Ima li protesta bez politike i da li bi političari trebalo da se drže po strani u ovim protiv litijuma?

I drže se. U roku proteklih mesec i po dana koliko traju antilitijumski protesti, opozicionari su šetali sa građanima, ali se nisu čuli i držali su se daleko od megafona. Zato što su organizatoi protesta to od njih tražili.

To je za Danas potvrdio Pavle Grbović, lider PSG. On kaže da je od njih (opozicije) eksplicitno zahtevano da ne učestvuju u organizaciji protesta, da ne govore na protestnim skupovima, da ne ističu stranačka obeležja i parole.

Grbović kaže da je opozicija ispoštovala sve zahteve, ali da on smatra da se bez reafirmacije politike i bez destigmatizacije stranačkog aktivizma ne može doći do pobede stotine hiljada disciplinovanih stranačkih vojnika na čijem čelu je predator koji se ovim poslom bavi više od 30 godina, 24 sata dnevno.

Iako organizatori nastoje da prikažu da antilitijumski protesti nisu politički, od te kvalifikacije se ne može pobeći. To ističe i Grbović koji kaže da nije problem sa kopanjem litijuma u tome što je nepovoljan položaj zvezda, već što imamo nesposobnu, korumpiranu i bahatu vlast koja je preuzela i očigledno se naplatila za projekat koji apsolutno ne mogu da kontrolišu.

To ističu i analitičari koji smatraju da protestima nedostaje politička artikulacija koja treba da doved do totalnog odustajanja od iskopavanje litijuma, ali i bora i nekih drugih minerala. Problem je, kažu, i što se opozicija ponaša kao da je u nokdaunu.

Vukadinović: Vlast će, ako joj to odgovara, proteste uvek žigosati kao političke

Vukadinović za Danas napominje da će vlast, ako joj to odgovara, proteste uvek žigosati kao „političke“, ma koliko se organizatori od toga ograđivali. Dodaje da se uostalom, i vlast protiv protesta bori svim mogućim, dozvoljenim i nedozvoljenim, političkim i medijskim sredstvima.

„U ovom konkretnom slučaju sa litijumom, više je nego jasno da je neophodna saradnja, kooperacija i koordinacija građana, ekoloških pokreta, struke i političkih organizacija – i da jedino tako ujedinjeni, eventualno, mogu da se suprotstave vlasti da sa Rio Tintom realizuje projekat kopanja litijuma u Jadru. Uostalom, videli smo i kako se predvidivo neslavno završio ovaj poslednji, od strane organizatora gromoglasno najavljeni pokušaj „blokade pruge do ispunjenja zahteva“, nakon inače veličanstvenog i uspešnog protesta u Beogradu,“ navodi Vukadinović.

Drugim rečima rečeno, kako kaže sagovornik Danasa, niko ne može sam i niko ne treba da pretenduje na ekskluzivno vođstvo i isključenje drugih, ni stranke, ni organizatori, niti ekološke organizacije.

„Polarizacija „dobri“ (i apolitični) građani nasuprot „zlim“ i „ružnim“ političarima višestruko je pogrešna, naivna, a ponekad i vrlo tendenciozna i ozbiljno štetna. I potpuno je jasno da se, pogotovo u ovakvim trenucima (a nešto slično je bilo i u vreme protesta

Etablirana opozicija često ne voli nove igrače

– „Jedan od pet miliona“ i „Srbija protiv nasilja“ plasira prvenstveno iz režimske kuhinje, mada ponekad i iz kruga onih grupa i pokreta koji, ili ne žele da se previše zamere vlastima, pa ističu svoju „apolitičost“ ili, pak, i sami planiraju ulazak u političku arenu, pa žele što čistiji teren i manju konkurenciju“ – pojašnjava urednik NSPM-a.

Prema njegovim rečima, postoji tu jednim delom i stari problem da ni etablirana opozicija sa svoje strane često ne voli „nove igrače“ i nastoji da ih izoluje, ili apsorbuje, preuzme temu i događaj.

„Mislim da je to trenutno znatno manja opasnost nego da se stvara veštačka podvojenost između „opravdano zabrinutog naroda“, što je Vučićev izraz i „pokvarenih“ opozicionih političara koji tu zabrinutost podstiču i hoće da iskoriste“, navodi urednik NSPM-a.

On ipak priznaje da praksa da na ovim dosadašnjim protestima ne govore političari, već stručnjaci, organizatori i javne ličnosti nije loša, i dosta se dobro pokazala za sada, mada nije Sveto pismo.

„Ali skrivanje i negiranje političke dimenzije protesta, političkih zahteva, pa i političke organizacije, po meni je štetno, glupo i beskorisno, i samo otvara prostor za razne vrste režimske intervencije“, zaključuje Vukadinović.

Vranić: Pokreti koji imaju sposobnost mobilizacije građana, nemaju političku veštinu da energiju protesta dovedu do ispunjenja cilja

Profesor na Fakultetu političkih nauka Bojan Vranić kaže za Danas da taj diskurs da građani nešto, ili nekoga neće je više stvar medijske prezentacije, nego što to istraživanja pokazuju.

„Mi imamo samo mnjenje i verovanja, ali ne i tačno stanje stvari. I u toj mutnoj vodi javnog mnjenja, pokreti koji imaju sposobnost mobilizacije, ali nemaju političku veštinu profitiraju i energiju protesta pretvore u ispunjenje ciljeva i menjanja politike. Otuda i osećaj da protesti ne uspevaju, a da energija kopni“, navodi profesor sa FPN-a

Međutim, prema njegovim rečima, po ustavu, Srbija je predstavnička demokratija. Ne donose odluke članovi seoske skupštine, već izabrani predstavnici na izvorima. Otuda, opozicija mora da se izbori za svoj ustavni status, ako nam je do vladavine prava.

„Nažalost, mi kao društvo odavno ne možemo da se dogovorimo u kakvom političkom okruženju želimo da živimo“, ocenjuje Vranić.

Milenković: Ove proteste artikulišu neki novi političari

Dušan Milenković, politički konsultant priznaje da su organizatori protesta svakako pozvani da određuju ko će govoriti na protestima.

On za Danas pojašnjava i da je važno da preciziramo da odstranjivanje političara iz organizacije i nastupa ne znači da protesti nisu politički, već znači da upravo organizatori protesta preuzimaju političku odgovornost za tok i rezultate protesta.

„U ovom slučaju, oni postaju političari. Jer ne postoji vlasništvo nad protestima, samo politička artikulacija istih, i pomenuti organizatori protesta sada politički artikulišu proteste, zahteve i rezultate. Važno je da sklonimo iz javnosti tu zabludu da neučešće najviđenijih političara znači da proteste ne artikulišu političari. Ne, samo to rade neki novi političari“, zaključuje na kraju razgovora Dušan Milenković, politički konsultant.