Protest „nose“ stranački omladinci i mladi aktivisti

„Šetalica“ je onaj glavni transparent u prvom redu, u ovom slučaju sa natpisom „Stop krvavim košuljama“ koji je kasnije zamenjen parolom „1od5miliona“, iza koga su kolonu predvodili oni koji su građane na ulice prvi i pozvali, lideri opozicionih stranka Saveza za Srbiju – Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Nebojša Zelenović, Borko Stefanović, ali i oni koji nisu u Savezu a podržali su protest kao predsednik SDS Boris Tadić, predsednik Nove stranke Zoran Živković…

Sa njima su bile i brojne javne ličnosti koje se mogu nazvati i opozicijom pre opozicije – Sergej Trifunović, Branislav Trifunović, Dušan Teodorović, Tihomir Stanić, Srđan Škoro, mnogi razočarani potpisnici Apela 100…

Ipak, oni nisu ti koji su nosili transparent – šetalicu, već su, barem za sada, prepustili da nosioci organizacije, i oni koji su trenutno najvidljiviji, budu mladi – članovi omladine stranaka, aktivisti, neki od „proslavljenih“ aktera minulih „Protesta protiv diktature“. Na drugi protest došli su vidno spremniji – sa žutim prslucima po ugledu na francuske demonstrante, sa voki-toki opremom kako bi lakše koordinisali masu, očigledno pripremljeni za veći broj ljudi nego u prvoj protestnoj šetnji. Ohrabreni, pa čak i iznenađeni, odzivom građana na prvi protest, za drugu šetnju su pripremili i kamion sa razglasom, muziku, dogovorene parole kojima su „dizali“ raspoloženje masi, sa očigledno prethodno razrađenim dogovorom i instrukcijama. Oni – redari, mladi nosioci promena, možda budući politički lideri, svoj zadatak su shvatili ozbiljno – kontrolisati masu, održavati red, sprečiti incidente i obuzdati visoko zapaljivu masu. Zato su, pomalo i dosadno, i školski, ponavljali „Molim vas, svi iza šetalice“, „Nemojte ići ispred kolone“, „samo novinari ispred šetalice“…

Ono što je ključno u ovoj organizaciji, a što je glavna razlika ovih protesta od svih prethodnih tokom vlasti SNS i Aleksandra Vučića, odnosno odlika pravih političkih demonstracija, jeste to što su imali zadatak i što je masa zapaljiva.

Iz načina na koji su redari komunicirali, koordinisali sve – videlo se da postoji prethodni dogovor, podela uloga, ali i iskustvo. Iskustvo koje su im verovatno preneli organizatori, oni koji su takve šetnje već nebrojeno puta predvodili a sada se još uvek strpljivo drže u senci protesta osluškujući reakcije građana kako bi procenili ko su govornici prihvatljivi za sve političke opcije, ima li energije za dugačke šetnje, kada zakazati sledeći skup…

I sami redari, ti novi naraštaji „šetača“, stekli su iskustvo na „Protestima protiv diktature“ koji su se održavali svakoga dana, skoro dva meseca, povodom predsedničkih izbora u aprilu prošle godine. Ogromna energija se potrošila tada, mnogi su rekli uzalud, dok su se organizatori delili u nekoliko frakcija, a izostao jasan cilj i plan šetnji. Ipak, posle tih protesta neka imena ostala su prepoznatljiva – Tijana Hegić, Vladimir Perić, Jelena Anasonović, Đorđe Aleksić, aktivisti Jeremićevog „Drugog kruga“, i njihove kolege, saborci koji su u međuvremenu dobijali prekršajne prijave zbog organizacije okupljanja, priključili se različitim političkim opcijama i njihovim aktivnostima ali sada ponovo stoje zajedno, ispred iste, jedne kolone.

Kao što iza njih, u koloni, zajedno stoje i levi i desni, i pristalice Demokratske stranke, Levice, i simpatizeri Dveri, i aktivisti, i ekipa koja je organizovala i podržala proteste zbog rušenja u Savamali, i sve njih sada treba artikulisati. Već je na mnogo mesta bilo reči o strukturi građana koji su izašli na protest koje bi najpreciznije mogli nazvati opozicionim biračima, i starijim i mlađim, sa posebnim osvrtom na srednju generaciju – onu koja je na ulicama rušila Miloševića i koja se zbog razočarenja ishodima tog prevrata, dugo držala van političkih dešavanja.

Svi su opet na ulicama, od više hiljada na prvom protestu do preko 10 hiljada ljudi za samo nedelju dana, po snegu i hladnoći, jasno pokazuje šta misle o nasilju i aktuelnoj vlasti. Sledeći potez, koji je verovatno i najvažniji za rezultate ovih šetnji, jeste na organizatorima – političkim opcijama i njihovim mlađim naraštajima. Od njih se očekuje da budu dovoljno ozbiljni, da razumeju svoju „publiku“, da im ponude govore i govornike, kratke ali efektne, bez ustručavanja od političkih poruka, ali obazrivo da oko njih svi budu saglasni, kakvo je bilo i obraćanje Borka Stefanovića. Uz to, moraće da izbegnu sve zamke, provokacije, ali i moguće „trojanske konje“ koje će im oponenti nesumnjivo postavljati, a već se naziru. Javnost je i te kako spremna da čuje političke zahteve i ciljeve protesta, nalik na ove o kojima je govorio akademik Dušan Teodorović, ali i da vidi potencijalne nove političke snage, koji sada udaraju u bubnjeve i nose „šetalicu“.

Zamke društvenih mreža

Jedna od zabuna ili nesigurnosti u organizaciji već se pojavila kada je najavljeno da će sledeći skup biti tek 16. januara, na dan godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, lidera inicijative SDP. Ovo se činilo kao logičan i dobro promišljen potez, što zbog same simbolike u datumu, što zbog hladnoće i predstojećih praznika zbog kojih bi protest mogao da počne da se rasipa, a energija troši, kao što se dešavalo u aprilu prošle godine. Ipak, iznenađeni, odzivom i reakcijama prvenstveno na društvenim mrežama, kako su i sami rekli, organizatori su zakazali sledeći skup već sledeće subote, 22. decembra. Tačnije, neko je već napravio događaj na Fejsbuku, pa su organizatori promenili plan. U međuvremenu se pojavilo još „samoproklamovanih“ organizatora po društvenim mrežama koji daju različite informacije, što je potencijalno velika zamka i faktor zabune među građanima, te će organizatori morati da povedu računa i o „digitalnim šetačima“.