojavanje demonstranata postala je jedna od glavnih tema analitičara bliskim vlasti i visokih državnih funkcionera u čemu svakako prednjači predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Blokade u okviru akcije „Zastani Srbijo“ širinom delovanja uspele su da izdejstvuju, čini se, polupanične odluke vlasti koje su rezultirale ostvkama dva ministra i nekoliko nižih stranačkih funkcionera na državnim funkcijama ali ni to nije zadovoljilo građane.

Uz dobro afirmisane zahteve i nekoliko autogolova vlasti, izgleda da su građani pronašli strategiju kojom mogu uticati na vlast, a da, zbog konteksta situacije, ne jenjava ni želja da se sa ovakvim akcijama nastavi.

Kako za Danas kaže politikolog Cvijetin Milivojević o tome da li promena strategije ima potencijala da očuva volju građana da svoje nezadovoljstvo iskazuju na ovaj način važno je koga pitamo – vlast ili opoziciju.

On ocenjuje da vlast, kada već protestne akcije ne može da uguši, „navija“ za one proteste koji bi se dešavali povremeno, koji se „razvlače“ i onda spontano ugase.

– To je do sada bila dobitna kombinacija. Kada zakazujete proteste svakog petka ili svake subote to je onda već dovoljno dalek termin, od nedelje do nedelje, da se dobar deo ljudi ohladi od potrebe da dođu na proteste. Takođe, cilj vlasti je da se te akcije uvek razvuku do nekih važnih državnih praznika kada dolazi do spajanja neradnih dana, raspusti, slave, Nova godina… Vlast bi najviše volela da tih protesta ne bude mnogo do tada – objašnjava naš sagovornik.

Cvijetin Milivojević ocenjuje da su ovakve akcije koje podrazumevaju gotovo svakodnevne manje proteste sa manjim brojem učesnika na više različitih lokacija mnogo efikasnije od dosadašnje strategije masovnih šetnji upravo zbog diperzije.

On poručuje da su ove akcije one koji „vole da se bave matematikom i prebrajanjem demonstranata“, stavile u lošiju poziciju gde sa stanovišta nemoći govore o broju okupljenih.

– Sa pozicije nekoga ko voli da se bavi matematikom kao što je predsednik Vučić, ko nas svakog dana izveštava koliko je u glavu ljudi bilo na ulici čini to više iz nemoći jer se tih „XY“ ljudi što se okupilo na tom mestu nisu jedini, jer je isti ili sličan broj ljudi ito to učinio na više lokacija, pa bi tu oni zapravo i to trebali da uzimaju u obzir – kaže.

Naš sagovornik ocenjuje da prostorna disperzija akcija predstavlja samo jedan aspekt koji može biti indikator uspešnosti i da je podjednako važno i širenje nezadovoljstva na više segmen tadruštva, podsećajući da se nezadovoljstvo i pre tragedije osećalo u sferi prosvete, gde su profesori i nastavnici u trenutku nesreče već štrajkovali nezadovoljni uslovima u sistemu obrazovanja.

– Čist građanski povod akcija, poput akcije sprečavanja rušenja mosta i štrajk advokata zbog izmena Krivičnog zakona koji ima potencijal da prekine rad sudstva. Sve to je jako važno. Opšte nezadovoljstvo građana je izazvano tužnim povodima i bahatošću vlast – dodaje.

Vlast uvek ima izlaz

Milivojević kaže da vlast, u svakom slučaju, ima izlaz.

– Kada je kompletna vlast ustoličena u jednoj osobi koja poništava sve druge insitucije onda se podrazumeva da imate i apsolutnu odgovornost. Vi tada ne možete da bežite od odgovornosti i da govorite da ste samo predsednik, kada ste prethodno protiv ustavnoo naravno, u svoju funkciju objedinili sve tri grane vlasti – poručuje.

Naš sagovornik ističe da se ovde više ne radi o postojanju mogućnosti da vlast pronađe izlaz, već postaje pitanje da li je sam predsedni spreman na takve poteze.

– Do sada su to bili izbori, ali opozicija ne traži nikakve izbore. Pa je posle bio savetodavni referemdum, ali opozicija se za sada nije ni tu upecala. Vučić bi mogao i da kaže da je Brnabić u Skupštini postupila neustavno, jer Ustavni sud ćuti. Mogao bi da izađe i u susret studentima, ali postavlja se pitanje da li je Vučić, kao svevlast u ovoj zemlji, otišao predaleko. Da li je kritički i mentalno sposoban da kaže da je negde pogrešio i da povuče račnu a onda da krene dva koraka unazad – objašnjava.

On zaključuje da je od velike važnosti da li će protestne akcije „preživeti“ praznike, ali da je pokretač svega i mora ostati opšte građansko nezadovoljstvo.

– Da bi se ovo opšte građanasko nezadovoljstvo pretvorilo u pobunu potrebno je da se ono prenese i na druge sfere društva. Gde su umetnici, gde su univerzitetski profesori? Da jednog dana izađu na ulice i čistači ulica i da kažu nećemo da čistimo više crvenu boju koju prosipaju demonstranti, daj da vidimo zašto oni to rade, pa da izađe i ostatak školstva. Postoji tu i interesno zadovoljstvo. Opozicija treba da se pridruži građanima, a impuls dolazi iz građamskog nezadovoljstva – kaže Cvijetin Milivojević.